„МОЈ ОТМИЧАР САДА РАДИ ЗА ЦИА“ Исповест новинара отетог у Сирији који је на видео снимку препознао човека који га је отео

Репортер „Тајмса“ Ентони Лојд, кога је у Сирији пре две године заробила група отмичара, прилично се, како каже, изненадио када је на снимку на којој је група побуњеника, који подржавају западњачке снаге и америчка ЦИА, славила победу у последњем окршају против Исламске државе у Сирији, препознао једно лице. Угледао је свог мучитеља, човека који је у међувремену, очито, постао савезник ЦИА-е.

Untitled
– Гледајући видео, видио сам лице човека ког сам последњи пут видео у мају 2014. године, када се нагнуо и хладно испалио два хица у леви зглоб на нози док су ми руке биле завезане на леђима. То је била казна због покушаја бега групи отмичара који су хтели да ме продају.

– Пуцао је у мене пред групом сведока, након што су ме прво дивљачки премлатили и оптужили да сам шпијун ЦИА-е. Како се чини, сада ради за њих – каже Лојд, који је свог мучитеља угледао пре две недеље. Сада је за „Тхе Сундаy Тимес“ написао целу узнемирујућу причу.

Untitled1
Снимљен како весело маше калашњиковом

Снимак је објављен на Фејсбуку 19. августа приказује Лојдовог отмичара Хакима Абу Џамала који маше калашњиковом у знак победе постигнуте захваљујући нападима америчких ваздушних снага у граду Ал-Раи.

На снимку, Хаким стоји у центру групе од десетак сиријских побуњеника. Сви припадају групи коју подржава ЦИА. Напредовање те групе побуњеника подржале су турске копнене снаге и Американци нападима из ваздуха, а циљ је био натерати борце Исламске државе на повлачење и ослободити кључни пут пре освајања града Џарабулуса. Хаким Абу Џамал, који је још познат под именом Абдел Хаким ал-Јасин или Хаким Анза био је међу стотинама сиријских побуњеника који су прешли из Турске назад у Сирију пре две недеље са циљем протеривања снага Исламксе државе.

Untitled2
„Ти људи су сада нови савезници Запада против џихадиста у Сирији. Позадинске провере на основу којих су побуњеници добијали подршку америчких ваздушних снага, новца, оружја и муниције као и правила око одобравања подршке знатно су ослабљене након што су амерички покушаји за обуку побуњеника у Сирији прошле године пропали. Као резултат, нова генерација побуњеничких група које подржава западњачка коалиција, укупно њих седамдесетак, сировија је него што би Американци хтели, а многи међу њима имају врло сумњиве досијее, посебно у погледу кршења људских права“, пише Лојд.

„Мислили смо да нам је пријатељ“

„Ипак, кад сам угледао Хакима у слављењу краткотрајне победе у Ал-Раију 17. августа, прилично сам се изненадио да је уопше успео да прође и најосновније провере америчких и турских обавештајаца“, пише.

“У мају 2014. године, путовао сам са Џеком Хилом, фотографом „Тајмса“, и још двојицом телохранитеља из Сирије од града Тал Рафат према турској граници, након што смо недељу дана провели у Алепу. Иако смо знали за повећани ризик од отмица у Тал Рафату, нисмо имали појма да је Хаким, кога смо познавали две године и који је вече пре био наш домаћин, организовао нашу отмицу. Мало пре границе, почео је да нам се приближавА тамно плави АУТО. Возач нам је махнуо да станемо. Ухватила ме паника, РЕКАО сам нашем возачу: „Немој станеш!“.

Untitled3
Упркос томе, убрзо смо заустављени. Четворица добро уиграних наоружаних мушкараца, којима ово сасвим сигурно није била прва отмица, угурали су нас у аутомобил везаних руку и покрили нас ћебетом.

