БЕСЕДА ПРОТОСИНЂЕЛА КИРИЛА НА ТРАДИЦИОНАЛНОМ ЗАВИЧАЈНОМ СУСРЕТУ ПИСАЦА КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА 2016, У ШИЛОВУ (2. ДЕО)

БЕСЕДА ПРОТОСИНЂЕЛА КИРИЛА

ЗАВИЧАЈНИ СУСРЕТИ ПИСАЦА КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА 2016

O.Kirilo c-b

ЖИВОТ СА ВЕРОМ У БОГА ХРИСТА СПАСИТЕЉА

Кад ово знате , благо вама ако и творите – извршите.

Јер нису праведни пред Богом они који слушају Закон, него ће се оправдати они који испуњавају Закон.

Нову заповест вам дајем: Да љубите једни друге као што ја вас љубих да и ви љубите један другога. По томе ће сви познати да сте Моји ученици, ако будете имали љубави међу собом (Јн. 13,34-35). Јер сам вам дао пример да као што ја учиних вама и ви чините (Јн. 13,15).

Господ Исус не блажи, не похваљује оне који знају добро, него оне који чине добро. Он не каже апостолима благо вама ако знате, него благо вама ако ово знате и извршујете. Знање о спасењу донео је и дао људима сам Господ Исус Христос када је дошао у овај свет међу људе. До тога знања нико од људи није могао доћи својим умовањем и својом мудрошћу и трудом. Неки од старих грчких филозофа говорили су да род људски не може доћи до истине нити се спасити док не дође Бог на земљу. Ето Христос истинити Бог наш дошао је међу људе и открио им знање за спасење: Ја сам пут истина и живот (Јн. 14,6). Ко год има знање Господа Исуса Христа прима и обавезу да га извршује. Ове  речи које је изрекао Исус су крвљу заливене и васкрсењем потврђене. Духом Светим у срца верних усађене су, у Цркви кроз векове доказане.

Од свију блага – добара на свету људи највише воле живот. И више воле људи живот него ли истину, иако нема живота без истине. Врховно је благо живот, а истина је темељ живота. Ко љуби живот мора љубити и истину. Но, где је пут ка истини? Ја сам пут вели Господ Исус. Нема другог пута ка истини осим Исуса Христа. Но Госопод Исус није само пут него и истина и живот, да нико не помисли да има нека друга истина и неки други живот, осим Господа Исуса. Он се зато родио као човек да људима пут покаже, зато се распео и пострадао, да крвљу својом обележи пут. Нико неће доћи к оцу но кроза ме. Ово треба да разумеју они који се заваравају мишљу да  могу познати Бога и задобити Царство Божије мимо Господа Исуса Христа. Ту  лажну наду и очајну самообману Господ Исус Христос им је сасвим пресекао горњим речима. Зато апостол каже: Који се год одриче Сина ни Оца нема (1Јн. 2,23). А који признаје Сина има и Оца. Очи су Господње на праведнима, и уши његове на молитву његову. Лице пак Господње је на чинитељима зла, да истреби са земље спомен њихов. Гле, очи су Господње на онима који га се боје, који се уздају у милост Његову; избавиће од смрти душе њихове, и прехраниће их у време глади. (Пс. 32,18).

Побожним и благочестивим људима Дух Свети ће донети све оно што људи могу примити и колико им је потребно за спасење. Један део Божијих дарова даје  вернима у овом животу на земљи, а један део ће им се дати у Царству Божијем. Овај део небески је оно што апостол видовити описује: Што око не виде и ухо не чу и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима који га љубе (1Кор. 2.9). И све то и несравњено више не спада у имање Христово. Његово имање је овај свет и онај свет драгоценији. Његова је вечност и бесмртност. Његова је савршена моћ и премудрост, савршена љубав и доброта, милост правда и истина и све што је добро.

О, колико ће лакше бити на Суду Божијем ономе човеку ко ово знање није имао па га због тога није извршио, него ли ономе човеку ко је ово знање примио па га није извршио. Лакше ће бити на Суду Божијем и неуким Хришћанима него ученим и немарним и лењим! У Писму је речено онај који није знао па је згрешио биће мање бијен, а онај који је знао па је згрешио биће више бијен. Јер од онога коме је више дано више ће се тражити, а од онога коме је мање дато мање ће се тражити. То је правда Божија.

