Споменик усташком терористи Барешићу код Пакоштана
Једном од убица југословенског амбасадора Владимира Роловића подигнут је споменик крај Пакоштана.
Према најави хрватских медија споменик ће сутра свечано бити отворен у Драгама (између Шибеника и Задра) у Хрватској, родном месту Мира Барешића.
На плакату који је штампан на хрватском, енглеском, и немачком језику, грађани се позивају на отварања споменика поводом 25. годишњице погибије Барешића, терористе који је био један од учесника атентата на југословенског амбасадора у Штокхолму 7. априла 1971. године.
Како је најављено, на скупу ће наступити бројни хрватски певачи, међу којима и Душко Локин и Марко Перковић Томпсон.
Миро Барешић и његов пријатељ Анђелко Брајковић ушли су у југословенску амбасаду у Штокхолму и тражили информације о визама, како не би привукли пажњу.
Када су видели амбасадора Роловића у близини извукли су оружје, након чега је Барешић погодио амбасадора у лице. Натерали су га да уђе у његову канцеларију где га је Барешић погодио и други пут. Везали су амбасадора за столицу.
За то време се испред амбасаде окупило много људи, медији, полиција, хитна помоћ.
Када је Барешић видео да је дошла полиција, схватио да ће изворни план, да се амбасадор узме за таоца, пропасти. Приликом упада полиције у зграду амбасаде, други атентатор Брајковић је узео пиштољ, ставио га у уста Роловићу и пуцао му у главу.
Након тога су се Барешић и Брајковић предали без отпора узвикујући: „Независна држава Хрватска“ и „Живео Анте Павелић“.
Амбасадор Роловић (рођен 1916. у Брчели код Бара) је умро осам дана касније од последица рањавања. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Суд у Шведској осудио је Барешића и Брајковића на доживотну робију. Влада Улофа Палмеа је 10. октобра 1985. године „због доброг владања“ преиначила доживотни затвор усташком терористи Барешићу у осамнаест година робије.
После сецесије Хрватске и распада Југославије, Барешић се из Јужне Америке – у којој је боравио после издржавања казне у Шведској – вратио у Хрватску и приступио Туђмановом Збору народне гарде.
Погинуо је 31. јула 1991. године код Бенковца.
Извор: РТС