Одбрана: Младић је невин, крив је што је Србин и што је бранио српски народ

Одбрана генерала Ратка Младића тврдила је данас у завршној речи пред Хашким трибуналом, да је доказала да генерал Младић „није крив“ за геноцид и друге злочине током рата у БиХ, за које је оптужен

 Ратко МладићФОТО Ратко Младић

Одбрана генерала Ратка Младића тврдила је данас у завршној речи пред Хашким трибуналом, да је доказала да генерал Младић „није крив“ за геноцид и друге злочине током рата у БиХ, за које је оптужен.

 „Генерал Младић је невин човек“, рекао је његов бранилац Бранко Лукић.

Лукић је нагласио да је генерал Младић, по тужилаштву, „крив само зато што је Србин и што је бранио српски народ у рату који су други започели“.

Младић је, како је казао Лукић, свој народ бранио „у складу са законом“ од непријатеља који се служио „исламским фанатизмом“ како би дошао на власт.

По браниоцу, тужиоци су током процеса одговорним за злочине у БиХ прогласили „свакога ко је Србин“.

„То није ништа друго него недозвољива колективна кривица“, оценио је адвокат Лукић.

Он је „недозвољивом“ назвао „политику Тужилаштва“ о „колективној кривици свих Срба за удружени злочиначки подухват“, као и „окривљавања генерала Младића за све злочине које су починили знани и незнани“.

Као „апсурд“, заснован на „селективном“ приказивању доказа оптужбе, бранилац је навео да би „заједно са Младићем проглашен кривим могао бити сваки официр који је икада служио у било којој армији“.

Лукић је рекао да су се тужиоци ослањали на „пропаганду и мањкаве доказе да би осудили Младића“.

Бранилац је, поред тога, оптужио и двојицу од тројице судија да су „изричито Младића прогласили кривим на другим суђењима, пре него што је он имао шансу да се брани“.

То се односи на председавајућег Алфонса Орија и судију Кристофа Флигеа, који су раније изрекли осуђујуће пресуде Младићу подређеним официрима Станиславу Галићу и Здравку Толимиру, као и Момчилу Крајишнику.

„Историја ће вама судити – да ли је правда била задовољена и да ли се видело да је задовољена“, поручио је Младићев бранилац судијама.

Осврћући се на доказни поступак Тужилаштва, Лукић је рекао да су тужиоци настојали да генерала Младића прикажу као „суперчовека“ који је „знао све и контролисао свакога у БиХ“.

По тужиоцима, „Срби су сами деловали у вакууму“, а Муслимани и Хрвати били су само „невини посматрачи“, тврдио је Младићев бранилац.

Напротив, генерал Младић и Срби били су нападани од „паравојски“, попут Патриотске лиге и Зелених беретки, али и од Армије БиХ, Хрватског већа одбране, „Хрватске војске која је илегално прешла у БиХ“, али и од НАТО и Унпрофора који су „стали на њихову страну и… употребили смртоносну силу против Срба“.

Лукић је казао и да се Странка демократске акције спремала за рат још 1990, под руководством Алије Изетбеговића који је „дошао на власт заговарајући исламски фундаментализам и надмоћ над Србима“.

Младићев бранилац подсетио је да је Изетбеговић био 1983. осуђен због Исламске декларације у којој је написао да „нема мира између исламских и неисламских институција“ и као циљ навео „успостављање исламске власти рушењем неисламске“.

„Срби су морали да се бране ради голог опстанка“, казао је Лукић. Као доказ да је Изетбеговић спроводио свети рад, џихад, одбрана је приказала снимке његове смотре муџахедина и фотографијама глава које су они одсецали Србима.

Одбрана наставља завршну реч.

Ратни командант Војске Републике Српске, генерал Младић (74) оптужен је за ратни злочин у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.

Тужиоци су у завршној речи тврдили да су доказали Младићеву кривицу и затражили да му буде изречена доживотна казна.