Владимир Гујаничић и Милош Милојевић: Битка за Алеп, Стаљинград нашег доба

Очајнички покушај пробоја обруча око Алепа од стране џихадиста завршио се потпуним сломом у бици за четврт Рамушен 11. септембра. Битка од преко месец дана усисала је највише офанзивних ресурса џихадистичких скупина од почетка рата. Сиријска војска окренула се ликвидацији џепа у коме се према проценама налази између 15 и 20 хиљада добро укопаних терориста. Поред тога ту се налази и велики број цивила – према највишим проценама и до 250 000.

Када би битка за Алеп имала само војнички аспект, нема сумње да би она одавно била решена. Паралелно са одвијањем кључне битке одржани су председнички избори у САД, међународни притисак због опкољених цивила на сиријску владу и Русију, шпекулације око тога ко је погодио хуманитарни конвој и проглашавање „примирја“ која брзо престају. Иако је реч о најжешћим борбама у урбаном окружењу готово је извесно да ће се ова дуга битка окончати победом снага под контролом сиријске владе и њихових савезника.

Паралелно са крајем операција у Рамушену џихадисти су у северној Хами постигли успех заузевши два града – Соран и Тајбат Ал Имам – покушавајући тиме да одвуку део сиријских снага из провинције Алеп. Продор џихадиста је локализован и већи део простора укључујући и град Соран су поново у рукама војске.

Сиријска војска се концентрисала на најмање урбану зону опкољеног џепа у Алепу – палестински камп Хандарат на северу града. Насилна извиђања и више мањих покушаја које је неколико месеци раније предводила бригада „Јерусалим“ сиријских Палестинаца који ратују на страни владе нису уродили плодом. Овога пута снаге су биле значајно веће.

Поред Палестинаца, учешће је узела и 102. бригада Републиканске Гарде сиријске војске уз друге јединице. Симултано са нападима на правцу Хандарата војска је започела наступање у јужном предграђу Шеик Сад као и у централном делу око Цитаделе, старе тврђаве у Алепу. Сиријска и руска авијација су првих дана напада извеле преко 200 авио удара унутар џепа. Видео записи из опкољеног дела Алепа приказују погинуле цивиле и разорену инфраструктуру и непрекидно се емитују на главним ТВ станицама земаља које од почетка раде на свргавању Башара ал Асада. Протести цивила који су хтели да напусте џеп угушени су у крви. Цивили су гарант да војска неће употребити највећу ватрену моћ по положајима терориста.

Палестинска бригада је 25. септембра остварила знатан прогрес у кампу Хандарат где је 29. пробила главну линију одбране На југу је војска ослободила 30% предграђа Шеик Сад а напредак је остварен и у старом делу Алепа заузећем дистрикта Фарфара близу главне тврђаве. Анализом праваца наступања јасно се види да је сиријска војска симултаним нападом из више праваца покушала да развуче резерве џихадиста унутар џепа. Ипак напредак није био спектакуларан.

У кампу Хандарат уништен је преко 400 терориста и заробљено неколико положаја такозваних „паклених топова“ и минобацача. Интересантно је да су терористима пружали интензивну подршку ракетни системи „град“ из руралног дела провинције Алеп. Важно је споменути и кoординисано дејство Турске службе ваздушног осматрања и артиљеријских јединица џихадиста.

Удари сиријског и руског ваздухопловства по ватреним тачкама често немају жељени ефекат јер турски радари виде преко 200 км у дубину сиријске територије и најављују налете сиријске и руске авијације због чега се положаји правовремено измештају. Да би обезбедили освојено подручје у кампу Хандарат сиријска војска је кренула на срушено здање бивше онколошке клинике Кинду која је неколико пута прелазила из руке у руку. У првом налету она је остала у рукама џихадиста. Битка је ушла у октобар месец а притисци војске из више праваца на џеп су настављени. Видни успеси постигнути су само на северном правцу, након ослобођења Хандарата ослобођен је каменолом Бакарах и дистрикт Оваија. До 16. октобра сиријска војска је успела да ослободи знатан део дистрикта Бустан Баша, мали део Салахудина и простора око централне тврђаве.

