Исповедање вере снажно одзвања на северозападу Румуније

ДЕО ПИСМА СВЕШТЕНИКА РУМУНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НАДЛЕЖНОМ АРХИЈЕРЕЈУ

Клирик округа Марамуреш, свештеник Емануел (Орос) из града Сата Маре, заједно са верницима, категорички одбија јереси потписане од стране румунских јерарха на Криту, и позива отвореним писмом, надлежног викарног архијереја да порекне признање црквености јереси екуменизма.Од више верника из градића Сата Маре, на северозападу Румуније, пронео се глас да је отац Емануел посегнувши за канонском мером, прекинуо помињање надлежног архијереја, коју ће примењивати све док се хијерархија, која у најмању руку ружи Цркву Христову, не одрекне јеретичких учења на које је пристала потписивањем докумената разбојничког критског сабора.

Читав свет се налази под утицајем неке силе која завладала умом, вољом и свим душевним силама човека. Ова сила је туђа, зла сила. Њен извор је ђаво, а зли људи су само њено оруђе, посредством којег он дејствује. То антихрист иде у свет. Ово су његове претече. О томе апостол говори: “Послаће им духа заблуде, духа опадача. Јер љубави истинске не примише” Старец Варсануфије Оптински (из писама).

Његовом Преосвештенству, викарном архијереју Епархије марамурешке и сатумарске, Јустину Сигетанеулу

Пишемо Вам са дубоком забринутошћу и тугом за све оно што се дешава годинама са нашим Светим Православљем, грубим гажењем учења светих Апостола и богоносних Отаца, као и светих канона Васељенских и Помесних Сабора Цркве.

Живимо у ери дубоке духовне нестабилности, када су многи православни хришћани “ као мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човјечијој, путем преваре “ (Ефесцима 4 , 14). „Јер доћи ће вријеме кад људи неће подносити здрава наука него ће себи по властитим пожудама нагомилавати учитеље како им годи ушима“;( Тимотеју 4,3).

Желимо да скренемо пажњу свим синовима наше Цркве да постоји велика опасност да ћемо прихватањем одлука Сабора на Криту из јуна ове године, широм отворити врата свејереси екуменизма, те тако дозволити овој болести новог доба да зарази тело наше Цркве и на тај начин одступити од Вере.
Верски екуменизам је данас само прелазна степеница ка уједињењу и оснивању једне религије, тзв. сверелигије. Крајњи циљ је, међутим, да се хришћанство, а посебно Православље, које једино стоји у Истини, изгуби у тој ђавољој мешавини. Баш као што болест утиче не само на део тела , већ на тело у целини , тако и јерес узрокује болест целог Тела Цркве. Стога, сваки пут када је нека јерес претила да зарази, разболи тело Цркве, Васељенски и Помесни Сабори анатемисали су јереси и јеретике који су их одобравали.

Свети Јустин Поповић: ”Екуменизам је заједничко име за псевдохришћанства, за псевдоцркве Западне Европе. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес. Ту нема битне разлике између папизма, протестантизма, екуменизма, и осталих секти, чије је име легеон“…. „У историји рода људског постоје триглавна пада: Адамов, Јудин и папин“.

Старац Арсеније Папачок : „Ја сам против тога! Против тога у животној и смртној борби! Шта екуменизам? „

Архимандрит Јустин (Парву): „Екуменизам је огромна лаж, јер они говоре о љубави Христовој, која вас удаљује од истине. Да екуменисти заиста воле сав свет не би се одрекли вредности истине и духовног богатства црквеног предања Светих Отаца.

Старац Думитру Станилоаие: „Ја нисам за екуменизам; Мислим да је екуменизам је производ Масонерије и сматрам га највећом јереси нашег века. Поново желе да релативизују веру.Католичанска, Саборна Црква јесте Православна Црква, и нема сестринских цркава. Постоји само једна Глава Цркве, Исус Христос.

