Епископ Артемије у посети САД

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Артемије у пратњи јерођакона Дамјана боравио је у Сједињеним Америчким Државама у периоду од 06. до 26. фебруара 2013. године. Свој боравак започео је посетом чувеном манастиру Светог Антонија Великог у Аризони. Овај манастир је први манастир који је основао старац Јефрем који је, ради спасења многих Бога гладних душа у Америци, оставио манастир Филотеј на Светој Гори и по нарочитом промислу Божијем подигао ову духовну тврђаву.

Строги манастирски типик не представља препреку душама жедним воде живе да се напајају на овом извору чистог православља. Манастир плени својом лепотом, и спољашњом и унутрашњом, а о њој се брине поред старца Јефрема, отац Пајсије, игуман манастира, и братство које броји око 50 монаха и искушеника.

Немогуће је не дивити се ономе шта су ови вредни монаси успели да ураде у овој пустињи у којој добро успевају само кактуси. Манастирски комплекс представља један диван врт испреплетан мрежом путића од којих ће вас сваки довести до неке од цркава или до неке иконе или до неког крста. Просто куда год ходили ова лепота вас тера да свој дух уздижете ка Богу и просто је немогуће а не понављати у себи речи Псалмопевца Давида: „Како су дивна дела Твоја Господе, све си премудро створио“. Но оно што још више уздиже дух ка небесима јесу предивна богослужења која се врше искључиво на грчком језику, и стална Исусова молитва на устима братије.

Манастирски комплекс краси неколико цркава које су рађене у више стилова, византијском, руском, српском и румунском, а манастирско братство чине углавном Грци али има и Американаца, белих и црних, Руса и ко зна још којих нација па чак и један Јапанац, што све чини овај манастир свеправославним те и није чудо што годишње овај манастир посети преко 5000 поклоника и 25 000 туриста.

Посебан благослов братији је то што имају лобању старца Јосифа Исихасте којој се свакодневно молитвено поклањају заједно са моштима Светог Пантелејмона. Суботом на средину храма на целивање се износи крст у коме је делић Часног Крста и мошти Св. Нектарија Егинског, Св. Великомученика Димитрија, Св. Марије Магдалине, Св. Маманта и Св. Лазара четвородневног. У манастиру се чува и делић моштију св. Серафима Саровског који им је послат на благослов од стране блаженопочившег патријарха руског Алексеја другог.

Тешко је описати љубав са којом смо дочекани у манастиру и на поштовање достојно епископском чину које је братија на сваком кораку указивала епископу Артемију. Сутрадан, по нашем доласку у манастир епископ Артемије и старац Јефрем су се по први пут сусрели и тај сусрет је обележио један дубоки духовни разговор. Занимљиво је било за писца ових редова, да види толику подударност у ставовима два искусна духовника која се никада до тад нису сусрела. Неки од братије, који су врло добро упознати са тзв. „случајем епископа Артемија“ желели су да се из прве руке, од епископа Артемија, упознају са тренутним стањем у СПЦ.

Морам да признам да су ми осећања била подељена када ми је један монах рекао да је велики благослов што живим поред овако светог човека као што је владика Артемије јер ми је с једне стране било драго што ми то каже један монах, Грк, у Аризони али ми је било и жао јер то многи српски монаси не виде.

Вест о боравку владике Артемија у манастиру се прочула и међу Србима у Фениксу тако да су неки од њих одмах дошли да се сусретну са владиком. Задњег дана нашег боравка, пред наш полазак, изненада, без најаве појавио се старац Јефрем у нашем салону и ту провео још сат времена у разговору са владиком Артемијем. До капије нас је испратио игуман Пајсије а бол растанака од манастира ми је ублажила свест да ће се ови подвижници молити за владику Артемија и сво његово монаштво. Иначе после овог манастира старац Јефрем је основао још 17 манастира, што мушких што женских, на територији САД и Канаде.

Када смо стигли у Аризону на аеродрому у Фениксу дочекао нас је натпис: Добродошли у Аризону, државу Великог Кањона. Самим тим посета Великом Кањону била је неизбежна. Иако сам пре посете Великом Кањону видео на стотине фотографија овог предивног чуда Божије творачке деснице ниједна није могла да остави утисак који се запечатио у мени при првом погледу на Кањон.

У Фениксу смо се за кратко растали од драгих нам Јовановића и Саше и кренули пут Детроита где су нас на аеродрому дочекали Срби на чији смо позив и чијом смо добротом и дошли у САД а са њима је био и отац Теодор, клирик руске заграничне цркве у Канади, иначе Србин.

У Детроиту смо се задржали пар дана где је владика Артемије сваке вечери по домовима истинских боготражитеља имао агапе које су по мом мишљењу верна слика оних древних агапи из апостолских времена.

