Ко год да победи у САД, биће ратни председник

Вашингтон — Ко год да победи на америчким председничким изорима 8. новембра биће ратни председник од првог дана, пише амерички магазин „Форин полиси“.

Како се наводи, док Доналд Трамп стално мења своје мишљење и има наводно „тајне“ планове томе како ће поразити џихадисте, Хилари Клинтон се по многим критеријумима може квалификовати као „јастреб“.

Клинтонова је, подсећа овај магазин, још давно била повезана са бројним америчким војним операцијама, што је чини боље припремљеном особом за дужност ратне заповеднице него што је то био њезин муж Билл Клинтон 1993.

Клинтонова је, наводи се у анализи ФП, до сада била у уском кругу људи који су одлучивали о доста војних операција, као што су оне на Хаитију, у Босни и Авганистану. Осим тога, четири године била је на дужности америчке државне секретарке.

Развила је, истичу, врло блиску сарадњу са пензионисаним војним званичницима, као што је Џек Кин.

Новинар Боб Вудворд је, на пример, још 2009. описао сусрет Клинтонове и Кина речима: “Клинтон је поздравила Кина великим медвеђим загрљајем. Требало би знати да Хиллари ретко кога тако грли”.

Бројни војни званичници, пише ФП, сведоче да је она редовно комуницирала с представницима америчке војске у Исланабаду и Кабулу. Кажу да је била најбоље припремљена саговорница која је добро разумела војну доктрину и акрониме Пентагона.

У новембру ће бити познато хоће ли Америку, земљу која је у рату већ 15 година, водити жена која има огромно искуство с америчким војним системом, пише ФП и наводи седам вазних ситуација у којима је Клинтонова морала да одлучи хоће ли подржати употребу америчке војне силе.

Подсећа се да се 1994. Клинтонова противила интервенцији на Хаитију како би се поновно успоставила влада Жан Бертран Аристидеа, а као сенаторка Њујока је 2002. гласала за одобравање упорабе војне силе у Ираку.

„Подржала је тако рат у који је кренуо тадашњи председник Џорџ В. Буш, рекавши да је то била порука Садаму Хусеину да је земља јединствена. Након што је у почеку бранила позицију за коју је гласала, касније је то мало прилагодила тако што је рекла да је ‘мислила да је то било гласање да се врате инспектори'“.

Године 2007. и 2008. Клинтонова се није сложила са ставовима тадашњег сенатора Барака Обаме о ударима на циљеве Ал Каиде у Пакистану. Обама је касније одобрио 407 напада дроном у Пакистану који су убили 3089 људи. Готово 300 тих напада догодило се док је Клинтонова била државна секретарка.

Клинтонова је 2009. подржала три четвртине захтева за додатним војницима у Авганистану, око 30.000, а Обама је касније послао додатних 33.000 трупа.

Клинтонова је, као и Трамп 2011, била гласни заговорник промене режима у Либији.

Исте године Клинтонова је подржала акцију морнаричких фока у којој су специјалци упали у Аботабад у Пакистану и убили Осаму бин Ладена, упркос томе што се знало да ће то вероватко краткороцно угрожити дпломатске односе САД са том земмљом.

Потпредседник Џозеф Бајден се противио тој акцији, али ју је сваки други званичник, укључиујући Клинтонову, подржао.

Пре него што се појавила вест, Обама је назвао Била Клинтона, који је док је био председник САД одобрио три покушаја убиства Бин Ладена, и рекао му да је лидер Ал Каиде коначно мртава.

“Претпостављам да ти је Хилари већ рекла”, казао је Обама Клинтону који то, ипак, до тада није знао.

““Рекли су ми да не кажем никоме, па нисам рекла никоме. Билл се касније шалио са мном: Нико никад неће сумњати да можеш чувати тајну”“, открила је она касније.

А, 2012. Клинтонова је наводно предложила да се у Белој кући, заједно с челником ЦИА Давидом Петриусом спроведе тајни програм (очито већи од оног који је одобрен) који би пружио помоћ сиријским побуњеничким групама које се боре против Башара ел Асада.

Обама се противио овом предлогу због тога што није било гаранције где би то оружје на крају завршило, а ЦИА-ини аналитичари нису били сасвим уверени да би то довело до уклањања Асада с власти.

Тешко је проценити ефективност ЦИА програма у односу с већим напорима министарства обране, но чињеница је како побуњеници које подупире САД нису имали претераног успеха против Асада, којег сада подржавају руске ваздушне снаге, пише ФП, а преноси, између осталог, хрватски портал Телеграм.

Извор: Б92