Европска унија се суочава с досад невиђеном хуманитарном кризом која захтева координисан, смео и свеобухватан одговор држава чланица. За таквим одговором и консензусом и даље се трага, што не умањује значај решавања још једног изазова с којим су ове земље суочене, а то је управљање легалним миграцијама у Европи. Јункерова Европска комисија, у сарадњи са Секретаријатом ОЕЦД, сачинила један документ који се односи на регрутовање радника миграната у Европи, а обелодањен је 7. јуна. У овом документу се каже да ЕУ бележи пад особито високостручних радника миграната од почетка финансијско-економске кризе у 2008. години. У ЕУ мигранти су млађи и мање образовани него што је то случај у другим државама ОЕЦД (чланице ОЕЦД су углавном развијене земље Западне Европе, САД, Канада, Аустралија), посебно у оним у Северној Америци. Прецизније, у ЕУ је 31 одсто укупног броја високообразованих миграната широм света, а у Северној Америци је готово двоструко више (57 одсто). У овом документу се сугерише да би ЕУ требало да реформише своју миграциону политику којом ће привући већи број талената јер је у питању конкурентност њене привреде и способност за одржавање динамичнијег и одрживог привредног раста. Прво што се сугерише јесу мере да се тзв. плава карта ЕУ учини доступнијом и привлачнијом за стручњаке из трећих земаља јер, како се наводи, у 2014. у ЕУ се квалификовало око десет хиљада стручњака за стицање ове карте, а само пет хиљада њих су је добили. Друго, ЕУ би требало да поједностави процедуру пријема која је тренутно препрека за привлачење и регрутовања талената. Речено је и да би ЕУ требало да „ојача” и промовише јединствено тржиште рада за високообразоване и висококвалификоване грађане трећих земаља.

Секретаријат ОЕЦД је 19. септембра учинио доступним Преглед међународних миграција у 2015. години, који показује нагло растући тренд географске међудржавне покретљивости становништва, како добровољне тако, с још већим интензитетом, и изнуђене. Број нових миграната само у државе ОЕЦД прошле године је достигао 4,8 милиона људи, премашивши рекордних 4,7 милиона из 2007. У 2014, у поређењу с 2013, пораст је за четири одсто, док је у 2015. то повећање достигло чак 10 одсто. Сваки десети мигрант био је Кинез, а сваки двадесети Индус. Иначе, у 2014. години, у државама чланицама ОЕЦД становника рођених у другој земљи било је 120 милиона.

Студентска миграција је, исто тако, у порасту. У 2013. било је око три милиона странаца уписаних на универзитете држава ОЕЦД, од којих је 23 одсто из Кине. У просеку, страни студенти чине око осам одсто укупно уписаних на универзитетима држава чланица ОЕЦД. Учешће странаца у укупном броју на мастер нивоу студија достиже 13, а на докторским чак 22 одсто. Страни студенти у имиграционим земљама су један од најзначајнијих потенцијала из којег главне земље пријема миграната апсорбују таленте.

У 2015. у чланицама ОЕЦД регистровано је 1,65 милиона нових тражилаца азила, не рачунајући оне који су остали на главним избегличким рутама. Око 1,3 милиона тражилаца азила дошли су у европске чланице ОЕЦД. Око једне четвртине укупног броја тражилаца азила су Сиријци, а 16 одсто Авганистанци. Само у Немачкој 440.000 је формално поднело захтев за азил, а више од милион је било тзв. пререгистрованих. У односу на укупан број становника, у Шведској је поднето највише захтева за азил.

Према томе, обе категорије миграција, и хуманитарне и слободне, у земљама ОЕЦД биле су у порасту (за 13 и осам одсто).

Забрињавајућа је чињеница да су миграциони токови према ЕУ у последње две године све интензивнији. Европска комисија очигледно није нашла адекватно решење за мигрантску кризу, што је у извесној мери пољуљало темеље на којима се ЕУ заснива. Поред питања солидарности, у жижи актуелности су и основни разлози због којих људи беже – укључујући грађанске ратове, етничке и друге сукобе, политичку и економску нестабилност.

Забрињавајућа је ситуација и кад су у питању емиграције из Србије. Недавно објављени подаци показују да су оне попримиле галопирајући раст. Наиме, просечан годишњи број емиграната из Србије само у државе чланице ОЕЦД, у периоду 2004–2013. износио је 26.000 годишње. Године 2013. емигрирало је 45.000 особа, а 2015. је рекордна с 58.000. Повећање броја емиграната из Србије у 2014. износило је 29,4 одсто и тиме је Србија своју позицију на ранг-листи 50 земаља у свету с најбројнијом емиграцијом погоршала за три места и сада је 29. Колико је високообразованих у укупном броју емиграната из Србије Секретаријат ОЕЦД није објавио, али ранија истраживања аутора овог текста показују да је проценат високообразованих у укупном броју емиграната између 12 и 15 одсто. ОЕЦД је објавио да је 2013. у државама чланицама ове организације било је 61.000 високообразованих рођених у Србији.

Професор универзитета