Света Гора се успротивила екуменисти Амфилохију

Након што се слегла помпа око митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који је по повратку са Крита, „на сва звона ударао“ како није потписао спорна документа лажесабора, ево нове папазјаније. Још један специјалитет из екуменистичке кухиње : уз посредовање јересијарха Вартоломеја у храм св. Владимира Дукљанског, по најавама, требале су стићи свете мошти овог светитеља, односно глава која се налази у светом манастиру Зограф на Светој Гори. Како је Света Гора, и даље најснажнија опозиција Вартоломеју у његовој јурисдикцији, до преноса главе светитеља у Бар није дошло. Неће светитељ у руке безбожника!

Упоредо са покушајима да уз помоћ Вартоломеја одобровољи светогорце и из манастира Зограф и „споји тело и главу светитеља“, Амфилохије креће са умиљавањем и на другу страну. Наиме, крајем августа писмом се обраћа поглавару расколничке МПЦ, Стефану Вељановском, ословљавајући га са пуном канонском титулом: Архиепископ Охридски и Македонски и Митрополит Скопски, где је снисходљиво замолио расколника Стефана, да Св. Синод МПЦ одобри да се честице моштију Св. Владимира, које се чувају у Охриду, донесу у Бар. Ја теби војводо, ти мени сердару! На ово обраћање са уважавањем, расколничка МПЦ одговорила је даровањем честице моштију светитеља приликом светковине у Бару.

И тако, за утеху Амфилохију остаје „барска барка“ осликана на зидовима храма, да подсети ђецу како су се једном са екскурзије на Криту враћали оцу своме, у Рим. Господе помилуј!

∗ ∗ ∗

Свештена Епистасија „монашке републике“ полуострва Света Гора, која ужива аутономију под формалном јурисдикцијом Цариградске патријаршије, није удовољила Амфилохију Радовићу који је испред СПЦ тражио да се лобања Св. Владимира Дукљанскога донесе у Бар поводом освештавања Саборнога храма. „Бугарски Манастир Зограф на Св. Гори чува главу Св. Јована Владимира и сабор њихових стараца одобрио је одлуку о њеноме доношењу у Бар“, казао је Амфилохије за Радио Бар 16. септембра, али је додао да „одлука треба да прође кроз дупли Сабор стараца Св. Горе, који је требало да се састане пре неколико дана, али се то није десило; васељенски патријарх ми је обећао да ће контактирати Светог Првог, како називају председника Св. Горе, и посредовати да лобања буде ту, на освештању“.

БЕЗ МОШТИЈУ: Упркос ургенцији Вартоломеја I Архондониса, Амфилохијевог школскога друга, часни старци, који представљају 20 манастира Свете Горе, нису дали позитиван одговор.

То не изненађује – патријарху цариградскоме је „монашка република“ најснажнија опозиција у његовој јурисдикцији.

Већина монаха Св. Горе има подударне ставове са Московском патријаршијом око самопроглашенога Светога и Великога Сабора који је одржан у другој половини јуна о.г. на Криту. Саборовању је присуствовало 10 цркава, док су га, од позваних бојкотовале четири цркве – укључујући и Руску.

Тако је светковина у Бару протекла без моштију Светитељевих са Свете Горе, али и из Албаније, јер Албанска православна црква (АПЦ) чува њихов највећи дeо.

Амфилохије је раније тврдио да је „у живоме контакту“ са поглаваром АПЦ, архиепископом Анастасиосом Јанулатосом, који му је обећао „да ће мошти за ову прилику донети у Бар“, али за то, прeнели су медији, „нису добијене одговарајуће дозволе“.

Није се, дакле, Божијом вољом, остварила Амфилохијева јавно саопштена жеља да се, под окриљем СПЦ, како је рекао, „у Бару споји глава са телом Св. Јована Владимира“.

Од позваних 14 поглавара цркава у Бар дошла, уз поглавара СПЦ, свега још двојица Грка.

