„Ешдауново оружје за убијање Срба“

pedi esdaunНекадашњи саветник премијера Велике Британије Тонија Блера, а затим и високи представник за БиХ и Косово Педи Ешдаун отворено је још 1998. године подржавао отцепљење Косова, а та подршка је ишла дотле да је отворено, у име владе Британије, поручио челницима ОВК-а да не брину јер ће им „допремити оружје којим ће убијати Србе“. Ово је само један од низа сензационалних открића које се подударило с обележавањем седмогодишњице од смрти некадашњег председника СР Југославије и Србије, Слободана Милошевића у Хашком трибуналу.

Милошевић је преминуо у својој ћелији у Шевенингену од последица срчаног удара, али је његова смрт до данас обавијена велом тајни и низом недоумица. Један од његових тадашњих правних саветника, адвокат Драгослав Огњановић недавно је у ТВ емисији „Ћирилица“ први обелоданио податак о постојању видео-снимка на коме Педи Ешдаун поручује припадницима ОВК да ће им Велика Британија доставити оружје.

У разговору за „Вести“ Огњановић каже да је ово само једна од истина које су остале непознате широј јавности.

– На једној од бројних затворених седница у процесу против Слободана Милошевића пустили смо ВХС снимак догађаја пред само НАТО бомбардовање Југославије на коме је забележен прелазак тадашњег саветника премијера Велике Британије из Албаније на Косово преко Јуника. У једном од албанских граничних села, Ешдаун је ушао у примаћу собу у којој је на шаторском крилу било свакојаког наоружања.

– Он је стрпљиво и стручно прегледао сваки комад оружја док су припадници ОВК-а око њега ћутке све то посматрали. На крају се окренуо њима и казао: „Оружје вам није добро. Ја сам специјални изасланик Тонија Блера и дошао сам овде да вам помогнем да убијате Србије“ – прича Огњановић и објашњава да су након завршетка тог филма, и судије и тужиоци у Трибуналу напросто занемели.

– У том тренутку, састав и судског већа, али и тужилаштва био је готово етнички чисто британски, јер је суђењем председавао Ричард Меј, а оптужницу је заступао сер Џефри Најс. Било је и тужно и јадно посматрати њихова лица и чињеницу да је овај доказ уврштен у судски спис без иједне речи – присећа се Огњановић и додаје да је сличних ситуација било још наводећи случај Рачак који је 1999. године послужио и као повод за НАТО интервенцију на СР Југославију.

– Пре извођења доказа за убиство 43 наводна албанска цивила, од Тужилаштва смо добили чак 1.200 фотографија са лица места. Данима сам гледао те слике и само захваљујући божјем провиђењу сам на једној приметио како крв из једног тела тече „узбрдо“. У оптужници се тврдило да су се ти „цивили“ пењали уз неку јаругу на чијем врху су била два српска полицајца који су их покосили мецима из пушкомитраљеза.

 

Међутим, захваљујући овој фотографији, успели смо да направимо реконтрукцију и покажемо да је реч о класичној превари у којој су припадници ОВК-а неспретно преобучени у цивилна одела, а тела поређана против свих закона физике – закључио је Огњановић.

Слоба волео Чорбу и Синатру

Адвокат Драгослав Огњановић каже да је Слободану Милошевићу у затвор доносио и бројне дискове са страном, али и домаћим музиком.
– Волео је да слуша Рибљу чорбу, али и Синатру, Битлсе или руске шансоњере. Волео је квалитетну музику – открива његов бивши правни сарадник.

  Није убио Стамболића

Слободан Милошевић није наредио убиство Ивана Стамболића, нити је имао везе са овим злочином. Ово је, наводно, Огњановићу рекао лично бивши председник Србије током вишечасовних разговора у Трибуналу.
– Кућни сам пријатељ са Стамболићевим сином, Вељком и то је било питање које ме је искрено нагризало. Зато сам га отворено и питао и он ми је рекао да је то лаж. Открио ми је чак да је управо захваљујући њему, Стамболић изабран за директора Јубмес банке – тврди Огњановић.

На гробу само радикали и „Слобода“

На гробу Слободана Милошевића јуче су венце положили само припадници Српске радикалне странке и Удружења Слобода. Делегацију радикала предводили су потпредседници странке Вјерица Радета и Зоран Красић, који је казао да је „Милошевић убијен у Хашком трибуналу“.

Породица у иностранству

Милошевићева најближа породица, деца Марија и Марко, као и супруга Мирјана Марковић још нису положили цвеће на његов гроб у њиховој породичној кући у Пожаревцу.

Наиме, супруга је у Русији од 23. фебруара 2003, где је и Марко отишао одмах пошто је његов отац 2000. године признао пораз на тадашњим председничким изборима. Кћерка Марија се већ више од деценију налази у Црној Гори, на Цетињу.

Ђ. Баровић / Вести