На данашњи дан 1844. године рођен је краљ Петар I Карађорђевић (познат и као краљ ослободилац), краљ Србије од 1903. до 1918. и потом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до смрти 1921.
Током његове управе ојачане су политичке и културне везе с јужнословенским народима, а Србија је доживљавана као нека врста Пијемонта.
Поред развоја парламентаризма, његова владавина обиљежена је и самовољом групе официра завереника из 1903. припадника „Црне руке“. Послије збацивања с престола 1858. његовог оца кнеза Александра Карађорђевића, живео је у иностранству и завршио је Војну академију у Сен Сиру и вишу Војну академију у Мецу.
Учестовао је као добровољац у Легији странаца у Француско-пруском рату 1870. и 1871, када је због испољене храбрости одликован Орденом Легије части, поставши једини европски владалац који је то одличје заслужио на бојном пољу.
Под именом Петар Мркоњић у босанско-херцеговачком устанку против Турака командовао је 1875. и 1876. једним устаничким одредом. Послије убиства краља Александра Обреновића, Скупштина Србије га је 15. јуна 1903. изабрала за краља.
У Балканским ратовима је као врховни командант предводио до побједе српску војску, а с власти се повукао 1914. у корист сина Александра који је у његово име владао као регент.
У Првом свјетском рату 1915. прошао је са српском војском преко планинских беспућа до јадранске и јонске обале. Превео је на српски спис „О слободи“ енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила.
Извор: ИН4С