Опкољени џеп смањен је за 15–20% своје првобитне величине. Знатно више је постигнуто на уништењу терористичких ресурса унутар самог Алепа. Људска и материјална попуна је онемогућена. Стратегија сиријске владе и Русије је била између осталог да на преко 8 пунктова који су били отворени пропусте цивилно становништво из зоне борбених дејстава. Овај покушај није дао веће резултате, јер терористи унутар џепа нису пуштали цивиле сматрајући их у неку руку својом гаранцијом за продужетак битке.

Примирје и последњи покушај продора

У току септембарских операција вршен је страховити медијски притисак на Русију због ваздушних удара (видети „Печат“, бр. 438). Најпознатији је инцидент везан за погодак конвоја УН. После напада на конвој уследио је вишенедељни медијски рат. Непозната летелица, сиријска авијација или пак руска авијација – ни даље ситуација није у потпуности јасна. И док су Западни медији изричити у томе да су напад извршила два Су-24М, руски медији говоре о неидентификованом објекту који је извршио напад. Неке про владине сиријске групе ипак тврде да је конвој погођен од стране Сиријаца или Руса али оправдавају то снимцима на којима се види како камион поред конвоја вуче минобацач или пак снимцима где се у конвоју виде узастопне експлозије што указује да је поред хуманитарне помоћи из Турске у њему била и муниција за опкољене џихадисте.

Слично обарању малезијског авиона изнад Украјине неизвесно је када ћемо имати кредибилан одговор на кључна питања. Нема сумње да су поменути случајеви предмет обавештајних игара у покушају да се другој страни зада ударац на било ком пољу одсудне битке.

Прекид обуставе дејстава може се повезати и са припремама које су терористи појачани из Турске вршили за поновни покушај продора на западним ободима Алепа. Занимљиво је да је Русија до сада пристајала на примирје обично у освит нове офанзиве терориста о којима је сигурно била добро обавештена с обзиром да се главни подаци о плановима џихадиста објављују на њиховим веб сајтовима.

Паралелно са могућим почетком акције џихадиста у провинцију Алеп су  стизала велика појачања на источне ободе града. Припреме за коначни напад на „џеп“ су улазиле у завршну фазу, сви су знали да је примирје само фарса. Паралелно са тиме почињао је напад џихадиста на западним ободима. Напад је почео са четворицом бомбаша самоубица који су циљали предграђе Ал-Асад. Први бомбаш самоубица био је из Француске док су међу четворицом идентификованих двојица Саудијаца. Операција је названа „херој мученик Абу Омар Сарахиб“. Интензивна артиљеријско-ракетна припрема вршена је по позицијама сиријске војске у главној војној академији Ал-Асад.

Запажена је била употреба више десетина вишецевних бацача ракета. Подршку из града давали су џихадисти са „пакленим топовима“ и минобацачима (о детаљима примењеног оружја и тактике погледајте „Печат“, бр. 437). Сиријска војска је пребацила са севера Хаме и бригаду „Пустињски соколи“. Уз њих главну окосницу одбране на овом правцу чинио је мањи део „Тигар снага“ и јединице либанског Хезбоалаха уз нешто Палестинаца из бригаде Јерусалим.

Првих дана џихадисти су постигли известан успех заузевши мало предграђе Диает Ал Асад и млинове Мињан. Напад из правца 1070. апартмана заустављен је на самом почетку. Војска је деловала са боље брањених позиција па се наредних дана развила битка изнуривања. Званично џихадисти су прогласили да им је циљ заузеће блока 3000 и академије Ал Асад, међутим како је развој ситуације на терену показао нису били ни близу тог циља. Масовно су користили бомбаше самоубице и вођене противоклопне ракете „фагот“, „ТоВ-2“, „Корнет-Е“ и „маљутка“. Такође, примењено је и неколико јединица технике тенкова Т-55, Т-62 и Т-72 заједно са оклопним транспортерима. Нешто од ове технике је заплењено војске у првим годинама рата а знатан део је увезен од бивших чланица земаља Варшавског уговора а сада чланица НАТО. Познато је да су веће количине ракета „Фагот“ стигле из бугарских магацина.

