Новост у СПЦ: Владика предаје о рокенролу (видео)

“Лет’с до ит“ – рекао је владика липљански Јован, викар српског патријарха, када је у понедељак увече устао са столице у Римској дворани Библиотеке града Београда и почео предавање о – рокенролу. Скоро сат и по владика је говорио о “религијским мотивима у југословенском рокенролу“ – како је била насловљена трибина Института за новију историју.

Крцата сала у којој се скупило шаренолико друштво – од “шездесетосмаша“ Драгомира Олујића Олује, преко рокера Аце Селтика до професора Небојше Пајкића – пажљиво је пратила излагање, а неки су потом и дебатовали са владиком. Коме није сметало ни то што је као илустрација његовог предавања, између осталих, емитован и спот Ролингстоунса “Симпатхy фор тхе девил“. Рекао је, истина: “Мало би било глупо да ја као владика СПЦ кажем наслов те песме.“

Историчар др Александар Раковић, уредник трибине, објашњава да се дуго познаје са владиком Јованом.

– Владика ми је рецимо преко приватне везе са једним од менаџера Еxит фестивала омогућио да се сретнем са Шејном Мекгованом, певачем групе Тхе Погуес, када је 2003. наступао у Новом Саду. Тада сам Шејну поклонио православну икону ирског светитеља Светог Патрика, што је после објављено и на његовом званичном сајту – каже Александар.

 Разговори о панку

Пре десетак година, када је ситуација на Косову што се тиче Срба била много тежа него данас, јер је слобода кретања сведена на минимум, Раковић и владика Јован су заједно боравили у Пећкој патријаршији. Једног дана су пет сати причали о рокенролу унутар манастира.

– Највише смо разговарали о панку. Па после те приче изађемо напоље, ту је речица – владика заврне мантију, а ја панталоне, и одемо на једну пољану, манастирску земљу коју су узурпирали Албанци. Они крену ка нама да вичу и од даље шетње нас одврате италијански војници Кфора. Италијански генерал Торели је, иначе, владики поклонио шешир. Када га је владика Јован ставио на главу, пред свима је рекао: Сад сам ко Гибонс (гитариста ЗЗ Топ) – каже Раковић.

Владику иначе стално прати сличност са брадоњама из ЗЗ Топ – на улици у њујоршком Харлему један црнац почео је да виче када га је видео: “ЗЗ, ЗЗ, ит’с yоу! И лове yоур мусиц ман! И листен то yоур мусиц фор yеарс, анд финалy И мет yоу! Гиве ме фиве буцкс!’“ (ЗЗ, ЗЗ, то си ти! Волим твоју музику, човече! Слушам твоју музику годинама, и најзад те срећем! Дај ми пет долара!“)

 У основи рокенрола леже библијске слике

Говорећи о теми трибине владика је објаснио да у основи рокенрола леже библијске слике.

– Некада се не разликује да ли се пева Богу или жени. Без библијских слика нема западне културе. У време комунизма у југословенском рокенролу ствари су биле искључиве – строго је забрањивано помињање Бога и помињање у негативном контексту Тита. Било је, истина, много удворичке поезије. Један од оних који је у то време посветио песму Титу био је тада непознати психијатар Радован Караџић – причао је владика.

И у попу и року, подсетио је, било је удворичких песама попут “Другарице, посадимо цвеће куд војска друга Тита креће“.

– Главну улогу што се тиче теме о којој причамо имао је Горан Бреговић – он се вратио из Ниша из војске, где истина није био у падобранцима, где је, узгред, био Светислав Басара, и са Бијелим дугметом снимио албум “Битанга и принцеза“. Морао је најпре да промени омот. Мењао је и песме, па чујемо да се у песми помиње неко ко је “копиле и јад“. Ту је требало да пише Христ. Да ли је Христос избачен из песме због тадашње забране помињања религијских појмова или је у питању нешто друго – остаје непознато. Бијело дугме је у СФРЈ било апсолутно државни пројекат. Они су били ти који су ширили југословенски национализам сарајевског типа – објаснио је владика.