Света дужност свих нас православних је да осудимо све што је и од Бога осуђено, самим тим и екуменизам, и да кренемо у отворену  борбу против овог зла. Свако треба да зна да екуменизам жели да сатре, уништи Православље, Цркву Једну, Свету, Саборну и Апостолску, што доводи и до колапса наше нације. У том смислу Свети Теодор Студит је рекао:“Заповест је Господња да не останемо неми у временима када је вера у опасности. Када је вера у питању нико нема право да каже: Ко сам ја? Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати, а ти зар да останеш нем и незаинтересован ?“ …„Сабор није само сабирање архијереја и свештенства, чак и ако их је много; потребно је да су они окупљени у име Господње, ради мира и ради канона… И ником од епископа није дато овлашћење да гази по канонима, него само да их примењује и да се повинује чињеници да смо их наследили од Светих Отаца, који су нам претходили… Свети Јован Златоусти је рекао отворено да су непријатељи Христови не само јеретици, него и они који имају општење са њима.

Свети Пајсије Светогорац је рекао: Не познајући догмате своје вере, многи свети мученици су говорили: „Верујем онако како су Свети Оци установили.“ Човека који је тако исповедио Христа, стављали би на муке. Односно, он није знао да својим гонитељима пружи доказе о својој вери и да их тако убеди, али је зато имао поверење у Свете Оце. Мислио је: „Како да не верујем Светим Оцима? Они су били искуснији од мене, стекли су врлине, били су свети. Поред свега тога, како могу да прихватим неку бесмислицу, како да поднесем да неко хули на Свете Оце?“ Дужност нам је да имамо поверење у Предање. Данас је, нажалост, продрла европска „учтивост“, и сви хоће да се покажу као, тобож, добри. Желе да покажу своју „узвишену великодушност“, а на крају се клањају дворогом ђаволу. „Зашто не би постојала једна религија“, говоре, и све трпају у исту врећу. Неки људи ми, тако, дођоше, па ће ми рећи:“ Хајде да сви ми који верујемо у Христа оснујемо једну религију“.
Одговорио сам им:„То је као да ми предложите да на једну гомилу ставимо злато од толико и толико карата, и бакар који смо претходно одвојили од злата. Јел разумно мешати злато са јефтиним металом? Питајте једног златара: „Смемо ли да помешамо отпатке са златом?“ Толике су борбе вођене да би догмати засијали.
Свети Оци су знали шта раде. Нису тек тако забранили везе са јеретицима. А данас говоре: „Молићемо се заједно не само са јеретиком, већ и са будистом, са служитељем огња и сатанистом. Зато православни треба да присуствују тим екуменистичким молитвеним скуповима и конференцијама. Па, то је само присуствовање. Ти људи све проблеме решавају логиком и правдају неоправдано. Европски дух шири идеју да и духовне теме могу да уђу на заједничко тржиште.
Неки лакоумни православци који хоће да „представе православље“ и да развију „мисионарску делатност“, сазивају конференције са инославнима, дижу ларму, и мисле да ће на тај начин – мешајући правоверје и кривоверје у неки бућкуриш, представљају православље.
– Пазите: узмите Црквену историју и видећете то да смо некада били заједно, и то – докле сте ви стигли данас. То ће вам много помоћи. Учините тако, па ћемо следећи пут разговарати о много чему.

Сабор на Криту сматрамо разбојничким из следећих разлога:

1) Такозвани Свеправославни сабор обележен је тешким одступањаем од праве вере јер је екуменизма званично признао као догму;

2) Присуство на отварању „Светог и Великог “ сабора јеретика паписта, монофозита као званичних делегација -гостију, је иновација без преседана, у потпуности страна нашој саборској традицији;

3) Сабор је почео са радом без претходне потврде Светих Саборских канона који су усвојени на ранијим Васељенским Саборима, тако да овај сабор нема природни континуитет са претходним;

4) По угледу на папски модел, наметнут је нови начин рада Сабора стран Православљу, јер су саборска документа изгласавана само по  пастирској савести предстојатеља помесних цркава

5) Делегација Румунске православне цркве потписала је сва предложена документа чак и оне са доктринарним одступањима, попут документа „Однос Православне цркве са остатком хришћанског света“. Све то је већ наведено у документима Предсаборског саветовања у Шамбезију , октобра 2015. године, а према којима постоји неколико хришћанских цркава, од којих Православна Црква само једна од њих. По Символу вере и самосвести Православне Цркве, Црква је једна, тако да су остале тзв. „цркве“ инославне;

