Неугасиви гласови братољубља

Дубоко у другој деценији 21. столећа србска јавност готово да се саживела са свакодневним вестима о несрећама и масовним страдањима људи, како на нашим просторима, тако и широм света. Природне катастрофе – последица тираније технологије над прирoдом са дубоко утистнутим печатом богообразности,  и друштвене стихије које бришу границу између ратног и мирнодопског – последица тираније глобалистичке политике над људима и народима са образом и подобијем Божијим, производе reality људског страдања без краја, којем глобализовани масмедији дају изопачену форму. Стиче се утисак да откоси смрти, из године у годину, имају све шири захват и све дубље рањавају душе људи који саосећају са болом других, посебно браће по вери и крви. И често настају тамо где их нико не очекује.

Један такав болан откос ненадано се зарио у срца руских људи, стварајући уздахе и јецаје широм евроазијског пространства: сурвавање у црноморски бездан руског војног авиона са члановима руског војног хора „Александров“, новинарима и осталим руским дужносницима. Домашио је он и ван тог дела света, тамо где је људскост изнад политике, духовно проницање и културни сензибилитет изнад кулур-цивилизацијске ускогрудости, човекољубље изнад медијски дозиране мржње. У српским земљама најновија трагедија братског руског народа изазива посебан осећај потресености и саосећања. Хор „Александров“ ужива изузетно поштовање у Србији, не само због неспорних уметничких квалитета, већ и због тога што представља веома снажан уметнички израз солидарности руског народа са србским у годинама великог србског страдања: ратних деведесетих, и њима следујућих мирнодопских година, под марионетском влашћу евроунијатских фанатика и лажних русофила – неимара „европског пута“. Бројни концерти које је он имао у Београду продубила су братска осећања између два народа. Са биолошким гашењем хориста, солиста и инструменталиста „Александрова“ у несрећи колосалних размера још неутврђеног узрока не гаси се одјек њиховог слаткогласног поја у срцима њихових искрених љубитеља и поштовалаца у Србији. И никада се неће угасити, јер је неугасива и љубав православног србског народа према једноверној словенској браћи.

Нека Преблаги Господ новопострадалој руској браћи подари Рајско обитавалиште, и да их удостоји да своје на Земљи умножене таланте придодају вечном ангелском песмопоју на славу Његову!

Дана 14/27.12.2016. лето Господње.

Свесрпска народна организација
“СРБИ НА ОКУП“
МО Шабац – Мачва