Леонид Решетњиков: Да је Русија заиста желела преврат у Црној Гори, тај покушај би био успешан; Ђукановић нека се не опушта – наставићу да се бавим пројектима на Балкану

Неколико недеља после црногорске афере „државни удар“ (иза ког је према наводима стајала Русија) нема доказа да ли је заиста било покушаја преврата у изборној ноћи, али се зна да Леонид Решетњиков први човек Руског института за стратешка истраживања више није на тој позицији. То је у појединим конструкцијама представљено као последица „лоше обављеног посла“. Решетњиков у разговору за Недељник демантује такве наводе и напомиње да није добио „отказ“, него да је реч одласку у пензију.

Медији у Црној Гори су често помињали Ваше име уочи избора и то као неког ко има утицај на њихов исход. Како коментаришете медијске написе да је указ председника Путина о Вашој оставци дошао као резултат неуспешно организованог пуча у Црној Гори? Колико су избори у Црној Гори заиста важни за Русију?

Црногорски медији, углавном под контролом мафијашке владе Ђукановића, помињали су моје име или услед страха или услед мамурлука. Када неко извршава криминална наређења, помаже учвршћивању корумпиране власти или је и сам корумпиран, од страха почиње да смишља разне научно-фантастичне сценарије како би оправдао свој морални колапс. У Црној Гори већина народа је против Ђукановићеве власти, која испуњава сва наређења Американаца, што је земљу довело у агонију. Стога су Ђукановићу његови надређени наредили да се држи за власт свим средствима, што је и показао на изборима. Уцене, претње, примена физичке и моралне силе, мито, фалсификовање воље – то су основне црте кампање Ђукановића и његових саучесника. Како би се оправдали, смислили су покушај државног удара, српско и руско учешће у њему и прилепили моје име, вероватно зато што годинама јавно и принципијелно критикујем корумпирани прозападни режим у Црној Гори.
Избори у овој земљи су заиста ствар за коју је Русија заинтересована. Не можемо да будемо равнодушни према судбини братског словенског православног народа. Видимо на који начин Ђукановић води Црну Гору према паклу, због чега критиком и принципијелним односом Русија демонстрира подршку оним деловима црногорског друштва који се том путу супротстављају. Наравно, о покушају преврата уз учешће Русије не може бити ни речи. Уколико би Русија одлучила да тако нешто уради, тај покушај би сигурно био успешан и Ђукановић би, након што покупи све што је покрао, убрзо побегао код својих власника. Али, то је научна фантастика. Русија, за разлику од Ђукановићевих власника Американаца, никада и нигде није спроводила државне ударе.
Што се тиче подударања указа председника Русије са дешавањима у Црној Гори, ја ћу почетком фебруара 2017. године прославити 70. рођендан и према закону изгубити право да обављам државне дужности. По истеку уговора са Администрацијом Председника Русије, 4. јануара, одлазим из РИСИ-ја и остављам институт познатом руском политичком делатнику Михаилу Фрадкову, који има огромно искуство. Зато би Ђукановићу и његовим пајташима боље било да остану у форми.

Да ли планирате да останете везани за Балкан и каква је судбина пројеката које је РИСИ започео у овом делу Европе?

По молби Администрације председника Русије наставићу да се бавим аналитичким радом с акцентом на Балкану за интересе председника Русије. То је још један подстицај Ђукановићу да се не опушта.

Да ли верујете да после победе Трампа заиста може доћи до побољшања односа Вашингтона и Москве? Колико, по Вашем мишљењу, победа Трампа у САД може да промени ситуацију на Балкану и у ком правцу?
Трампова победа даје одређену наду да ће се односи Русије и САД побољшати, поготово што је у последњих неколико месеци постојала стварна опасност од војног сукоба. РИСИ сматра да пред Трампом стоји тежак задатак. Ако Трамп настави да инсистира на предизборним начелима, пред њим су тешки сукоби у САД и Европи. Услед тога, пажња коју ће Трамп удељивати марионетама на Балкану ће слабити и, самим тим, патриотске снаге држава Балкана ће имати више шанси да савладају отпор своје растуће корумпиране елите и врате народе на прави пут историјског развоја.

Како коментаришете резултате избора у Молдавији и Бугарској? Верујете ли у постојање „проруских кандидата“, поготову оних који побеђују на изборима?
Избори у Молдавији и Бугарској одражавају управо оне процесе о којима сам раније говорио. Не само у овим државама, већ и у Мађарској, Словачкој, Србији и другим земљама је у последње време значајно порасла потражња народа за самосталним и патриотски настројеним политичарима, који имају позитиван однос према идеји сарадње са Русијом. На том таласу су победили Игор Додон и Румен Радев. Наша је жеља да и српски народ пронађе такве политичаре и да их подржи.

(НСПМ)