6) Коришћени је термини „изгубљено јединство хришћана“ и израз „Враћање Хришћанског јединства“, који су потпуно погрешни јер Црква никада није изгубила јединство; Стога не треба да се поново успостави некакво јединство , пошто Црква Христова није престала и никад неће престати да постоји;

7) у предсаборским разговорима елиминисани су термини „шизматик “ и „јеретик“ где се термин јеретик замењује са термином „неортодоксни “ те се на на тај начин прихватају монофизити, римокатолици и протестанти називајући их и “ историјским црквама“
8) Делегација Румунске православне цркве прихватила је да постоји више „цркви „, што се коси  са исповедањем по Символу вере, да постоји само Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква Христова

9) назив „Свеправославни сабор “ је неуобичајен, јер сам тај појам  треба да значи да се сабрало  све што је православно, а он ни по имену ни по црквеном статусу не беше такав јер четири помесне православне цркве, Руска, Бугарска, Грузијска и Антиохијска, су одлучиле да не дођу на Крит.

10) У складу са Традицијом Цркве, Саборско Предање Једне Цркве подразумева право гласа сваког епископа на сабору, од регионалног до васељенског.   На Критском сабору, у складу са Правилником, нису сви епископи гласали већ само аутокефалне цркве преко својих примата, што је у супротности православној  еклисиологији и канонском праву.

11) У документу “ Света Тајна Брака и њене препреке“, под насловом „Препреке за брак и примена икономије „  уведена је могућност примене икономије бракова између православаца и неправославних, кршећи на тај начин, 72. правило Трулског Сабора, које подразумева да се брак православних с инославним забрањује по канонској строгоћи и не венчава се. Међутим, овде се то одобрава у име љубави према човеку, под условом да се сва деца из тог брака крсте и одрастају у Православној Цркви.

12) Овај Сабор је следио већ установљене трендове раније покренуте који имају за циљ успостављање светске владе и једне светске религије, а чија је суштина да се уништи Православље
13) Једна од одлука тзв. „Великог и Светог сабора „, не поштујући православну еклисиологију захтева од свих чланова Православних Цркава да прихвате одлуке Сабора, под претњом да ће сви они који Одлуке не прихвате бити санкционисани.
14) Признавање „Светског савета цркава (ССЦ) као доктринарног модела, иако нам је свима добро познато порекло и то шта је основна сврха тог удружења .

Румунској православној цркви нису непознати акти издаје Православља кроз историју, неких патријараха и свештенства, као што су Арије, Несторије, Јован Век, Атинагора, као и одступништво садашњег Васељенског патријарха Вартоломеја, који је ментор и иницијатор разбојничког сабора. Кроз изјаве, дела и његове склоности према екуменизму, издаје веру и постаје јересиарх.

Између 1276. и 1282. године , када је патријарх цариградски био Јован Век, светогорски старци су су претрпели велики прогон од њега и „браће“ му Латина (римокатолика) , јер нису пристајали на унију са Римом и заједничке службе са папистима. Светогорски Оци су послали Императору Михаилу VIII Палеологу, познату Исповедничку посланицу и у наставку прекинули помињање латиносмислећег Патријарха Јована Века. Године 1280. стижу са војском на Свету Гору Император Михаило и Патријарх Јован Век, решени да наметну помињање на силу. Они Оци који су остали чврсти, мученички су пострадали, и прослављају се од стране Цркве као Преподобномученици. Монаси манастира Ивирон били су потопљени у море, монаси манастира Зограф били су спаљени у манастирском пиргу, монаси манастира Ватопед скончали су на вешалима, у Кареји су скончали једни на вешалима, а други мачем посечени . Све се ово збило шест година након лажног сабора у Лиону (1274. године) и четири године пре константинопољског Сабора (1284. године), на коме је одбачена унија у Лиону и свргнут Патријарх Јован Век. Ово велико страдање било је цена Уније.