Он је као важне “религијске моменте“ у YУ рокенролу поменуо и албум Идола “Одбрана и последњи дани“, који је, како је истакао, касније имао утицај на групу Лајбах и Неуе Слоwенисцхе Кунст. Ту је и македонска група Падот на Византија, чији један стих каже: “Доста ми је било духовног ропства Запада.“ Затим групе Анастазија и Мизар.

– Мизар су били југословенски Систер оф мерцy. Та група се пробила у Загребу, Љубљани, победила је на Суботичком фестивалу, али никада нису били популарни у Београду – рекао је владика.

 Рок обраде стихова Николаја Велимировића

Пројекат рок обрада стихова Николаја Велимировића “Песме изнад Истока и Запада“ (2001) владика је назвао историјским. На албуму су свирали чланови састава: Курве, Бјесови, Ла страда, Партибрејкерс, Џукеле, Пусикет, 357, Револт, Дарквуд даб…

– Суштинска песма на тој плочи била је она коју изводе Партибрејкерси. Први пут добијамо здрави елементарни рокенрол који је библијски. После тога ништа више неће бити исто. Огроман број људи који су правили “Песме изнад Истока и Запада“ јесу људи из цркве и не видим разлику између Цанета и мене – објаснио је владика Јован.

У каснијој дебати примећено је да су народњаци много лакше у своје стихове могли да убацују религиозне елементе.

– Њима је било много лакше да пређу ту границу јер је религиозност ишла уз изворност, па се није ни гледало кад је Бог ту упловио. У народној музици религиозност је много питкија. У југословенском социјалистичком року то је ишло теже. Замислите рецимо да је Дадо Топић певао о Каину и Авељу – нашалио се владика.

На крају, он је приметио да глобално у рокенролу после гранџа и техна нема више покрета какав су рецимо били постпанк или хип-хоп.

– Поп култура као да је завршила свој креативни живот. Нема више развоја. Имамо само креативне појединце – рекао је владика Јован.

Епископ липљански је, иначе, пре него што се замонашио, био рок критичар магазина “Ритам“, одрастао је уз легендарни часопис “Џубокс“ и познат је као хроничар прогресивних, алтернативних уметничких тенденција са подручја бивше Југославије. На питање како је један рок критичар и велики љубитељ групе “Јоy Дивисион“ постао владика, он каже: “И ја бих волео то да знам. Не управљамо ми баш у потпуности својим животом.“

Од Зенице до Пећке патријаршије

Животни пут владике Јована веома је особен – рекао је Александар Раковић на почетку трибине. „Рођен је у Зеници 1965, школовао се у Градишци и Бањалуци, дипломирао је јужнословенске језике и књижевност на Филозофском факултету у Загребу и православну теологију на Духовној академији у Фочи. Замонашен је 1993. у Цетињском манастиру, а од 1997. је игуман манастира Морачник на Скадарском језеру. Магистрирао је на Међународном институту за проучавање Холокауста у Јад Вашему (Израел), где је сада на докторским студијама. Један је од покретача Радио Светигоре, био је главни и одговорни уредник магазина Светигора. Координатор је Одбора за Јасеновац и члан је Одбора за Косово и Метохију Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. С благословом српског патријарха Павла, тадашњи протосинђел Јован Ћулибрк се 1999. старао о заштити српских светиња и народа у Метохији након повлачења наших одбрамбених снага, радио је на избављању остатака српског народа који се нашао под оружаним терором УЧК, документовао је убијене, рањене, нестале, протеране и избегле Србе из Метохије. У резервном је саставу 63. падобранске бригаде Војске Србије. Данас столује у Пећкој патријаршији“ – рекао је Раковић.

ДАНАС / Драгољуб Петровић