Београд заједно са Приштином гуши север Космета

Државни органи Републике Србије на Косову и Метохији прекидају своје постојање. После потписивања Бриселског споразума са приштинским властима од стране власти Николића, Вучића, Дачића (април 2013), расформирани су полиција, судски органи и цивилна заштита као институције државности Републике Србије и делимично су инкорпорирани у систем органа власти “Републике Косово”. Све што је преостало од државности Републике Србије, прекинуло је своје постојање. Српска власт у пропагандистичким циљевима наставља да се нада у последње – на такозвану Асоцијацију (заједницу) српских општина – (ЗСО). Но, шта представља та институција која је до данашњег дана остала на папиру “последња нада” за Србе на Косову и Метохији? Само врховни надзор у области комуналних услуга. И ништа више. ЗСО, чак и у случају свог хипотетичког стварања које је све сумњивије што време одмиче, треба да ради искључиво на основу законодавства “Републике Косово”. Подвлачимо: у Бриселском споразуму нема ни једног помена да ЗСО представља орган територијалне аутономије Републике Србије. По Бриселском споразуму Република Србија признаје правни поредак “Републике Косова”, обавезује се да га поштује. Из тога следи да ЗСО, која не представља орган територијалне аутономије, чак ни теоретски не може да располаже законодавном влашћу. У односу на њу дејствује “државни устав”, који дефинише и формира унутрашње устројство “земље”. У тексту Бриселског споразума помиње се да ЗСО у области образовања, здравствене заштите итд, може доносити “одлуке”. Притом, пуномоћја која су теоретски додељена ЗСО у тим областима – представљају само потврду већ постојећих функција којимаа су све то време располагале српске општине. Пошто се постојање и функционисање ЗСО регулише искључиво “Уставом Републике Косово”, онда је јасно да територијална аутономија није овладала законодавним пуномоћјима, него пуномоћјима локалне самоуправе. То јест, ЗСО може бити искључиво јединица локалне самоуправе у оквирима правног простора незаконите сепаратистичке власти. “Премијер Косова” Иса Мустафа јасно и директно каже: припрема за формирање АСО ће почети онда када Србија испуни све своје обавезе у односу према Косову, што се “посебно односи на гашење паралелних структура Србије”.[1]

И српска власт гаси те структуре. Оперативна фаза је започела са провокацијом на локалним изборима 3. новембра 2013. године, које је спроводила приштинска власт. Званични Београд је Србима “препоручио” да изађу на изборе које су организовали сепаратисти. Тада су српске патриотске вође на Космету позвале на бојкот избора. До 17 часова на северу Косовске Митровице је изашло мање од 1% бирача. Тада су непознати људи у тамним униформама и маскирани, извршили напад на низ бирачких места и услед тога је проглашено кршење изборног процеса. На тим бирачким местима избори су били поново спроведени. У том међупериоду српске власти су према српским бирачима примениле сав арсенал – застрашивања (губитак посла, лишавање социјалне помоћи итд) и обећавања.

Нападачи ионако нису пронађени – испоставило се да су сви немоћни – српска полиција, косовска полиција, ЕУЛЕКС. Александар Вучић је за провокацију оптужио саме Србе на северу Космета – вероватно им је у последњем тренутку прошло кроз главу да радикално промене систем доживљаја света и да пређу на страну глобалних нарко дилера и трговаца органима. Вероватно, желећи да се заштите од албанских криминалних кланова, А. Вучић је затражио од НАТО да му да 45 минута да “дисциплинује непослушне”.[2]

Исто тако поражавајућу немоћ показују и КФОР, НАТО и ЕУЛЕКС у односу на следбенике, врбоватеље и финансијере џихадиста на Косову и Метохији. Чак и “Њујорк тајмс” примећује да је од 800 џамија које данас функционишу на Косову и Метохији, 240 било изграђено после рата 1999. године и у односу на њих постоји основана сумња за подршку ширењу вехабизма.[3]

