Немојте продавати своје податке за једну кухињску крпу

Ако неке банке поверљиве папире бацају на сметлиште време је да се запитамо колико су безбедне информације које о себи остављамо у разним трговинама због најчешће безначајних повластица

ђаво и кредитне картице - илустрација
(Илустрација Драган Стојановић)

Ако је могуће да, усред Београда, на смећу заврше гомиле расутих папира из банкарске архиве са информацијама о клијентима, њиховим матичним бројевима, адресама…  јасно је на ком нивоу је у Србији свест о заштити личних података и могућим последицама оваквог непословног понашања.

У канцеларији повереника за заштиту података о личности јуче су рекли да због поступка надзора који је покренут још не не могу да саопште информацију о којој банци је реч.

Али како су истакли за „Политику” овај пример није усамљен будући да је још прошле године Родољуб Шабић упозоравао на иступ банке која је на сличан начин угрозила своје клијенте.

По писању медија на једној депонији тада је пронађено неколико фасцикли у којима су били исцрпни лични подаци банкарских клијената.

Све се завршило тако што је покренут прекршајни поступак који је, због сложености, како сазнајемо још у току. У овом случају грађани су пријавили да су код контејнера у београдском насељу Видиковац затекли џак препун папира.

На смећу су завршиле фотокопије свега онога што вам се у банци тражи да доставите од личних података како бисте, рецимо, подигли кредит, продужили дозвољени минус, подигли картицу, орочили новац…

– У оваквим ситуацијама је потребна подршка Народне банке Србије која прописује тајност таквих података. Наше је да спроводимо надзор над заштитом података о личности. Да ли ће ти подаци исцурити у медијима или ће, као у овом случају, завршити поред контејнера – каже Златко Петровић, помоћник генералног секретара повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.