Већина породичних људи, посвећених одгајању своје деце у здраве, нормалне и срећне људе како не би постали спонзоруше, старлете, сумњиви бизнисмени и власници сплавова – уз редовну бригу о крпљењу породичног буџета, једноставно не стиже да испрати једну нову идеологију која нам се већ годинама подмукло протура за некакаву науку и тражи свој улазак у , ни мање ни више, него у Устав Србије, законске акте и школски систем.

У питању је тзв. „Родна теорија“ – Теорија о постојању родова. Ова теорија је основа за измишљене појмове које све чешће чујемо у медијима и од стране наших политичара, а то су   „Родна равноправност“, „родни идентитет“, „сексуална оријентација“, „ЛГБТ популација“.

Запамтите ове термине и наћуљите уши када год их у медијима чујете – зато што су они од круцијалног значаја за безбедност ваше деце и ваше породице. Као што ћете обратити пажњу када у медијима чујете да се близу вас дешавају огромне поплаве и најављују кишни дани, на исти начин ови термини најављују једну нову опасност по вашу породицу.

Није уопште наивна ствар.

Кључна реч у овим терминима је „род“  (и придеви  „родно“, „родни“, „родна“ –  па тако сусрећемо појам „родно засновано насиље“, „родни идентитет“, „родна равноправност“, па чак и „родно одговоран буџет“  Републике Србије – није шала, можете то прочитати на овом линку).

Навикли смо да су род и пол заправо иста ствар, синоними. Рећи да је неко мушког рода и да је он мушкарац – за већину нас је потпуно исто.

Зато већина и када чује термин „родна равноправност“ мисли да се то тиче равноправности мушкараца и жена тј. Равноправност полова.

Међутим, родна равноправност није исто што и равноправност полова, иако се често наши политичари праве да је то исто ( у томе се посебно истиче нова-стара министарка Зорана Михајловић), па увек кад причају о овој теми мало помену и насиље према женама и како треба побољшати положај жена, њихов социјални статус итд.

А заправо, под родном равноправношћу се не мисли на равноправност између полова (мушкараца и жена) већ на једнака права између различитих „родних идентитета“. Шта то уопште значи? О којим људима је реч?

Родна теорија (енг. Gender theory, Џендер теорија) сматра да човек може бити по полу једно (мушко или женско) док по роду тј. како се особа осећа изнутра може бити нешто сасвим друго – на пример, може се неко родити са мушким телом, али се изнутра осећати као жена, затим може се осећати изнутра и као мушкарац и као жена истовремено, затим се може осећати као да припада неком трећем роду.

Родна теорија заступа да тих „родова“ може имати више од два (мушки, женски род, затим „нешто треће“…) а најекстремнији заступници ове теорије сматрају да родова и родних идентитета има онолико колико има људи.

То је разлог зашто се та скупина поборника да родна теорија уђе у правни систем Републике Србијеувек означава скраћеницом (акронимом) ЛГБТ – потребно је све те измишљене „родове“ некако групно написати, па се зато они називају најпре ЛГБТ, затим све чешће се ту појављују два „Т“  и „И“, па се зову LGBTTI, а у белом свету се ове скупине већ дуги низ година називају LGBTTIQQ2SAPC , где свако слово означава неки нови „родни идентитет“ и/или тзв. „сексуалну оријентацију.“

Какве то везе има са породичним људима и нашом децом?

Има због тога што ова скупина заступника ове тоталитарне идеологије џендеризма (џендер на енглеском значи „род“) тежи да ову измишљену и ненаучну теорију родова прогура у правни систем у свакој држави – да ову скупину идеолога и њихову изокренуту реалност подигне на ниво људских права (па се говори о тзв. „правима сексуалних мањина“ ) и да термин „родни идентитет“ и „родна равноправност“ угура ни мање ни више већ у Устав Републике Србије и остале законске акте.

А ако то прогурају користећи се политичким лобирањем – следећи корак је напад на школски систем: сва деца од вртића до факултета мораће  да уче ову идеологију, да уче како је сасвим у реду и да је природна варијација људске сексуалности  бити бисексуалац, квир, трансвестит. Шта више, учиће да је законом забрањено говорити било шта негативно против ових родних идентитета и да бити толерантан значи прихвати све то као нормално, па чак и пожељно. И надаље, биће подстицана да у себи истражују да можда и они сами нису различитог рода у односу на пол који им је , како родни идеолози кажу, „додељен приликом рођења“ (eng. assigned at birth).

Звучи вам невероватно да нешто овако чудно може да постане наша стварност?

У многим земљама САД као и у Европи, овакве ствари су већ спроведене, углавном пратећи исти редослед корака и фаза:

Најпре су омогућене и спроведене геј параде, које су постале уобичајена традиционална манифестација у главним градовима.

Затим су термини „сексуална оријентација“ и „родни идентитет“ убачени у правни систем, пре свега у Законе против дискриминације.

Затим су донети закони о тзв. „родној равноправности“ који су заменили претходне законе о равноправности полова.

Затим су донети закони о истополним заједницама (да хомосексуалци могу имати регистрована партнерства, што је друга реч за „брак“).

Потом су донети закони да и истополне заједнице могу усвајати децу. Ево свеже вести из Чешке:

Чешки суд укинуо забрану геј паровима да усвајају децу

И , као тренутно најдаљи домет спровођења родне идеологије (идеологије џендеризма) представљају  одлуке Уставних и других државних судова да се и малолетна деца могу третирати тако да припадају другачијем роду него што им је пол „додељен на рођењу“. Ево свежег примера у Шпанији.

Нада за транссексуалну дјецу: како је мали Марио постао Марија?

(Шпански извор ове вести са видео прилогом о мајци чији малолетни син се сада представља и третира као „ћерка“ погледајте на овом линку)

А у Србији…

Код нас у Србији тренутно се бије битка на првом и другом кораку. Геј парадери настоје да „Прајд“ (геј-парада) постане традиционална појава на коју ће се већинска Србија навићи.  Термини „сексуална оријентација“ и  „родни идентитет“ су већ убачени у одређене законе (попут Закона против дискриминације), а „родна равнправност“ се у протеклих пар годиан настоји убацити у нови Закон о тзв. „родној равноправности“, а сва ова три кључна термина Родне теорије се тренутно настоје убацити у Устав Републике Србије.

Родна идеологија, као и свака тоталитарна идеологија – тражи своје жртве. А те жртве су – наша деца.

Шта ћемо ми учинити? Хоћемо ли ћутке посматрати овог септембра како се на наше очи у нашој земљи где живе наша деца шири нова тоталитарна идеологија?

Да ли су тако ћутке људи посматрали и надолазећи талас фашизма и комунизма и реаговали тек када је већ било прекасно?

Запамтите, главна мета идеологије џендеризма су – наша деца.

Наша.