ГРЧКИ ГОСТИ: СПЦ је објавила да је церемонији 25. септембра у Бару начелствовао поглавар Јерусалимске патријаршије Теофило III Јанопулос, уз саслужење патријарха СПЦ Иринеја Гавриловића, затим поглавара АПЦ Анастасиоса и архиепископа српске аутономне Охридске архиепископије Јована Вранишковског – а томе чину су, како је наведено, „пррисуствовали и представници свих помесних православних цркава“.

Поглавари Јерусалимске патријаршије и Албанске цркве су етнички Грци. Те две цркве су по броју верника међу мањим у православљу. Службени језик им је и грчки.

„Ромфеа“, црквена агенција на грчкоме језику, јавила је да је у Бару јуче био један или више архијереја из Цариградске патријаршије – није прецизирано.

Амфилохије је више пута од 4. јуна о.г. најавио да ће и у Бару, „као и приликом освештавања храма у Подгорици, учествовати сва Васељена преко првојерарарха свих помесних цркава на челу са цариградским, јерусалимским, руским и српским патријархом“.

Примера ради, на свечаности освештања Саборнога храма Христовога Васкрсења АПЦ у Тирани средном 2014. су чинодејствали поглавари седам аутокефалних цркава, уз саслужење архијереја из још четири друге цркве.

Они су специјално за ту прилику допутовали у Албанију, док су поглавари неколико цркава – укључујући патријарха рускога Кирила I Гунђајева и Вартоломеја цариградскога – почетком октобра 2013. истоимени храм у Подгорици освештали након што су се претходно у Србији окупили другим поводом, ради прославе 17 векова Миланскога едикта.

ПОГРЕШНА ПРОЦЕНА: Према црквеноме календару, Св. Владимир се прославља 22. маја, односно 4. јуна по новоме календару, док се на Свету Тројицу – педесет дана након Васкрса – износи његов крст на врх Румије.

Није било ништа логичније него да новосаграђени храм који је њему посвећен буде освештан на један од та два празника.

Али се то није десило због погрешне проене Амфилохија да би могао организовати репризу догађаја као у Подгорици и Тирани – сабрати у Бару већи број поглавара аутокефалних цркава.

Њихово окупљање у јуну о.г. није било могуће због припрема и одржавања саборовања на Криту. Тако је Амфилохије за 25. септембар – дан који нема никакву директну везу са Св. Владимиром – одложио освештање храма.

Међутим, од 14 помесних аутокефалних цркава које себе сматрају канонским, служби у Бару присуствовали су првојерарси из свега три цркве: СПЦ, Јерусалимске и АПЦ.

Куриозитет је да се на свечаности у Бару појавио један архијереј из Македонске православне цркве (МПЦ), чију аутокефалност Српска патријаршија не признаје и назива је од 1967. „расколничком“.

Амфилохије се крајем августа о.г. писмом обратио поглавару МПЦ, ословљавајући га са пуном канонском титулом Архиепископ Охридски и Македонски и Митрополит

АМФИЛОХИЈЕВО ПИСМО МАКЕДОНЦИМА: У Бару је био митрополит дебарско-кичевски МПЦ Тимотеј Јовановски, који је свештенству СПЦ предао дар: делић моштију Св. Владимира Дукљанскога, чија се подлактица чува у цркви Светога Николе у Охриду.

Амфилохије је казао да је „Тимотеј мој бивши студент“. Када је Тимотеј дипломирао 1976. на Теолошкоме факултету у Београду, Амфилохије је на њему био асистент или доцент.

Међутим, нема места за интимизирање, тј. свођење на неке приватне, а не званичне релације чин доласка једнога архијереја из, за црквени Београд, „расколничке“ аутокефалне МПЦ на свечаност коју организују Амфилохије и СПЦ.

МПЦ је и 2008. део моштију Светога Климента Охридскога, које се чувају у храму Светога Пантелејмона у Охриду, поклонила Бугарској православној цркви. Мошти је у Пловдив, за тамошњи новосаграђени храм Св. Климента, однео такође митрополит дебарско-кичевски Тимотеј, након што је претходно „Свети Синод МПЦ позитивно одговорио на молбу Бугара“, тј. надлежнога епископа Пловдива.