Био сам већ једном раније отет, у Западној Африци, а у Великој Британији сам прошао обуку за случај отмице, па сам знао што требам радити. Након почетног шока, знао сам да треба да стекнем поверење отмичара и затим да првом приликом покушам да побегнем. Ипак, ништа те не може припремити за тих првих неколико секунди. Нисам био сигуран јесу ли нас отели због откупнине или су у питању борци Исламске државе, који ће нас убити и снимати погубљење као политичку поруку.“

„Требали смо им живи“

Један од њих се нагнуо према нама и узео нам све ствари из џепова, укључујући и мој инхалатор за астму. Када сам га замолио да ми врати инхалатор, ударио ме. Поновио сам молбу, а он ме поновно ударио. Затим, очито забављен мојом упорношћу, погледао је инхалатор и упитно ме погледао. Прстом сам показао на инхалатор, затим сам се ухватио за прса и почео тешко дисати. Тек је онда схватио о чему се ради и вратио ми инхалатор. Тај тренутак сам доживео као просветљење, били смо таоци који им требају живи. Не мисле да нас убију, уместо тога вероватно ће нас продати џихадистима. Али, ако до тога дође, свашта се може догодити.“
Антони је након што су се кола зауставила почео да глуми да има асматични напад. Одвезали су га и дали му чашу воде. Поново су га завезали, ставили повез на очи и одвели у подрум куће, где су их довели.

„Сетио сам се Хакима, код ког сам пресправао ноћ пре, размишљао сам о томе шта би се догодило када би он сазнао за отмицу“.

Неуспео покушај бега

Након неколико сати, предали су Лојда и његове колеге другој групи мушкараца. Они су нас поновно нагурали у ауто, завезаних очију. Након неколико минута, чуло се откључавање врата. Неко је макнуо покривач са Лојдове главе и ударио га и затворио врата.

„Неко време су стајали и причали. Поново сам чуо отварање врата, али овај пут на другој страни. Чули су се ударци. Чуо сам Џека који ми је шапнуо: „Бежи“. Подигао сам повез и схватио да око мене нема никога, ни отмичара ни мојих људи. Почео сам да трчим. Попео сам се степеницама до крова, одмах ми је постало јасно да се налазим у Тал Рифату. Са улице су допирали повици, Џек који се борио са двојицом нападача. Један од мушкараца, који га је држао за руку и притискао на под, на тренутак је окренуо главу. Био је то Хаким. Наставио сам да трчим, али није било користи. Убрзо су ме стигли. Након тог нашег очајничког покушаја бега било ми је јасно да је Хаким Анза, човек ког сам још дан раније сматрао пријатељем, био мој отмичар“, присећа се Лојд.

Сиријци који су били са Лојдом и Џеком успели су да побегну, а они су ухваћени и дивљачки претучени. Након батина, за казну је Лојд добио два метка у ногу и то од Хакима. Тада је тврдио да за жели да добије откупнину којом ће финансирати противавионско оружје.

У међувремену, за отмицу је сазнала Исламски фронт, чији су припадници преузели заробљенике, отерали Хакима и његове људе и одвезли Лојда у локалну болницу. Неколико дана касније, отпратили су их до турске границе, одакле су наставили за Истанбул, где су се укрцали у авион за Лондон.

О свему је био обавештен Џон Кери

„Хакимов досије имају барем три обавештајне агенције, укључујући турски МИТ, као и МИ6. Његова повезаност са екстремистима је врло добро заведена у документа. Двојица његове браће придружила су се ал-Каидиној огранку Нусра фронт. Један од њих чак је и проговорио о својој привржености ал-Каиди за „Тајмс“.

Džon Keri
О ратним злочинима Хакима Анзе и о његовим активностима обавештен је државни секретар Џон Кери, који је јавно изразио забринутост због Лојдовог и Џековог искуства са тим људима.

– Чинимо све како бисмо омогућили њихово пуштање на слободу – рекао је Кери.

Међутим, снимак који се појавио на Фејсбуку не само да доказује како је Хаким Анза на слободи, него и да ради са групом побуњеника иза којих стоји ЦИА. Такозвана „ал-Фаwј ал-Аwwал“ добила је америчко оружје, укључујући и „ТОW“ противтеконвске ракете на навођење, а имали су и подршку америчких ваздушних снага.

