Бити наставник у Србији постало је опасно занимање

Данас нам телевизија васпитава децу. Јер од силне јурњаве и обавеза не стижемо да нађемо времена за своју децу.

Некада популарне игре ластиша, школице, жмурке, кликера које су зближавале децу, данас су заменили плејстејшн, таблети, мобилни телефони и друга чуда напредне технологије, уз помоћ којих се она све више отуђују једни од других.И док су се некадашње генерације деце играле испред зграда, школским игралиштима, парковима, данашње ћемо често видети у интернет клубовима или завучене у својим собама за рачунаром где су им „партнери“ у игри роботи.

Попут правих наркомана, постају робови технологије! Време Пинк Пантера , Душка Дугоушка и Драгољупчета је давно иза нас. Деца данас гледају цртаће препуне насиља . Међутим , да ли је само насиље спорно у цртаћу који гледа ваше дете? Ако погледате овај горе видео, схватићете да би чешће требало да обратите пажњу на цртане филмове које ваше дете гледа …..Нажалост, многи родитељи телевизију користе као неку врсту седатива за децу. Укључе им ТВ апарат и они пред њим, често и сатима, седе мирни, немо, као у неком полусну, а за то време родитељи обављају неке друге послове и скоро да и забораве да уопште имају клинце…

Често запитам себе куда иде овај свет. Шта се то око нас дешава!? Сведоци смо да се све око нас отргло било каквој контроли. Моралне вредности су отишле на неповратно путовање. Куда? То нико не зна, можда на неку бољу планету. Живимо у време колективног лудила где је све нормално претворено у ненормално и обрнуто. Ријалити шоу програми постали су печат савременог друштва и док телевизијама које их емитују доносе велике профите, грађанима пружају јефтину забаву и од њих праве идиоте.Туче, разбијања глава, псовке, вулгарности, секс, све се преселило уживо на ТВ екране. Једни те исти учесници селе се из ријалитија у ријалити, а рекламирају се голотињом, подригивање, прдењем, вређањем.

То је најнижа каљуга која постоји, то је дно које не можете да замислите.Колико је ријалити шоу програм популаран у Србији, потврђује податак да је финале трећег серијала Фарме пратило три милиона гледалаца, док је бар део тог ријалитија, који су обележиле сталне свађе, псовке и сукоби, гледало скоро 6,5 милиона гледалаца/болесника. Све што се данас дешава у нашем друштву само показују да је наше друштво опасно болесно и да морамо да га хитно лечимо.Друштво које замишља живот кроз екран је болесно друштво….

Људи су се отуђили,затворили у своје домове као тврђаве, постали су имуни и непробојни за бол, патњу и невоље које су задесиле људе тик поред њих.Све је мање самилости, доброте, жеље да се помогне само зарад помагања, а не због неког интереса. Хладнокрвна, сива лица на улицама града, корачају, не размишљају. Зашто би оптерећивали своје ситне животе другим стварима? Напуштеног пса на улици не би помазили, али би му зато бацили петарду под ноге. Да ли сте се запитали докле сте стигли са пропадањем? Какав је ваш поглед на околину?Имате ли жеље за животом или сте постали равнодушни роб система?….

Ми морамо да створимо једну нову генерацију, морално и духовно снажну, васпитану на ономе што је најбоље у нашој традицији, ослоњену на породицу.Здрава породица је основ за здраво друштво, здрав народ, здраву просвету, здраву културу.Нема нам опстанка без моралне обнове…

Некад је у Србији просветни радник био као родитељ, али времена су се изменила.Бити наставник у Србији постало је опасно занимање. Више се не сме сваком незналици дати јединица,јер се зна који је од њих због тога спреман да подигне руку или чији ће родитељ то учинити без премишљања.У српским школама је све чешће насиље деце према наставницима.Деца знају да не могу да буду избачена из школе, а укори и дисциплински поступци их се не тичу превише…..

“Ученици нам отимају дневнике, прете да ће нас сачекати после наставе и да ће бити први у реду на нашој сахрани. Буше нам гуме на аутомобилима, доносе оружје у школу, лепе нам суперлепак на столице, једу лук, па нам из првих клупа дувају у лице, подсмевају нам се, па нас чак и физички нападају“, причају просветни радници, који свакодневно трпе различита понижења у школама широм земље.Интернет је преплављен клиповима на којима се види како ученик мотоциклом упада на час, или како ђаци док наставник пише по табли, изнад његове главе витлају столицама, шипкама, играју фудбал, скидају панталоне, отимају дневник.Најчешће су инцидентна деца из растурених бракова, деца која су васпитно запуштена. …

Строжији родитељи повећавају шансе да дете израсте у способнијег човека, наводе научници са лондонског Института образовања.Звали су га Тома Фреска – према својим ученицима је умео да буде веома строг. Радио је у просвети четрдесет година: ђаци су га упркос његовој неумољивој строгоћи обожавали, јер је био изузетно правичан и увек пун подршке за таленте својих ђака. Многи су се са њим као одрасли окумили и дан-данас га обилазе. И још увек је легенда своје школе, неприкосновен ауторитет о чијим се успешно одшколованим генерацијама и данас испредају приче у једном граду на југу…. Једно од решења било би потписивање уговора између школе и родитеља, којим би било прецизно дефинисано шта ученик сме, а шта не, у смислу образовања и понашања, и да обе стране сносе одређене последице ако прекрше тај уговор. То је, рецимо, пракса у Пољској…

Људско друштво је данас болесно друштво, са још болеснијим господарима. Ми смо једина врста на планети која бира “вође чопора” који тај исти чопор уништавају и искориштавају на веома подмукле начине.Појам човека и какав би он требао бити је данас изопачен.Уместо да филозофи и истински интелектуалци буду најважнији, најмоћнији и најполуларнији чланови друштва; тајкуни, политичари, спортисти и забављачи (глумци, певачи и медијске личности) су водећи у друштву.Стара флоскула да човек вреди колико је образован више не пали.

Дошли смо до тога да уместо да трагамо за бољима, за онима који ће да нас инспиришу и покрену као људе, ми трагамо за горима и од њих правимо националне величине.Разноразни неписмени и полуписмени људи данас себе олако могу назвати некаквим пи-аровима или менаџерима, необразоване водитељке себе зову новинаркама, а фолк-певачице уметницама, да и не говорим о арт директорима, бизнис консултантима, маркетинг консултантима, офис-асистентима, портфолио-менаџерима, продукт дизајнерима.Иза звучних назива занимања најчешће се крију фолиранти који мисле да се углед може стећи преко ноћи, крију се они који нису имали издржај да заврше факултет који су започели, они који мењају занимања и професије као прљаве чарапе…

Питам се, где ће нас одвести овај поремећени систем вредности, систем у којем су на већој цени велике груди (макар и силиконске), систем у којем су узори нашој деци фолк звезде у својим одевним комбинацијама налик божићној јелки, систем у којем је вредно све што не вреди ничему.Где су нестале девојчице које се радују бабиним уштипцима и прављењу истих, где су нестале девојке које се радују одласку у биоскоп, позориште и на сајам књиге, где су нестали џентлмени, где су нестале мајке које после 22ч читају причу за лаку ноћ. Где су нестали очеви који с децом играју фудбал лоптом уместо џојстиком?…

Морамо да се суочимо са суровом истином и да нашим грађанима кажемо – Србија је тешко болесна! Лек за оздрављење Србије је изградња институција правне државе, успостављање владавине права и повратак породици.

Извор: Српска историја