Апсолутно идентичну са “премијерском” изјавом дала је и “Министар Владе Косова за дијалог са Србијом” Едита Тахири: “Услов за почетак рада на формирању ЗСО са српском већином било је – испуњење обавеза Београда из раније постигнутих Бриселских споразума”, “то се односи на међународни телефонски код, енергетику и расформирање паралелних структура на Косову”. Тахири указује: “до овог тренутка ми имамо само потписане споразуме који нису били реализовани на локалу, ми јасно изражавамо своју позицију да без међународног кода +383 ми нећемо предузети ни један корак у правцу реализације споразума са АСО”. Независно снабдевање електричном енергијом требало је да почне још у фебруару текуће године. Споразум о енергетици предвиђа стварање нове електроенергетске компаније која ће потписати уговор са косовским оператером КОСТТ – она ће у том смислу снабдевати електричном енергијом и четири српске општине на северу Космета.[4] Даље је Тахири објавила: “паралелних полицијских структура и судских органа на северу више нема” (то јест, полиције и суда Републике Србије), “постоје само људи који раде под командом косовске полиције и по косовским законима”; “цивилна заштита је ликвидирана”. Према оцени Тахири то представља “огромни прогрес у поређењу са ранијим периодом – то су конкретни резултати преговора и пример тога како Србија сарађује и поштује договорено”. Прецизније не можеш рећи. Даље је Тахири изјавила да ће ускоро на северу почети са радом Основни суд, Канцеларија државног тужиоца и више од 23 министарства и органа “Републике Косово”. Остаје само да се реши судбина “Парка мира” – у суштини, то је само велика алеја са цвећем и палмама која прекрива улаз преко моста на Ибру са албанске јужне у северни део Косовске Митровице. Но, и по питању алеје (то јест, слободног уласка на север Косова, укључујући и специјалну технику) албанска страна је уверена да ће добити оно што тражи, Приштина очекује “Посредништво Европске Уније”.[5]

Насилно лишавање земље суверенитета и независности несумњиво не може да асоцира на права и интересе српског народа и српске државе. Зато може да непосредно указује на интересе других фактора. Тако сенатор из Аризоне Џон Меккејн иде до потпуно логичне орбите. У пратњи сенатора Кокера он је 12. фебруара 2016. године посетио Србију – “случајно” баш уочи избора (24. априла). После сусрета са премијером Александром Вучићем, Меккејн је у типично америчком маниру директно изразио захвалност влади Србије, која више личи на инструкције, због: “обезбеђења транзита мигрантима преко своје територије”, “противљења руском притиску” и “нормализације односа са Приштином”.[6]Истовремено је Кокер одржао састанак са лидером Демократске партије Бојаном Пајтићем, Социјал-демократске партије Борисом Тадићем и Лиге Социјал-демократа Војводине Ненадом Чанком. Већ средином јуна, први међу њима, Бојан Пајтић, “опалио” је са отвореним захтевом: приступање Србије НАТО пакту. Меккејн се у Вашингтону 15. априла текуће године сусрео са представником “косовске скупштине Кадри Веселијем, изразивши увереност да ће САД наставити да подржавају Косово.[7] Кадри Весели је један од оснивача ОВК – бивши шеф обавештајне службе “Републике Косово” ШИК, која се специјализовала на насиљу над опонентима Хашима Тачија.

