Шахмановић: Не смијемо заборавити злочин и насилна покрштавања (видео)

„Вјера се не може силом узети, а ни утјерати у човјека, а дешавања у Плаву и Гусињу поменутих година су најбољи примјер за то“, казао је Фејзић

У организацији Мешихата Исламске заједнице у Црној Гори, те Исламске заједнице и Културног центра Плава и Гусиња из Њујорка, у спортској Сали у Плаву под називом „Вакат зулума, опростити – не заборавити“ организована је колективна молитва-клањана џеназа, поводом стогодишњице злочина и насилног покрштавања Бошњака и Албанаца у Плаву и Гусињу у периоду 1912-1913.

Молитви је присуствовало око 2.500 Бошњака и Албанаца овог краја, те вјерника из других дјелова Црне Горе, те БиХ, Србије и Косова.

Градоначелник Плава Орхан Шахмановић, који је и предсједника организационог одбора за обиљешавање стогодишњице злочина, је казао да је данашњи дан „сјећање на невино страдале Бошњаке и Албанце овог краја, који су страдали након што су одбили да промијене своју вјеру“.

„Бруталност онога што се догодило овдје, никада се не може заборавити не само док живи наша генерација, него за сва времена. Надамо се, да ће спомен на жртве почињених злочина наћи мјеста на страницама историје нове и модерне Црне Горе, а исто тако и да ће се становници ове котлине ослободити страха, да им неко не украде и не сакрије истину о 1913. Ми Бошњаци и Албанци имамо обавезу, да се јасно и недвосмислено одредимо против зла злих људи. Неутралност помаже џелату, никад жртви, а шутња храбри тиранина, никад потлаченог“, казао је Шахмановић.

Он је додао да морају дигнути глас када је људски живот угрожен и када је људско достојанство понижено.

„Ту нема ни националних ни етничких граница, ту постоји само граница између добра и зла, а ми морамо бити на страну добра. Дошло је вријеме да о Превији у нашој Црној Гори можемо јавно и отворено говорити. А памтимо времена када је то била тема која се шути. Ако наша држава уради све, да се ови злочини расвијетле, још више ће бити наша. То је био злочин против човјечности и злочин против Бога, а почињен је у име Бога“, рекао је Шахмановић.

Како је казао цјелокупно станосвништво плавско-гусињске котлине насилно је покрштено, а слобода на одабир вјере је била укинута.

„У тим тренутцима стотине Плављана и Гусињана је одбило да промијени вјеру. Подигнутог чела отишли су у сигурну смрт. За нас, то су највећи борци за људска права. Убијени су због тога што су били друге вјере и што су имали другачија имена. Злочини о којима говоримо не смију бити тек пуке ријечи које ће се превалити преко наших усана. Морамо знати осјетити тежину злочина, сво зло и сву бол која је нашим прецима нанешена. Утврђивање и коначно признање истине о злочинима над муслиманима Плава и Гусиња почињених од стране тадашних црногорских власти и утврђивање одговорности најузвишенија је дужност наше генерације. Спомен обиљежје убијеним у 1912-1913 години наша је обавеза, и то ће бити наш подсјетник на вакат зулума и гарант да нам се злочин никада више не понове“, казао је Шахмановић.

Фејзић: Црна Гора се мора суочити са овим и другим злочинима

Данашња Црна Гора нема разлога да зазире од муслимана, нити они требају да имају разлога да не вјерују, да је она данас добронамјерна према њима

Реис Исламске заједнице Црне Горе Рифата Фејзић је казао да колективна молитва-џеназа није само подсјећање на жртве Превије и Рацине, већ да је молитва за све страдале муслимане у протеклих 100 година на простору Балкана.

„Једина кривица била им је то што су њиховиу преци некада давно прихватили ислам за вјеру и са њом промијенили свој цивилизацијски и културолошки код. Стотинама година њихови дједови и очеви су живјели као муслимани са истим правима и обавезама, као и остали људи у мултивјерској Османској империји у којој су настајале џамије, мостови, хамами, шадрвани, медресе и вакуфи. Доласком нове власти, умјесто толеранције и заштите над мањином муслиманима, у новој држави дошао је терор и насиље. Стријељани Бошњаци и Албанци на Превији сматрали су да им је дуг да сачувају своју вјеру, да не узмичу пред неправдом и не повијају главу пред тиранијом“, казао је Фејзић.