Но, неки монаси манастира Велике Лавре, су патријарху и унијатима приредили срдачан пријем. Патријарх је служио Свету Литургија у манастирском храму, потпомогнут ђаконом и седморицом монаха из Лавре, и латинским свештеницима који су га пратили.
Након упокојења, тела монаха-унијата, игуман Лавре и братија сахранише по манастирском обичају на гробљу, али их сутрадан нађоше како леже ван гробова. Тада игуман помисли да неко од братије то учини из срџбе на ове монахе што саслуживаше са Латинима. Али, када се исто догоди и другог и трећег јутра, игуман схвати да их Пресвета Богородица не прима у свој Перивој, те нареди старац да се ови однесу у пећину далеко изнад манастира.Ова пећина је била отворена све до 1993.године, када је наредбом цариградског патријарха улаз зазидан.

До тада су многи монаси одлазили да виде проклете монахе, који не само да нису иструлели, већ су им кроз све те векове расли нокти и коса. Причали су  старији монаси, који су их видели, да ништа страшније човек не може ни видети. Пећина прекривена власима и наказе налик на звери. Као што се поред светитељских моштију немоћни исцељују, тако се поред ових разбољева. Тако су ми говорили очевидци. Њихова тела све до сада леже тамо нераспаднута и црна као угаљ, а лица су им задобила ужасан, демоноподобан вид, као упозорење и опомена свима који их гледају и за сећање на безакоње које су починили.
Из разлога горе наведених, не можемо сматрати Сабор на Криту ни „сабором“ ни „светим“ нити „великим „, већ  само изругивањен сабора новотаријама, којим су изиграна очекивања пуноте Цркве.

Као део Цркве, као живи чланови Тела Спаситеља Исуса Христа, ми имамо право да реагујемо по питањима која се односе на Православну цркву и веру, да је исповедамо и сведочимо.

Преосвештени Оче, ми православни хришћани не признајемо и категорички одбацујемо одлуке Критског сабора, којима нису испоштована догматске учења, најсветија традиција и свети канони, које су нам поверени и остављени на чување од седам Васељенских Сабора и Помесних Сабора Православне Цркве. Очекујемо Ваш званичан одговор, јавно, како не би оставили простора за насумична тумачења.

Сходно свему наведеденом, од  Вас очекујемо:

а) да се оградите од разбојничког сабора на Криту;

б) да осудите јерес екуменизма, јасно, речима и делом

в) да поучавате верни народ, дајући му јасно до знања колико је екуменизам озбиљна опасност

г) да се посветите изласку Румунске православне цркве из Светског савета цркава и свих осталих екуменских органа и организација

Најсрдачније Вас молимо да остенете чврсти у вери и да поштујете оно чиме сте се обавезали чином рукоположења у епископа, да испоштујете оно што сте обећали том приликом : „Анатема Арију и онима са њим… Као и Несторију и другим јересиарсима… свим јеретицима анатема! „[…]“ Примам и прихватам светих Седам Васељенских Сабора и све Помесне Саборе које Свети Оци прихватише и потврдише, а који су ови сабирани ради очувања православних догмата Цркве. Исповедам све одредбе праве вере, које су оне у разна времена, вођени просветљујућом благодаћу Пресветога Духа, изложили… Обећавам да ћу чувати и чврсто одржавати црквени мир, да ћу усрдно поучавати у Јеванђељу поверени ми народ и, колико год моћи имам, право управљати Речју Истине, и да ниједним обичајем, у било чему нећу умовати ни чинити супротно Православној католичанској источној хришћанској вери, до краја мога живота”.

Ми свим својим срцем желимо да останемо посвећени нашој Светој Православној вери, служећи истинитог Бога,славећи га у Тројици: У име Оца, Сина и Светога Духа, Амин.

Ово писмо је својим потписима подржало на стотине верника ове епархије, што Вам можемо доставити на увид, ако то сматрате потребним.

“Када се неко од твојих познаника држи јеретичког мудровања саветуј му да упозна праву веру, али се с њим не такмичи и не жели да чујеш како он расуђује да се не би заразио његовим отровом. Ако он пожели да чује истину вере доведи га код светих отаца, који могу да му буду од користи у Христу. На тај начин ћеш му у Богу помоћи без штете по себе. Међутим, ако се он ни приликом прве ни приликом друге поуке не исправи онда се таквог, по речи апостола, одреци (Тит. 3, 10). Преподобни Варсануфије Велики и Јован Пророк (13, 130).

Извор: Православље живот вечни