Прослава Крстовдана у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског
Празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан (14/27. септембар) свечано је прослављен у свим катакомбама епархије у егзилу. У манастиру Преподобног Јустина Ћелијског овај велики хришћански празник прослављен је Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум. Владици Науму на Литургији су саслуживали: архимандрит Варнава (Димитријевић), протојереј Жељко Марић, протосинђел Евтимије (Милентијевић), протосинђел Игњатије (Станић) и јерођакон Паладије (Матић). Литургији је молитвено присуствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије. Литургији је присуствовао стотину верника а један мањи број њих се и сједионио са Господом кроз Свето Причешће.
Присутном верном народу се архипастирском беседом обратио Епископ Артемије. У својој веома надахнутој беседи владика је о Часном Крсту Господњем рекао:
“До Господа Христа и Његовога распећа, постојао је и раније крст али као једно оруђе на које су осуђивани највећи злочинци. То је била најстрашнија казна за злочинце и крст је био знак срама и срамоте. Ко је на крсту разапет, то је највећи, значи, злочинац. Тако су Јевреји Господа Христа распели на крсту мислећи да Га тиме понизе и ставише Га између два разбојника такође на крстовима распетим. Али, пошто је Господ Син Божји био богочовек који је на крсту разапет издахнуо, Он је божанску силу Своју предао томе знаку, томе Крсту и Крст је од тада постао знак Сина Божјега, постао је знак свакога хришћанина и постао је чудотворно древо, како каже црквена песма, којим побеђујемо све своје непријатеље и видљиве и невидљиве. Крстом је побеђен ђаво, Крстом је разорен пакао, Крстом се побеђују греси код свакога правога хришћанина. Једна дивна црквена песма говорећи о Крсту износи његове карактеристике, па каже: „Крст је чувар целе васељене.“ Од чега? Од злих духова, од несрећа, од страдања. Чувар целе васељене. Крст је красота Цркве, украс Цркве, то је највећи знак, највећи украс који краси сваку цркву хришћанску, цркву православну на којој налази се Крст на врху кубета, на звонику, у самоме храму, на свакоме хришћанину на врату и у свим местима и приликама Крст је, дакле, украс Цркве. Онда Крст има значај не само за људски род, него и за анђеле небеске. Зато каже песма да је Крст и слава анђела. Тим Крстом, тим знаком на коме је Господ извршио спасење рода људскога и анђели су добили славу и то је слава анђела. Али исти је тај Крст, каже та иста песма, и рана, пропаст и пораз демона јер је Крстом у ствари побеђена сила демонска која је до тада владала светом и људима и која и даље настоји, та сила демонска, да људе упуђује на зло. Сви наши греси, иза њих се крију у ствари демони, крије се ђаво а Крст је тај којим се побеђује ђаво али се побеђује дакле и плод ђаволски – грех, побеђује се и плод греха – смрт. Тако да је Крст једно средство које нас брани и чува од греха, смрти и ђавола.“
После Литургије уприличена је, од стране манастирског братства, трпеза љубави за све присутне.
Инфо служба
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.