Он је додао да „за зулум и масовна убиства у плавско-гусињском крају у краљевини Црној Гори нико није одговарао“.

„Не може се климавом историјском аргументацијом, да централна власт није имала контролу над новоприпојеним територијама, правдати масовни злочин. Будимо поштени и говоримо истину, тако ћемо лакше градити односе повјерења, а без тога нема уважавања. Признање злочина и преузимање одговорности за њега води помирењу, негирање злочина ствара неповјерење. Данашња Црна Гора нема разлога да зазире од муслимана, нити они требају да имају разлога да не вјерују, да је она данас добронамјерна према њима. Зато се Црна Гора мора суочити са овим и другим злочинима и истинито проговорити о њима“, казао је Фејзић.

Он је додао, да обиљежавња ових догађаја прилог у расвјетљавању злочина у којима је на хиљаде Бошњака и Албанаца било покрштено, те да је незаборав нешто што као муслимани могу најмање урадити за страдале у том периоду.

„Хиљаде хришћана и јевреја је стољећима живјело у Османској царевини, имајући своја вјерска права. Највећи дио Црне Горе био је дио те империје, у којем су закони важели подједнако за све. Када су нестанком те империје муслимани постали мањина, приморавани су да да промијене вјеру или у најмању руку да буду асимилирани. Случај Превије у плавско-гусињском крају нам то и казује, хиљаде Бошњака и Албанаца је било покрштено. Вјера се не може силом узети, а ни утјерати у човјека, а дешавања у Плаву и Гусињу поменутих година су најбољи примјер за то“, казао је Фејзић.

Сјећање на шехиде (умрле на божијем путу) плавско-гусињског масакра, како је казао Фејзић, није пребирање по костима, већ је „данашња џеназа оно што је муслиман дужан урадити за свога брата“.

„Данашња џеназа-молитва након 100 година, говори нам да је дошао вакат у којеме можемо слободно, примјерено нама муслиманима, сјетити се оних који су умрли, не жељећи да свој свјетлост Исмлама утру на својој родној груди. Много пута у стољећу које је иза нас, муслимани су исказивали да цијене и уважавају Црну Гору, више и снажније него она њих. Вјерујемо да ће снага односа у будућности бити више окренута на бризи државе Црне Горе о њеним мањинским народима, истинито свједочанство у њеним будућим уџебеницима историје о плавско-гусињском злочину један је од корака којег очекујемо на том путу. Драга браћо плавогусињани, потомци шедиха, будите поносни на овом тужном скупу, јер ова џеназа треба да вас учини поносним“, казао је Фејзић.

Посланик Хуснија Шабовић (ДПС) је казао, да је поносан што припада генерацијама плавско-гусињског народа, које су успјеле да нешто што је било у дубини таме изнесу на свјетло дана.

„Поносан сам што је једна нова држава Црна Гора стасала и смогла снаге, да препозна и раздвоји добро од зла и што се након одређеног времена стасале нове снаге државног руководства, које су дале и створиле погодан амбијент и климу, да ми након 100 година се сјетимо нечега што јесте био злочин против овог народа, коме и ја  припада. Вјерујем да ће нова Црна Гора дати допринос и у будуће да се ово више никада не деси, а ми што данас ово чинимо и што желимо да расвијетлимо је нешто што је за добробит Црне Горе и није упућено ни једном другом народу, већ насупрот да би јачали нашу заједничку слогу и живот на просторима Црне Горе и Балкана“, казао је Шабовић.

Скупу су осим Фејзића, Шахмановића и Хусније Шабовић, присуствовали и бројних имами из Црне Горе и окружења, службеници Мешихата и медресе „Мехмет Фатих“, Џавид Шабовић (СДП), Амер Калач (БС), Генци Ниманбегу (Форца), потпредсједник Скупштине Суљо Мустафић (БС), директор турске агенције Тика Тунџал Чакмак, предсједник Бошњачког националног вијећа Самир Тандир, предсједник ИО Бошњачке демократске заједнице Сеад Шаћировић, представници плавско-гусињских организација из дијаспоре.

Вијести онлајн / СРБИ НА ОКУП