Најбоља заштита од радијације је природна

Нови детаљи о плановима за пилотирани старт ка Марсу 2018. године, који намерава да изведе први космички туриста Денис Тито појављују се у јавности.

Према прорачунима, путовање брода према Марсу, облетање планете и пут назад трајаће 501 дан. Толико дуг боравак у интерпланетарној средини може да се претвори за чланове посаде у излагање опасној дози галактичких честица и да изазове озбиљне онколошке болести. Ипак, како уверава члан тима за припрему лета Тејбер Макелем, посада може да буде стално заштићена слојем течности дебљине 40 центиметара. Људи ће живети у капусли на надувавање. Изнутра ће она бити обложена пластичним врећама са резервама воде и хране. Како се буду трошиле резерве њихово место ће заузети кесе са продуктима животне делатности посаде. Сва питања радијацијске заштите, осигурањ аживота и регенерације воде за пиће су спојена у једну концепцију Вотер Волс (Водени зидови).

Ослањање на водени омотач је добра варијанта, истичу експерти, али није нова. Московски институт за медицинско-биолошке проблеме РАН одвано препоручује да се користе водени слојеви приликом разраде космичких бродова, говори шеф одељења за осигурање радијацијске безбедности космичких летова Мосвоског института за медицинско-биолошке проблеме Владислав Петров.

Ако говоримо о заштити од гама-зрака, што је карактеристично за Земљу, потребна је сусптанца са великим атомским бројем: олово или природни уранијум. Приликом заштите од космичких зрака напротив – што је мањи атомски број, то су боље заштитне карактеристике.

Галактичке честице зауставља не читав атом, већ само његово језгро, објашњавају експерти. Највећа концентрација језгра је код водоника, тако да би идеална заштита био слој течног водоника. Али у космосу је тешко чувати ову супстанцу, тако да је разумна алтернатива вода.

Ако проблем радијацијске безбеднсти ижењери сматрају практично решеним, друга питања нису прорађена. На пример, посади ће бити потребно много времена да проведе иза зида од сопственог отпада и да осећа непријатне мирисе. Али то је из сфере емоција. Много више научнике брине питање да ли људи могу у случају потребе да коригују путању. На пример, ако виде да брод може да загребе атмосферу Марса. 2003. године тако је изгорео европски уређај бигл. Још је одговорнији повратак брода. Због узајамног кретања планета брзина брода приликом приближавања Земљи биће два пута већа од прве космичке. Она ће морати да се гаси 10 дана, а за то је посади потребан висок професионализам.

Денис Тито је први космички туриста у историји. Пре 12 година он се на недељу дана упутио на МКС и платио за то 20 милиона долара. Обећава да ће платити прве две године припреме мисије. Остале трошкове ће преузети на себе његов некомерцијални фонд. Велика сума ће бити плаћена посади која има шансу да се уопште не врати. Ради поређења: посаде Аполона на Месец су ризиковале 50%. Што се тиче рокова, а до старта је остало мање од 5 година, Тито признаје да су они врло строги. Али он се нада да ће успети, пошто се мисија припрема на већ псотојећим технологијама компнаније Спејс Икс и њених бродова Драгон.

Борис Павлишчев / Глас Русије