Сам Господ Исус Христос показао се не само као зналац Закона Божијег, него и као извршилац – творитељ. Он је апостолима и људима оставио пример како знање треба претворити у дела. Његовом савршеном знању следило је савршено извршење. Он сам лично пред очима ученика извршио је све заповести Божије. Дао им је заповест после извршеног дела смерности рекавши: Јер сам вам дао пример да као што ја вама учних и ви чините (Јн. 13,15). И који хоће међу вама да буде први нека вам буде слуга. Као што ни Син Човечији није дошао да му служе него да служи и да даде живот свој у откуп за многе (Мт. 20,27-28). Примивши заповести Његове апостол Јаков каже: Ако ко проникне у савршени Закон Божији и остане у њему и не постане забораван слушалац него творац дела тај ће бити блажен – пресрећан (Јак. 1,25). Али хоћеш ли да знаш, о човече сујетни да је вера без дела мртва (Јак. 2,20). Јер као што је тело без духа мртво тако је вера без дела мртва (Јак. 2,26).

Бог је од свега најближи свакоме човеку, ближи од ваздуха што дише и који га обавија. Човек се налази у Божијем наручју као његово најмилије створење. Бог више воли човека него ли што он воли самог себе. Зато све што човек ради, то дело треба да прати непрестана молитва и то када путује, када хода, када седи, када лежи а поготову када ради.

О, човече устани! Што спаваш? Васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос. Моли се Господу Христу Спаситељу, јер само тада духови зла у поднебесју не могу да те нападну и злостављају. Човека који се моли Богу ђаволи не смеју да нападну, и он је тада у Божијој заштити. Зато човек треба непрестано да изговара молитву:
„ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ МЕ И СПАСИ“

Када човек непрестано изговара молитву устима тада ће се ум његов навикнути да је изговара унутрашњом речју. Ум ће тада спустити молитву у срце, а затим долази созерцање – сагледавање. То значи да се ум силом задржава у срце чист без облика, обраћајући пажњу на молитве унутар срца чист без облика, обраћајући пажњу на унутрашње кретање молитве кроз удисање и издисање. Ум се очишћује Благодаћу Божијом кроз молитву и сав се распламсава сећањем на  Бога Спаситеља. Тако се треба ревносно потрудити у овом тајном божанственом делању и тада ће се душа човекова налазити у блаженство. Читање Светога Писма и дела светих Отаца просвећује ум и помаже молитви да се распламса и утврди. Блажен је онај човек коме је Свето Писмо најмилија књига коју чита сваки дан. Јер је у Светом Писму написано све што је потребно за мир, радост, срећу, добро здравље, богатство и за свако добро и вечно спасење.

Бог је једина права жеља праведника – побожног човека, јер је речено шта бих имао  на небу и на земљи шта би захтео осим Тебе Господе (Пс. 72,35). Ишчезе срце моје и тело моје Боже срца мога, и удео је мој у Богу вавек. Господ ми је једина права имовина у животу. И на небу и на земљи Бог је једино и највеће благо за душу побожног човека у животу. Срце човеково и душа његова само се Богом могу испунити, задовољити и утешити. Безброј блага има не небу, но творац небеса је највеће благо. Безброј блага има на земљи но Творац свих тих блага је највеће благо. Зато душа побожног човека се пита: Шта би имао или шта бих хтео на небу и на земљи осим Тебе Господе. Божија су небеса и Божија је земља. Господар свих тих блага највеће је благо. Творац свих сласти највећа је сласт. Носилац свемудрости највећа је  мудрост. Извор све силе и милости највећа је милост. Саздатељ свеколико красоте на небу и на земљи највећа је красота. Никакво друго благо не може човеково срце испунити ни задовољити ни утешити, осим Бога Свемудрог, Свезнајућег, Свемогућег и Свемилостивог. Зато ко има Бога у срце своје има највеће богаство и ништа му више није потребно. Обогатимо се Богом да би били богатији. Помиримо се са Богом да би смо имали мир. Сјединимо се са Богом да би смо били срећни. Радујмо се са Богом да би смо били радосни. Причестимо се Господом  Исусом Христом да би смо били живи.

Господе Исусе Христе Боже наш приближи нас Теби, јер те душа наша иште и срце наше љуби и ум наш гледа. Теби слава и хвала вавек.

Амин.

Протосинђел Кирило