Бриселска издаја под привидним застојем

Нова рунда преговора између Београда и Приштине завршена је без очигледних резултата. То не чуди: стране су прешле на разматрање најпринципијалнијег питања – о положају Срба у покрајини. Циљ Београда је да бар некако обједини политички и географски разједињено српско становништво у Заједницу српских општина, предвиђену резолуцијом Скупштине Србије.

Шеф министарског кабинета Ивица Дачић има пред собом тежак задатак: истовремено да испуни обавезе пред ЕУ, тачније да се спасе парелелних институција на Косову, укинувши органе власти Србије, а са друге да осигура посебан положај сународницима. Последње је немогуће без атрибута извршне власти, што би по Дачићу омогућило Заједници да формирају заједничку политику и да утичу на кадровске одлуке. Са своје стране, власти у Приштини се боје било ког помака у страну Републике Српске, другим речима, да ће Београд затражити за косовске Србе исти равноправни статус који има РС у саставу Босне и Херцеговине. При томе косовске власти идеју Заједнице не одбацују, али по свему судећи, нис спремне да јој дају више овлашћења него, рецимо, Групи заштитника незбринутих животиња или Клубу поштовалаца Иве Андрића, тачније намеравају све да сведу на ниво, у најбољем случају, невладиних организација. Ипак српски политиколог Драган Јањић позива да се не ставља крст на могућност компромиса по том питању.

Можемо да констатујемо да је остављен неки временски размак у коме је могуће усаглашавање ставова. Шта ће бити 20.марта- не знамо. Очекујем већи уплив Вашингтона у целу причу. Србија прижељкује да Вашингтон изврши јачи притисак на Приштину да би добила нешто више и да не би испало да Србија уствари само даје оно што се од ње тражи, а да заузврат не добија ништа. Вашингтон је савезник Приштине. Мислим да је за Београд једини начин да дође до компромиса-јесте да убеди некога да изврши притисак на Приштину. Легитимно је да српска страна то покушава.

Суштину уступака Приштини најбоље је објаснио председник Србије Томислав Николић у интервјуу највећем египатском листу Ал-Ахрам. Из изјаве шефа државе следи да резолуцијом (усвојеном у Скупштини) ми признајео Косово као специфичну територију, признајемо да има председника, владу, Устав, полицију, да ће ускоро бити армија, али на тој територији живи и српска заједница.

Управо она и пати због дејстава власти, сматра заменик председника Демократске странке Србије Слободан Самарџић.

Влада Србије направила је велику грешку када је одлучила да мења постојеће структуре самоуправе на Косову. Она је донела платформу по којој тражи заједницу српских општина тј високи степен аутономије у оквиру независног Косова. Сада је реч о томе да ли ће режим у Приштини то да одобри или не. То је једна велика стратешка грешка, зато што 4 општине на северу Косова функционишу врло добро у оквиру система локалне самоуправе Србије. Шта више становници тих општина су задовољни тиме и не желе да мењају свој статус.

Када је влада Србије већ направила ову грешку, она је сада у неприлици да се бори за одређени високи степен аутономије коју Албанци очигледно неће да допусте. Они се држе Ахтисаријевог плана који има систем локалне самоуправе на целом Косову, где спадају и 4 општине, са могућношћу да оне ступају у одређене сарадничке или како се каже партнерске односе. То је заправо утапање српских општина у систем независног Косова. И Србија би са признњем независног Косова морала да призна и тај статус општинама. Значи, она се сада бори за виши степен аутономије који не може да добије и ушла је у једно слепо црево из кога не може да изађе.

У сваком случају како је упозорио потпредседник владе Србије Александар Вучић, идеалних вести поводом Косова неће бити. Остаје само да нагађамо о чему говори удатом тренутку најрационалнији политичар Србије: о датуму почетка преговора са ЕУ или о дијалогу Дачића и Тачија.

Тимур Блохин, Јована Вукотић / Глас Русије