Југ Србије: Албанци секу шуме и терају људе

Албанске шумокрадице изазивају еколошку катастрофу у копненој зони безбедности. Ове банде су организоване, имају извиђаче…

ШУМЕ уз административну линију с Косовом и Метохијом су десетковане, тужно констатују стручњаци „Србијашума“ који ових дана, с главом у торби, поново крећу у попис поља прекривених пањевима. То је све што остаје од шума у Копненој зони безбедности после акција албанских пљачкаша, који не презају и да запуцају ако би се докопали дрвета.

– Безброј пута смо међународним институцијама на КиМ пријављивали ове пљачке, али они се једноставно праве луди – с љутњом прича др Предраг Алексић, извршни директор Сектора за шумарство и заштиту животне средине „Србијашума“. – Нашим шумарима забрањено је да уђу сами у „забрањену зону“ уз административну линију, док албанске банде, организоване попут војске, вршљају без проблема. Имају извиђаче, наоружано обезбеђење, специјализовану механизацију и камионе. Толико су дрски да пуцају и на шумаре и на наше безбедносне снаге.

Најугроженија су подручја Куршумлије, Лесковца и Врања где се од 1999. године немилосрдно секу и државне и приватне шуме. Више од 60 одсто укупне крађе дешава се на подручју уз административну линију с КиМ.

– Дивљачко уништавање шума, не само што наноси огромну штету због губитка дрвета, већ мења и комплетну микроклиму – истиче др Алексић. – Драстично се смањује апсорпција угљен-диоксида и производња кисеоника, појачана је ерозија, измењен водни режим.

У протеклих пет година у шумском газдинству Куршумлија посечено је више од 33.000 кубних метара дрвета, у Лесковцу око 8.500, а на подручју Врања, прецизније око Бујановца, око 9.500 кубика, наводи Гордана Јанчић, руководилац у Одељењу за заштиту шума и заштићених природних добара.

– Наше екипе се управо спремају да крену на терен и утврде штету која је начињена ове зиме. Очекујемо да ће бити огромна, јер су по нашим сазнањима Алабанци уништили све, иоле доступне, шуме у покрајини и сада немилице секу на југу централне Србије – каже Гордана Јанчић.

Стручњаци „Србијашума“ наводе да је албанско становништво традиционално секло шуме, јер су их сматрали државним, а сечу су интензивирали после доласка НАТО на КиМ.

– Њихов однос према шумама је ирационалан. На Космету су читаве планине огољене, чак су и пањеве повадили – каже др Алексић. – Сада немају другог начина да дођу до огрева осим да краду из централне Србије. Сада уз адмнистративну линију, остаје све мање дрвета које могу да исеку.

У „Србијашумама“ истичу да српске безбедносне снаге реагују на сваки позив шумара када ови уоче пљачкаше, али да често стигну касно због очајних путева, уколико их уопште има у планинским подручјима уз админстративну линију.

– Због лоше инфраструктуре из тих крајева су прво отишли људи, а сада „одлазе“ и шуме – каж др Алексић. – „Србијашуме“ годишње поделе два милиона садница власницима у Србији за обнову шума, али проблем је што у најугроженијим подручјима више нема људи који би их садили. Сада одлазе и последњи житељи планина с југа централне Србије који су живели од експлоатације дрвета, јер им албански пљачкаши одузимају једини извор егзистенције.

И ДРВЕЋЕ ИМ СМЕТА АЛБАНЦИ који живе на територији Космета, а поседују шумске парцеле у општини Медвеђа направили су праву постош уз административну линију, кажу у „Србијашумама“.
– Међународне институције на КиМ, из земаља које толико брину о екологији, неће да реагују иако је реч о еколошкој катстрофи – каже др Алексић.

Б. СУБАШИЋ / НОВОСТИ