Извори из Пентагона о Хакиму

„Исте године кад смо отети, у Сирији је убијено четири таоца. Двојици отетих Британаца одсечене су главе. Сједињене Државе и Велика Британија очигледно имају врло кратко памћење, а извори у Сиријској ослободилачкој војсци и Сједињене Државе потврдиле да је Хаким Анза члан борбене групе која има подршку ЦИА-е“, објашњава Лојд.

Pentagon
Хаким се наводно из криминалца трансформирао у вредног војника пешадинца сврстаног на страну коалиције 60 земаља која се на Блиском истоку бори против Исламске државе.

Неки сиријски активисти, упознати са прошлошћу Хакима Анзе, побеснили су кад су видели његово разметање победом на друштвеним мрежама.

„Невероватно“, казао је један од њих, „ко би помислио да ће човек попут Хакима, познат по својој криминалној прошлости, бити повезан са Америком и постати нека врста јунака, добијати новац и подршку из ваздуха, док сви поштени људи Тал Рафата живе као избеглице у Турској без икакве иностране помоћи“.

Проблематичан поступак контроле

Организација „Амнестy Интернатионал“ је много мање изненађена развојем догађаја. У њиховом извештају о отмицама, мучењима и убиствима од стране сиријских побуњеника, објављеном у јулу, пише да су барем две групе побуњеника одговорне за најгоре злочине у Алепу и Идлибу, укључујући и ал-Шамиа Фронт у коме је Хаким до недавно служио, и која такође има подршку Сједињених Држава.

Поступак одобравања подршке побуњеничким групама драстично се променио након пропалог покушаја Американаца у тренирању властитих редова у Сирији. Према изворима из коалиције, тада се за сваког кандидата морало потврдити како нема ранијих веза са радикалним групама, а процес је знао да потраје и три месеца.

Паралелно са неуспехом, Американци и савезници су у Турској успоставили организацију за поступак одлучивања, Заповедништво северних операција које је претежно одогворно за процењивање побуњеничких група и координацију добављања ланаца оружја и друге опреме, од муниције до плата борцима.

Са једним терористима против других

Ипак, инсајдери кажу да је поступак одлучивања о додели подршке био прва колатерална жртва када је требало појачати подршку побуњеничким групама.

Овога лета „Амнестy Интернатионал“ је упутио препоруке страним силама које активно подржавају побуњеничке групе, укључујући САД и Велику Британију, у којима саветују престанак испорука оружја и новца групама које крше људска права. Сједињење Државе још нису одговориле на препоруке.

Конфликт између Турске и курдских снага додатно је закомпликовало овај процес. Турска сматра да су Курдски YПГ (Народна заштитан јединица), амерички главни савезник у Сирији, терористичка претња и непријатељ турских интереса. Према томе, Турска сматра да су се САД сврстале на страну једне терористичке групе, YПГ-а, како би се бориле против друге терористичке скупине Исламске државе.

Најбољи пример су недавне операције у Џарабулусу. Турска је на терену сарађивала са 1800 сиријских побуњеника. Њихова имена су једноставно означена са „одобрено“ у извештају који су Турци послали Американцима. Мала група побуњеника у којој је био и Хаким, а чији су се чланови често борили против курдских снага, врло је вероватно била међу њима.

„Рекао ми је: Нема пријатеља. И притиснуо окидач“

„Чињеница да је неко попут Хакима Анзе склизнуо кроз пукотине у систем у сваком случају представља разлог за забринутост, каже Чарлс Листер, виши сарадник Института за Блиски исток у Вашингтону и аутор књиге „Сиријски џихад, Ал-Каида, Исламска држава и еволуција побуњеништва“.

„Присјећајући се тог дана, сећам се да сам Хакиму, док је држао уперен пиштољ у мене рекао: Мислио сам да смо пријатељи. „Нема пријатеља“, одговорио ми је. И притиснуо окидач“, пише Лојд који предлаже САД-у да можда ипак мало боље размисли о својим савезницима.

 

Извор: Блиц