Пут нас је даље водио до Чикага, до нашег пријатеља Стилијаноса, пореклом Грка. У овом дому се по речи Апостола Павла гостољубље не оставља. Никад у животу нисам видео људе који се више радују гостима од ове часне породице. Свој боравак у Чикагу владика Артемије је искористио да посети два оближња манастира која је основао старац Јефрем. Мушки манастир Преображења Господњег и женски манастир посвећен Светом Јовану Златоусту. И овде је владика дочекан са истом оном љубављу и са истим почастима као и у Аризони.

И опет ред и лепота, и споља и изнутра, на сваком кораку. У манастиру Светог Јована Златоуста имали смо прилике да се поклонимо моштима многих светитеља. Просто је немогуће сетити се свих али ми је свакако драго што сам имао прилику да се поклоним Светом Златоусту, Св. Елефтерију, Св. Ксенофонту, Св. Јовану Милостивом, Св. Варвари, Св. Димитрију чије мошти и овде обилно точе миро и још многим другим светитељима.

Боравак владике Артемија у Чикагу искористили су и неки Срби који су дошли да му пруже подршку у његовој борби за чистоту православља али и да добију смернице за чврсто одстојавање у чистој вери отаца.

Из Чикага смо се вратили у Детроит где се наставила пракса окупљања која су за повод имала телесну храну а главни разлог је била духовна храна. Ове, од пастира напуштене душе, користиле су сваку прилику да своје духовне потребе задовоље док је прави пастир међу њима.

Свој боравак у Детроиту епископ Артемије је искористио да посети још један манастир који је основао старац Јефрем, посвећен Светој Тројици. И овде нас је дочекала нелицемерна љубав братије која је уз појање „Достојно јест“, тропара Светој Тројици и Светом великомученику Артемију дочекала епископа Артемија. И опет радост због јединства у духу и опет туга због тога што ниједан свештеник не сме овако да дочека епископа Артемија у свом храму. И да црнило буде још веће не само да не смеју да отворе храмове него и црквене сале које се изнајмљују свакоме и за свакакве скупове и приредбе, па и за Ноћ вештица, није могуће изнајмити и у њима примити епископа Артемија.

То је био разлог због кога је 23. фебруара трибина, на којој је владика Артемије био главни говорник, одржана у сали румунског храма силаска Светога Духа. Трибина је имала назив „Косово данас“ и на њој су поред владике Артемија узели учешће и свештеници Теодор Гачанин и Радослав Филиповић, господин Дејвид Хантер Хејнс и аутор овог текста. У сали су се окупили Срби из Детроита, Кливленда, Чикага и из оближњег Виндзора, Канада. Своју надахнуту беседу владика Артемије је завршио речима са Косова зора свиће што су сви окупљени прихватили и почели да певају истоимену песму. Као и пре годину ипо дана у Кливленду потресно сведочење о дешавањима на Косову и Метохији бившег војника КФОР-а, који је примио православље, Дејвида Хантера никога није оставило равнодушним.

Сутрадан, 24. фебруара, у Монроу, један велики Србин, Роберт Оклејаш, који се налази на челу црквене општине већ 20 година, дочекао је епископа Артемија у ресторану своје ћерке јер то није могао да учини у црквеној сали о којој се толико година стара због неслагања надлежног свештеника које је у складу са уредбом надлежног епископа. Но то није омело оне који су жељни истине да се окупе око пастира чији „глас познају“. После говора епископа Артемија присутнима се обратио брат Роберт износећи им добро скриване чињенице из наше скорије прошлости које јасно говоре о томе ко је и зашто подржао Ватикан скинувши пред људима љагу усташких злочина са његових бискупа, свећеника и крижара и зашто је Србима наметнут комунизам. Брат Роберт је више него убедљиво показао да су ова два процеса ишла паралелно и са истим циљем.

Два дана касније, 26. фебруара, епископ Артемије се опростио од својих домаћина и добротвора. Као и дочек и испраћај су обележиле сузе. Вече када су се сви опраштали не са збогом већ са довиђења чула се и ова песма брата Душана која понајбоље изражава љубав многих Срба у дијаспори према епископу Артемију и његовом монаштву.

Уместо збогом

Све ове дане пили смо воду
изворску, чисту
молили се свим Светима
и нашем Исусу Христу.

Молили Бога, Светог Петра Коришког,
Светог Стефана Дечанског
и све Србе свете,
да врати Србину образ
и владику у Грачаницу
и сву братију на Косово
и у манастире,
и у Црну Реку
да служе Богу
и боголиком човеку.

Да за нас, ови праведници,
моле Свете а ови Бога
да он Србину све опрости
и учини га опет верним човеком
и светосавцем
и правим православцем.

Молимо владику
да нас помене у молитви,
јер ове душе грешне
правду и Христову веру
у свему траже
а не ове иноверне
што са папом опште
и шире сваке лаже.

На крају шта рећи
сем збогом и знајте
да докле у нама
српско, православно срце бије
молимо се за Вас
Владико Артемије.

Јерођакон Дамјан

Преузето са сајта ЕРП и КМ у егзилу