Након што је фотографија петогодишњег дечака Омрана Дакунеша умрљаног крвљу и песком обишла свет, фотограф Махмуд Релан је рекао да је Омран „симбол патње деце“ у опкољеном Алепу. Међутим, исти фотограф направио је и снимак дванаестогодишњег палестинског дечака Абдулаха Исе, којег малтретирају, а затим му одсецају главу под оптужбом да је Асадом шпијун, припадници терористичке организације Харакат Нур ел Дин ел Зенки, којој је, узгред, фотограф Релан толико близак, да на свом фејсбук профилу поставља фотографије које то неминовно доказују. Портпарол Бијеле куће Џош Ернест није имао одговор на питање новинарке Раша тудеј како се исти фотограф нашао на оба критична места. Одговор који је портпарол понудио гласио је да се свакоме срце мора сламати над фотографијама малог Омрана, односно Џош Ернест није се нимало потрудио да објасни очигледну режију. Да, све подсећа на Рачак и Маркале – камере се појаве на лицу места у „право време“ – а медијском кампањом САД постигну жељени циљ.
У случају дечака Омрана, жртве очите манипулације, циљ је да се постигне зона забрањеног лета над територијом веома важном у енергетским плановима америчких корпорација. Зашто нико не помиње децу страдалу у Јемену, ни децу која су страдала од ножа Исламске државе или америчких бомби у Ираку и Сирији, 200 деце стрељане у пар минута од егзекутора ИД-а? Зато што је Омран део пропагандног или тзв. хуманитарног рата, како би се оправдале операције САД на Блиском истоку. Да ли ће Омран послужити као алат за демонизацију Руса, јер само Русија може онемогућити запоседање Алепа од тзв „умерених побуњеника“, који Алепо планирају за главни град будуће фантомске државе? Наравно. Према подацима с терена у Алепу нису присутна два милиона цивила, жена и деце, што упорно тврди чувена Опсерваторија за људска права из предграђа Лондона, од једног члана. Цивили, односно већина њих, пре две године напустили су Алепо. Операција Омран је увод у даљу ескалацију сукоба, при чему ће Курди и ИД бити главни амерички савезници.
Недавна америчка претња да ће обарати сиријске ловце такође је део ширег плана о увођењу зоне забране лета, што је императив за САД, које желе повратак у Сирију с намером да буде главни преговарач, и да постепено истисну Русију из преговора. Уједно, САД припремају стварање курдске државе на југоистоку Турске, где су учестали терористички напади. Курди су заузврат преузели обавезу да дестабилизују Иран заједно са другим оружаним групацијама као што је Муџахедин кхалг. Вођа ирачких Курда, Масуд Барзани подстакао је део Курда у Ирану на сепаратизам, користећи војне снаге Курдске демократске партије (КДП) под вођством Мустафе Хијрија, те су извели акцију која је за циљ имала запоседање једне планине у Ирану на граници са Ираком, што није успело због оштрог реаговања иранске војске. Иначе, Иран је осујетио неколико озбиљних терористичких упада и субверзија у америчкој режији. САД имају намеру да овладају са 2/3 Сирије, рачунајући долину Еуфрата, Алепо, Раку, Идлиб, Палмиру и пустињу.
Алепо медиа центар, за који ради Махмуд Релан, је пројекат планиран за ову и сличне операције, у организацији тзв. сиријске дијаспоре (SEO), удружења грађана САД пореклом из Сирије. То што је поменуто удружење основала Хилари Клинтон више никога и не чуди. SEO седиште има у K Street Washington DC, елитној четврти, иначе седишту многих лобистичких кућа. SEO је изненада добила огромне суме новаца од за сада непознатих донатора, а не би требало да изненади ако се испостави да NED и USAID званично стоје иза ове организације. SEO је била врло активна за време побуне у Сирији, највише емитујући бројне смс поруке којима су иницирали штрајкове.
Организација уперена против Асада и руских активности у Сирији, која такође заслужује пажњу, јесте Syrian Emergency Task Force (SETF), која је организовала оружано свргавање Асада. SETF финансира USAID преко посредничких агенција. Политички директор SETF је Elizabet O’ Bagi, која је дуго радила као аналитичар Института за проучавање рата, који је основала Kimberly Ellen Kagan, за чијег брата је удата Викторија Нуланд. Институт за проучавање рата поред Стејт департмента финансирају водећи произвођачи оружја. У новој доктрини вођења политичког рата Пентагон и произвођачи оружја – General Dynamics, Raytheon, и сви остали – подржавају конвенционални напад на Русију, а подржавају и Third (термин који се све чешће користи за Трећи светски рат).
Америчка дипломатија интезивно ради на продобијању Турске, јер се Турска нагло приближава Русији. Турска је истовремено нормализовала односе са Израелом, који такође жели боље односе са Русијом. Нагли заокрет Турске може се тумачити тиме што је прочитала лажно савезништво САД, у чијим схватањима је Турска блискоисточна држава и као таква треба да буде подвргнута балканизацији, односно разбијању по етничком и верском шаву, уосталом, као и цели Блиски исток. Препрека свим америчким плановима на Блиском истоку је Русија, чији утицај у исламском свету непрекидно расте. Како би се он сузбио, све више ће се против Русије у њене циљу демонизације користити политички рат, у којем ће медијских манипулација бити све више. У том контексту треба посматрати случај дечака Омрана.
