Генерал Радосављевић је изнио тврдње да Јочић, из њему непознатих разлога, није благовемено спречио паљење џамије и америчке амбасаде у Београду, иако су му дате информације. Такође у спорном тексту се наводи да је Јочић дао налог за обављање информативног разговора у вези генераловог односа са официрима из америчке амбасаде као и увези његове повезаности са организовањем терористичког акта убиства председника владе Војислава Коштунице.
Реаговање недакашњег Министра унутрашњих послова Србије Драгана Јочића преносимо интегрално.
„Није ми намера да се бавим оним што је генерал рекао о мени у својој исповести ”Експресу”. Потпуно је бесмислено демантовати злу намеру, помешана времена, радње и изврнута сећања.
Али ми зато изгледа врло смислено, пошто се генерал бави и измишљеним питањима која су му наводно у моје име поставили, да пробамо да нађемо одговор на нека стварна питања у вези трагичних догађаја из наше ближе прошлости. Ја на њих нисам знао да пронађем одговор, а генерал им је савременик.
Генерал, каже за себе, да је професионалац који је у Жандармерији организовао обавештајни рад који производио тачне и правовремене информације. Скоро да се све може открити и предвидети. Не сумњам да је то искуство стекао као руководилац оперативно потражних група за време сукоба против терориста на Косову.
Али, онда се сама постављају питања:
Зашто је и за чији рачун Србија компромитована и зашто је посрамљена часна борба српске полиције против терора косовских Албанаца?
Зашто су се српске полицијске касарне надомак Београда (Батајница), али и у унутрашњости земље тајно, у ”прљавим акцијама подметања” претваране у масовне гробнице полузакопаних косовских Албанаца који су страдали ко зна где и ко зна како?
Ко је гурао хладњачу пуну лешева косовских Албанаца, страдалих ко зна где и како, у дунавске плићаке код Текије? Да би она са првим сушним данима изронила код Кладова.
Ко је сурвавао, неотежану хладњачу у Перућко језеро? А ко је ту хладњачу потапао ”зољама” (ракетним бацачима) тако да су лешеви сатима пливали по језеру наочиглед мештана и свих који су туда пролазили?
Било би корисно, али и праведно, помоћи у коначном разрешењу случаја убиства браће Битићи, америчких држављана и добровољаца у терористичкој ОВК. Случаја којим америчка администрација мучи сваку српску владу, од Коштуничине па до Вучићеве, у врло пробраним политичким моментима, било да су то избори код њих или преломни тренутци код нас.
Ко је и зашто бесмислено убио тројицу браће Битићи 30 дана по престанку НАТО агресије на Србију? Уместо да по решењу српских власти због прекршаја илегалног преласка границе буду пуштени на слободу, њих су на врло чудан начин поново лишили слободе, а потом после 3 дана одвели и стрељали. Локација њиховог утамничења, и покопа био је вежбовни полицијски центар у Петровом селу. Место чврсте дисциплине и строгих протокола службе. Генерал је био руководилац тог центра, тада, додуше, одсутан.
Или је можда је по среди био другачији сценарио у којем неки догађаји непланирано отели контроли?
Да све буде још чудније браћа Битићи су закопана у полицијској касарни са све српским правоснажним решењима о отпусту у својим затворским кошуљама, поврх масовне гробнице.
Можда у свему овоме треба тражити и део разлога за каснија дешавања и моје одлуке.
На крају, за време мог министровања и генераловог службовања, никада се нисам бавио његовим НАТО одличјима додељеним у франкфуртској бази. Нисам испитивао његове контакте са америчким чиновницима било које врсте и струке. Међутим, када данас са ове дистанце сагледам неке чињенице тај однос је, врло необичан.