И сада се десило исто, само што је СПЦ – односно њена Епархија црногорско-приморска – детаље скрила од овдашње јавности, за коју и даље пропагира теорију о „расколницима“, свеједно да ли македонским или црногорским!

Наиме, Амфилохије се крајем августа о.г. писмом обратио поглавару „расколничке“ МПЦ, Стефану Вељановском, ословљавајући га са пуном канонском титулом: Архиепископ Охридски и Македонски и Митрополит Скопски.

У писму, које су пренели сви македонски медији, Амфилохије је, како то протокол налаже, снисходљиво замолио Стефана, да Св. Синод МПЦ одобри да се честице моштију Св. Владимира, које се чувају у Охриду, донесу у Бар.

И тек након што су поглавар МПЦ и македонски Св. Синод одобрили молбу митрополита црногорско-приморскога СПЦ, отпутовао је у Бар митрополит Тимотеј – који је, иако Амфилохијев „бивши студент“, а можда баш и због тога, један од „најтврђих“ међу архијерејима Македонцима да у погледу аутокефалности МПЦ, упркос вишедеценијском притиску и оспоравању од стране Срба, нема одступања.

РУСИ: Но, што је се Русима и Амфилохијевој најави да ће му у Бар доћи и патријарх московски и целе Русије?

У Бару се 25. септембра појавио само Теодосиј Васњев, митрополит тамбовски и расказовски Руске православне цркве.

Теодосиј је у прољеће 2013. био у посети Митрополији дебарско-кичевској МПЦ, код поменутога митрополита Тимотеја.

Према ранијим најавама, Московска патријаршија би требало да посредује у решавању македонскога црквенога питања, на шта је – чини се невољно – СПЦ дала сагласност.

Аутокефалност „расколничке“ МПЦ, како је службено најављивано, требало је да се решава након Сабора на Криту, али како су га Руси бојкотовали – питање је одложено.

Иако је скупу у Бару присуствовао митрополит Теодосиј Васњев, службена гласила Московске патријаршије, као и њој блиске специјализоване редакције из великих руских агенција – попут „РИА Новости“ и „Интерфакса“, које ажурно извештавају о иоле значајним религиозним догађајима у свету – игнорисале су, како најаву, тако и сам догађај.

О црквеној свечаности у Бару у Москви није објављена нити једна информација.

На другој страни, уочљиво је да у службеноме саопштењу СПЦ, на сајту Митрополије црногорско-приморске, руски митрополит Теодосиј није поименично наведен као саслужитељ приликом службе освештања храма у Бару.

ЛЕШЕВИ ЂЕЦЕ У ТЕМЕЉИМА: Изградњу српскога Саборнога храма у Бару, подсетимо, СПЦ је започела након успешнога референдума о независности, не скривајући намеру да и даље као параполитичка филијала Србије неосновано присваја религиозно и културолошко наслеђе Црне Горе.

Први приложник је био Александар Никитовић бивши шеф кабинета и саветник за тајне службе Војислава Коштунице.

Приложник је био и Мирослав Мишковић, српски тајкун против кога се у Београду води судски поступак против малверзација.

Амфилохије је у фебруару ове године, уочи изрицања првостепене пресуде Мишковићу (неправоснажно осуђен на пет година затвора и казну од осам милиона динара), био у Београду на прослави јубилеја „Делта холдинга“.

Митрополит црногорско-приморски је тада најавио да ће Мишковића и због прилога храму у Бару одликовати „Орденом светога кнеза Јована Владимира“.

У ископима темеља за српски храм у Бару су у новембру 2007. пронађени лешеви двојице шестогодишњих малишана – близанаца ромске националности.

Околности њихове насилне смрти никада нису службено утврђене и јавно саопштене.

Коментаришући тај догађај, Амфилохије је, како преноси лист „Дан“ од 18. септембра о.г., казао:

„Та ђеца, Бог зна како су се ту нашла, на свој су начин у темељима овога храма, а тиме темељи постају још бесмртнији“.

Извор: Православље живот вечни