Унмик жмурио, ОВК касапила

Саветодавна комисија за људска права УН на Косову наложила је Унмику да се извини једној породици из Призрена и размотри исплату штете, јер њихови полицајци нису предузели ништа да пронађу оца и сина – Ах. Ц. и Ан. Ц., нестале у јуну 1999. године.

– Унмик није истражио отмице и убиства која су се догодила након његовог доласка на Косово – закључила је Комисија након што је размотрила 250 жалби, посебно се осврћући на овај случај.

То је прво мишљење Комисије за људска права које је урађено крајем 2012. године. Породица убијених Ах. Ц и Ан. Ц. верује да су њихови најмилији били жртве трговине органима, и тврде да их Унмик полиција прстом није мрднула да им помогне.

– Нестанак Ах. Ц и Ан. Ц. је одмах пријављен, али Унмик није предузео никакве истражне радње поводом пријаве, утврдила је и Комисија образлажући да су „власти обавезне да ваљано истраже сумњиве случајеве смрти и нестанка грађана“.

– Отац и син су нестали у јулу 1999. године. Тог јутра су отишли у своју радионицу у Призрену када су наишла тројица припадника ОВК и тражили да крену са њима, јер је наводно локални командант тражио да му нешто поправе. У почетку су нормално причали, а онда су постали агресивни и буквално их угурали у ауто. Одвезли су их у правцу Ђаковице. Све то је гледао млађи син са терасе. Јасно је видео униформе и њихова лица. Када су одлазили добацили су му да ће их вратити за пола сата. Међутим, никада се нису вратили – причају чланови породице, који су избегли у централну Србију.

Њихова имена позната су редакцији „Вести“, а након свега што су преживели, неповерљиви су да се јавно представе и плаше се последица.

Сутрадан је, причају, супруга С. Ц. отишла да по Призрену потражи свог мужа и сина. Отишла је у седиште ОВК, па у седиште Унмика, да би на крају тог дана – 19. јула 1999. године пријавила случај Унмик полицији, Кфору и Црвеном крсту. Одговор није добила, све док истражитељи Међународног кривичног суда за бившу Југославију 2000. године нису у масовној гробници пронашли посмртне остатке Ах. Ц. и Ан. Ц. Њихова тела су идентификована 2003. године.

– Звала је и звала Унмик, а они су непрестано говорили – видећемо, видећемо… али, ми смо све време веровали да ништа нису урадили. И како се испоставило апсолутно ништа нису до данас урадили да их потраже. Када су нас 2003. године позвали да дођемо на екскумацију малог смо познали по сандали, а оца по патикама и мајици. Затим су наше најцрње слутње потврђене ДНК анализом. Тела су нађена у масовној гробници између Призрена и Суве реке. После свега што им се догодило, с обзиром на то да су обојица били здрави и јаки, убеђени смо да су они били жртве трговине органима – причају чланови фамилије.

Момак који је остао за оцем и братом, тог 18. јула 1999. године у Призрену и данас има страшне трауме и проблеме, док је супруга С. Ц. у тешком психичком стању и живи на ивици беде.

Извињење и нова истрагаКомисија коју је основао специјални представник генералног секретара УН на Косову уредбом из марта 2006. године установила је да је Унмик у предмету С. Ц. повредио члан 2. Европске конвенције о људским правима, који својом процесном одредбом штити право на живот, јер „није спровео ваљану истрагу поводом отмице и убиства мужа и сина жалиље“. Она је Унмик полицији одмах пријавила отмицу, али они никада више нису ступили у контакт са њом поводом било какве истраге. „Комисија је установила да не постоје индиције које би указале да су икада преузете икакве истражне мере од стране Унмик полиције, осим узимања личних података који се односе на нестале особе, а које је прикупио Међународни комитет Црвеног крста“.- Унмик би требало да уложи напоре и путем свих својих расположивих дипломатских средстава добије гаранције од Еулекса и косовских власти, да ће истраге које се тичу смрти Ах. Ц. и Ан. Ц. бити спроведене – предлаже Комисија.

Потешкоће нису оправдање „Комисија сматра, да је обавеза спровођења истраге била саставни део мандата Унмика, који је према томе, био потпуно применљив на Косову. Комисија је свесна, да се Унмик после свог распоређивања на Косову након конфликта, сусретао са многим изазовима. Међутим, и поред ових потешкоћа, Комисија сматра, да се сваки случај треба појединачно испитати, како би се утврдило да ли је Унмик предузео све разумне и изводљиве мере и како би се открила судбина и локација несталих лица, а починиоци довели пред лице правде“, наводи Комисија у својим закључцима.

Удружење породица: Извињење не брише злочине

– Сви чланови породица киднапованих и несталих убеђени су да Унмик није урадио ама баш ништа да пронађе наше најмилије. Ако се Унмик извини, као људи бићемо захвални, али нашу трагедију не може извињење да избрише. Једино извињење је да истраже злочине над нашим најмилијима – каже Милорад Трифуновић координатор Удружења породица киднапованих и несталих на Косову и Метохији.

– Најбољи пример, додаје он, је потрага за наводном масовном гробницом код Жиливода, где се веровало да се налазе посмртни остаци 26 несталих Срба, међу којима и девет рудара угљенокопа Белаћевац који су киднаповани 1998. године.

– Е, то је најбољи пример да Унмик ништа није урадио. Они су нас четири године обмањивали да се на Жиливодама налази масовна гробница и посмртни остаци. А, онда се одједном баш место на коме се трагало за несталима запалило и изгорело. Убеђени смо да су изгореле кости које су пронашли. А, наша највећа трагедија је што немамо сведоке, јер се они који знају плаше да говоре, јер нема ко да их заштити – додаје Трифуновић.

Он подвлачи да је 90 одсто несталих тек након доласка Кфора и мисије УН на Косово.
– Уместо да штите све грађане они су стали на страну Албанаца. А они који су радили у Унмику и НАТО снагама, који су веровали у правду и истину и почели да трагају за њом, били би повучени са радног места у року од три до четири месеца. А, ако погледате листу несталих, видећете да су то углавном витални мушкарци старости од 18 до 30 година, у највећој снази и то нам указује да су били жртве трговине органима.

На Косову и Метохији још се трага за 1.796 особа.

Ј. Л. Петковић – Вести