Ужице – Ужице град загађеног ваздуха, крај Ђетиње се једва дише, гужве код лекара због обољења дисајних органа, гуши чађ из приватних ложишта… Написи с таквом и сличном садржином, у којима се ужички ваздух неретко назива најзагађенијим у Србији, редовно су последњих година узбуњивали Ужичане у доба грејне сезоне.
Да ли је и сада тако, шта градска власт предузима да се стање поправи и има ли каквих помака на боље, питали смо надлежне који су за градски парламент управо спремили извештај о стању квалитета ваздуха.
У извештају, укратко, пише да се у Ужицу – лакше дише. Нико не спори да је ваздух током грејне сезоне овде загађен, град сврставају у трећу категорију која подразумева прекомерно аеро-загађење и постоје периоди такозване температурне инверзије кад је овде најгоре. У граду у котлини окруженом брдима појављује се та инверзија: нема струјања ваздуха ни проветравања, стеже магла, а све штетне материје падају на дно, у градско језгро. То је микроклима на коју је тешко утицати, али, како кажу у ужичкој управи, низ мера се предузима тамо где је ствари могуће мењати. И помак је направљен, додају.
– Његов задатак је да прави енергетске билансе града, предлаже мере за уштеду енергије, пре свега у јавном сектору, а по потреби и у приватном. Намера нам је да оснујемо канцеларију као основу система за решавање енергетских проблема. Помаже нам и држава, добили смо три милиона динара од Министарства енергетике за енергетску ефикасност у вртићу „Зека”, а остварили смо сарадњу и са агенцијом из Јапана, чију помоћ очекујемо за укључење у иностране пројекте решавања овог проблема – говори за наш лист Дуња Ђенић о ономе што ће предочити одборницима.
Дуња Ђенић, градска већница за заштиту животне средине и енергетску ефикасност, помиње да су ти искораци пре свега направљени у промени енергената који се у Ужицу користе, посебно у јавном сектору.
Према њеној оцени, рецепт из Сарајева, где је зарад смањења загађења ваздуха уведена редукција саобраћаја по систему пар-непар, Ужицу не би донело значајније побољшање стања.
– Код нас је у 2015. години регистровано преко 17.000 моторних возила, више од 40 одсто користи дизел као погонско гориво, а само четвртина гас. Саобраћај је један од проблема високог аеро-загађења Ужица, али није кључни. Овде су главни проблем грејна сезона и ложишта, уз микроклиму града, тако да се систем „пар-непар” за сада не разматра – каже Дуња Ђенић и додаје да су највећи загађивачи индивидуална ложишта на чврста горива, којих у граду има више од 16.000.
– На гас се овде последњих година прикључило укупно 650 домаћинстава. Градска топлана је, такође, учинила значајне искораке у конверзији великих градских котларница на енергенте који не загађују ваздух: имају у погону 13 котларница, од којих је осам већ пребачено са мазута на гас, две су са угља на пелет, а још три ће ускоро када у насељу Међај будемо изградили нову градску котларницу са мазута прећи на чистији енергент. Све школе у граду и већа предузећа су већ гасификовани. Што се тиче погодности за домаћинства, град је у претходне две године са „Ужице гасом” спровео акцију јефтинијег прикључка на гас за 50 одсто, што је дало резултат. Осим тога, градска управа спроводи и пројекат енергетске ефикасности у породичним кућама: за две године је преко 100 корисника добило укупно 12 милиона динара субвенција да изолацијом и заменом столарије учине да им објекти буду енергетски ефикасни, а субвенционисана је и набавка котлова на чистије енергенте. С обзиром на то да је велико интересовање грађана, у 2017. из градског буџета издвојићемо у ту сврху осам милиона динара – наводи Дуња Ђенић.
Резултат примењених мера, наставља она, видљив је у смањењу концентрације чађи у ужичком ваздуху последњих година. Према подацима ужичког Завода за јавно здравље, концентрација чађи (главног проблема, док сумпорови и азотови оксиди не прекорачују вредности) мања је готово за половину: 2012. године вредности су биле 127, у 2014. пале на 64, а у 2015. години 79. Ове зиме су сличне, а било је више дана с температурном инверзијом.
