Како је у Књизи утисака публика оценила „Нецензурисане лажи“

„Што је више лажи, Вучић нам је дражи“

„Лепа изложба. Јел радите и лифтове по кућама?“ „Драги Вучко волим те зато што си остао доследан“ „Хапсите жуте патке“

Да су се у Галерији Прогрес држали оне „поклону се у зубе не гледа“ и уз Књигу утисака задржали збирку „Чији град?!“, коју им је овде с посветом оставила Катарина Т, многим посетиоцима би вероватно ова литература била далеко занимљивија за читање од оне на располагању.

Наиме, Књига утисака“ поводом изложбе „Нецензурисане лажи“ представља ретко досадно штиво, осим ако се у неком нечитком рукопису није поткрао какав луцидан коментар.

Осим срца и смајлија нико није ништа нацртао а коментари су уписивани у за то предвиђену рубрику. Поред те, постојале су и оне за име и презиме, датум, својеручни потпис па чак и телефон, а аутори и ауторке су их махом све уредно попуњавали. То је необично будући да у склопу изложбе није организовано никакво такмичење за најбољи утисак, али је неколико њих као своју импресију са изложбе забележило да је она „утисак недеље“, да им је од ње „утисака пуна глава“, а један од посетилаца је ставио „Мој утисак : Оља Бећковић“. Она се силом прилика не бави више овим феноменом пошто јој емисија укинута, али би се у духу њеног првобитног концепта када су бирани позитивни и негативни утисци могло рећи да овде преовлађују они први и то уколико би их оцењивао ауторски тим Информативне службе СНС-а. Такви су „Што је више клевета и лажи Вучић нам је милији и дражи“ који је оставио Аца, пензионер, затим „Вучићу, ти си нама и отац и мајка!“ или онај на који би се искрени десничари саблазнили – „Драги Вучко, волим те зато што си био и остао доследан. Радиш бре, резултати се виде“.

Има ту и „предузимљивих“ посетилаца који кажу да се они питају „сви аутори критике и лажи о држави би би били адекватно кажњени зато што „сувише слободе не ваља“ или предлажу „смењујте невладине организације, хапсите жуте патке“. Много речи је потрошено на то да изложба доказује да нема цензуре и да влада медијска хајка на премијера што је многе коментаторе подстакло да охрабре Александра Вучића да настави са својом политиком и не обазире се на зле језике:

„Сва ова медијска хајка је немоћ оних који су од 2000. лагали, крали и обећавали европске интеграције“ или „Демократске силеџије и лажови, преваранти а Весна Пешић највећи“.
Ту су и споменарски урадци типа „с љубављу нашем драгом вођи!“ „подршка за СНС и њеног премијера“ необични „лепа изложба. Јел радите и лифтове по кућама?“ или самоуверени као што је „нама не треба нико други довољни смо сами себи“.

Насупрот њима, они који су изложбу оценили пропагандним кичем често су писали“да није тужно било би смешно“ или се питали се шта би тек писало да није цензуре а коментар који се односио на хвалоспеве премијеру гласио је: „И овде су све ботови“.

Александра Ш. је као утисак издвојила цитат са изложбе и уједно колумне Профил и анфас Драгољуба Жарковића у којој стоји: „Александар Вучић тврди да није подложан притисцима. Али, народ јесте. Откуд би се иначе три хиљаде људи колективно учланило у СНС.“ Позитивно је оцењен рад карикатуристе Данаса речима „Цораx је цар! а поред имена и презимена Душана Петричића двапут пише „браво“ и нацртано је срце. Прилично депресивно делује утисак посетиоца који каже „ако је ноћно рушење начин да се дође до поседа, ако су отмице и пребијања начин… онда ок“. Особа која се представила као ЈМБГ захвалила се тиму аутора на труду, поручила им да су смешни и да цензуре има а посетитељка да изложба управо доказује у којој је мери она присутна: „Смешни сте. Преузимате ситуације из Орвелове „1984“, додала је она.

Било је и оних који су констатовали да је језиво то што изложба показује све неуспехе Вучићеве владе и што она демонстрира „још један начин пропаганде“. Такође, било је и утисака за које је тешко на први поглед оценити на шта или на кога се односе. Рецимо, први по реду у Књизи утисака, који заузима целу страницу и гласи : „језиво!“ или у виду старе изреке: „није важно шта говори, већ ко говори“.

Извор: Данас