Други део напада џихадисти су почели 3. новембра са неколико бомбаша самоубица. Напад усмерен ка блоку 3000 и Ал Асад Академији после 3 дана потпуно је исцрпљен. Убрзо је постало јасно да је овај напад бледа сенка покушаја продора са краја лета. Сиријска војска и Хезболах су прешли у контра-напад који је дао брзе резултате. Преузет је Мињан дистрикт заједно са млиновима већи део предграђа Ал Асад које је два пута прелазило из руке у руку. Сиријска авијација непрекидно је ударала по линијама снабдевања тако да је увођење већих резерви џихадиста било онемогућено. Руска авијација није узела учешће у бици . Цео блок апартмана 1070 прешао је у руке војске, затим школа Хикма и доминантни висови око ње, као и научни центар у западним ободима Алепа. До 12. новембра сиријска војска и њени савезници поништили су све успехе две офанзиве џихадиста и тиме заувек завршили са плановима о могућој деблокади источног дела града. Припреме за општи напад на источни део су завршене.

Смртни ударац „Тигра“

Пре почетка општег напада сиријска влада је упозорила да даје 24 часа цивилима за напуштање источног дела града.

Осим неколико десетина људи није било већих покрета из џепа. После недељу дана паузе почело је наступање из више праваца . Циљ сиријске команде је био да развуче резерве џихадиста унутар џепа пре главног удара. Важно је истаћи да су на свим поменутим правцима наступања сиријска војска и њени савезници наишли на жесток отпор. То су међутим све били споредни правци, главни удар извеле су „Тигар снаге“ уз подршку палестинских одреда, 102. бригаде Републиканске гарде и других сиријских јединица.

Неочекиваност силине удара је оно што је највише изненадило џихадисте унутар дистрикта Ханано на северо-истоку Алепа. Непрекидна артиљеријска паљба из више стотина оруђа као и ваздушни удари који су циљали уске улице потпуно су паралисали џихадисте, преко радио везе је утврђено да је наступила паника. Удар пука „Тигар снага“ био је муњевит. Две трећине дистрикта Ханано било је у рукама војске. С обзиром да се војска приближавала дистрикту Сукур џихадисте је почела да хвата паника да не остану одсечени у северном делу џепа од јужног. У исто време са продором војске почели су масовни пребези цивила на страну под контролом владе, јер су у хаотичној ситуацији рата коначно били ослобођени страха да ће бити убијени приликом покушаја пребега.

Продор у Ханано био је кључан. Одбрана терориста почела је да се распада као кула од карата, 102. бригада заједно са Палестинцима ослободила је Џабал Бадро, приликом наступања погинуо је командант за планирање из палестинске бригаде Мухамед Рафе. Курди су кренули из четврти Шеик Максуд заједно са војском ослободили су рејон Аин Ал Тал, Хелох, док је сиријска војска продрла у омладински комплекс а на северу је ослободила цео дистрикт Бустан Баша. Најважнији успех војске био је ослобођење фабрике воде у четврти Сулејман Халаби, после чега ће бити омогућено снабдевање водом у целом Алепу. Северни део џепа практично је освојен. Процењује се да међу џихадистима има више стотина погинулих. Извесно је да је већи део терориста побегао из северног у јужни део џепа где се налази главнина снага. Сиријска војска намерно је оставила отворен пролаз у дистрикту Сукур како би се џихадисти усмерили ка „изласку“ у јужни део џепа. Стратегија је била успешна.

Распад система одбране џихадиста унутар џепа се распада. Процењује се да је до сада педесетак хиљада цивила пребегло на територију под контролом војске. Може се прогнозирати да је питање дана када ће битка бити окончана.

Готово је извесно да ће битка за Алеп бити завршена пре краја 2016. године. Уосталом регионални савезници џихадиста немају снаге да начине било какав одлучан корак који би спречио њихов потпуни слом. Чак је и председник САД Барак Обама пре неколико дана изјавио „како верује да ће сиријска војска заузети Алеп“. Поставља се питање да ли регионалне силе могу одлучујуће да утичу на ситуацију у Сирији ако су од тога одустале и САД? Одговор се сам намеће. Све јачи сукоб између Турске и Европске уније, јаке поруке из Израела због изолације од стране иранских савезника на будућем Блиском Истоку, победа Трампа на америчким изборима – у питању је низ сложених процеса који се паралелно одвијају и указују на обрисе нове геополитичке ситуација. Сирија је заиста Стаљинград нашег доба.

Печат