ЦУРЕЊЕ података које је организовао Едвард Сноуден јуна 2013. године створило је јединствену прилику цивилном друштву за залагање за реформу обавештајних служби, и тај пројекат је вредан 890.000 долара. Од почетка украјинске кризе потребно је истраживати начине за контрирање руској политици у Европи и за то је потребно 500.000 долара.

Ово су само два податка која се откривају, између осталог, у интерним документима Фондације за отворено друштво која су процурила у јавност хакерским упадом у мрежу организације на чијем челу је амерички милијардер мађарско-јеврејског порекла Џорџ Сорош, један од 30 најбогатијих људи света и финансијер демократског кандидата за шефа Беле куће Хилари Клинтон.

Више од 2.500 интерних докумената његове фондације освануло је на сајту „Ди-Си ликс“.

Груписани у секције, према географској одредници или организацији, датирани од 2008. до 2016. године, документи откривају исцрпне планове рада, стратегије и приоритете Сорошове активности.

То укључује европске изборе, миграције… Сорош је, тако, покушао да утиче на изборе у земљама ЕУ, детаљно је пратио кретања у Русији, Украјини, али и Молдавији, до појединости избегличку кризу, где се помиње и случај једног исцрпљеног имигранта у Србији.

Према наводима америчког ФБИ, истрага је показала упаде на мрежу које користе чланови одбора, особље и партнери Сорошове фондације. Први упади били су у јуну. Ко, међутим, стоји иза њих, нејасно је. Док „Раша тудеј“ наводи да су документе објавили амерички активисти који желе да открију истину о процесу доношења одлука о САД, амерички безбедњаци, наводи „Блумберг“, то приписују руским хакерима. На сајту „Ди-Си Ликс“ се наводи:

– Сорош води више од 50 глобалних и регионалних програма и фондација. Сороша сматрају архитектом и спонзором готово сваке револуције или државног удара у свету последњих 25 година – наводи „Ди-Си Ликс“.

Својеврсна „најава“ ових докумената стигла је недавно са „Викиликса“, где је објављено да је лидер Фонда за отворено друштво давао упутства Клинтоновој у вези с немирима у Албанији. Мејл је, наводно, послат са Сорошове адресе 24. јануара 2011. године, уз напомену да је због ситуације у Албанији, где је у демонстрацијама опозиције погинуло троје људи, потребно усмерити пажњу „америчке владе највишег нивоа“. За спор у Албанији, где је опозициона Социјалистичка партија одбијала да призна незнатну предност премијера Саљија Берише на изборима, Сорош саветује Клинтонову да ангажује међународну заједницу и као посредника изабере једног од тројице кандидата – Карла Билта, Мартија Ахтисарија или Мирослава Лајчака.

Док се истинитост овог навода утврђује, епилог је одавно познат – ЕУ је послала Лајчака на састанак са албанским лидерима.

Сорош, архитекта револуција у свету последњих 25 година


УБЕЂИВАЊЕ ЗА СУКОБ С РУСИЈОМ

НА сајту „Ди-Си Ликса“ објављено је и како је амерички генерал и бивши главнокомандујући НАТО Филип Бридлав убеђивао председника САД Барака Обаму да се више ангажује против Русије, незадовољан што шеф Беле куће у томе оклева, не желећи да Америка делује као „претња“, нити да се уплиће у још један сукоб. У пресретнутом и-мејлу, Бридлав моли бившег државног секретара Колина Пауела да му помогне да убеди председника да се ангажује више на сукобу с Русијом, а у вези са Украјином. И-мејл је написан септембра 2014. године, пошто су ЕУ и САД увеле санкције Русији. Из преписке се види како је Бридлав, заједно са групом тајних агитатора, водио кампању обезбеђивања оружја за Украјину.

РЕДОВНО ИЗ СРБИЈЕ

У редовним, дводневним извештајима под насловом „Криза у Европи“, помиње се и Србија. Тако се 20. априла ове године, у дану када је главна тема рат речима Анкаре и ЕУ око визне либерализације и миграната, наводи да је Радош Ђуровић из Центра за азиланте јавио Фонду да се број избеглица који улази у Србију, углавном из Турске, преко Бугарске, поново повећава, при чему Београд остаје главна транзитна тачка. Већина избеглица у том тренутку су, каже се, мушкарци, намерени да наставе пут кроз Мађарску. Избеглице су извештавале да кријумчари наплаћују око 1.000 евра за пут од Грчке до Србије и дупло више од Београда до Беча.

Извор: Вечерње новости