Меккејн је добро познат и Србима и Албанцима. Првима – због захтева за трансформацију НАТО бомбардовања СРЈ у “масовни, стратешки и концентровани вид” са посебно “демократским” упутством “не треба забрањивати нападе на било какве инфраструктурне циљеве”… Свима нама је жао цивилних жртава, као и сопствених, али они су неизбежни”. Другима – по посебном сажаљењу према албанским затвореницима-злочинцима на југу Србије чије је ослобађање Меккејн тражио, као и по наоружавању ОВК и подршци независности Косова.[8] Познат је он и у Русији – по изјавама типа “Русија је бензинска пумпа која изиграва државу” и предвиђањима Владимиру Путину судбине Моамера Гадафија. (на шта је руски председник одреаговао на следећи начин: “Џон Меккејн је ратовао у Вијетнаму… Мислим да је на његовим рукама доста крви мирних грађана и њему се то допало, не може да живи без тих одвратних сцена ужасног насиља над Гадафијем, када је на екранима широм света приказано како га убијају, свега у крви. Шта је то, да ли је то демократија? А ко је то учинио? Беспилотници, међу њима и амерички… и уништили су га без суђења и истраге…”.[9])

Џон Меккејн је од 1993. године предводио Савет директора International Republic Institute (IRI)[10]. IRI је творац студентског покрета “Отпор” које је произвело армију активиста за свргавање С. Милошевића. Прелазак Србије у неоколонијални положај са демонтирањем суверенитета, територијалне целовитости, државног система и армије има читак потпис – “обојена револуција” 5. октобар 2000. године. Идејни наследници обојене револуције од 5. октобра током 16 година су циљано задовољавали свакојаке интересе (реално владајућих глобалних кланова, ТНК, међународних финансијских институција, међународног криминала итд.), само не српске државе, српског народа и српских држављана. Џон Меккејн је за време “мајдана” са провером стања “борбене готовости” посетио Украјину и одржао састанак са украјинским нацистом, лидером шовинистичке “Свободе” Олегом Тјагнибоком. Коначни циљ западних архитекти “обојених револуција” кристално јасно је дефинисао бивши државни секретар САД у интервјуу тв каналу CNN у фебруару 2014. године, идеолог, но са ништа мањим од Меккејна “јастребским погледима” – Хенри Кисинџер, који је на питање о томе шта мисли председник В. Путин о догађајима у Украјини одговорио: “Мислим да он у томе види генералну пробу онога што смо хтели урадити у Москви. Смену режима”.[11]

Од 18. априла 2016. године “Република Косово” је забранила улазак-излазак на своју територију онима којима су личне исправе издале српске “паралелне структуре”. ЕУ са своје стране динамично појачава напоре на изоловању “Косова” од Србије. Тако је из ИПА–фонда ЕУ за Косово и Србији било издвојено 24 милиона евра за изградњу сталних пограничних контролних пограничних пунктова, уз указивање да се то ради “на основу споразума потписаног између Београда и Приштине”.[12]

Представници “Републике Косово” тачно и јасно информишу своју и међународну јавност о суштини свих догађања и обавезама које је преузела на себе по Бриселским споразумима српска власт у односу Приштине.

У условима важеће и обавезујуће за извршење Резолуције 1244, српска власт би, рекло би се, морала непрекидно и неуморно, сваког дана и сваког часа, да тражи од СБ ОУН, на пример преко пријатељских земаља, а такође и од целокупне “међународне заједнице”, апсолутно испуњење сваке тачке из те Резолуције. Редовни карактеристични наступи на ту тему “нераскидивог пријатељства” у потпуности могу прећи из категорије “искључиво за очување образа”, у категорију реалне међународне политике. Или ко и шта смета да се то ради, ко и какав притисак врши на српску власт, на каквој основи? Да ли та власт добровољно, на основу тајанственог унутрашњег убеђења, даје Косово Западу и албанским сепаратистима? Или је стање ћутљиве безизлазности и депресије – једино што је преостало српском друштву, српским политичарима, који схватају реално стање ствари? Тада нам неумољива логика указује да су на реду сви следећи “прогресивни плодови” демократизације и евроинтеграција, све до тихог и потпуног уништења српске државности. На рачун коначних циљева Запада не треба уљуљкавати себе лепим фантазијама, боље је дубоко и детаљно размотрити своје сопствено искуство, а такође и изучити искуство општења са Западом других земаља, пре свега оних које су ступиле у ЕУ и НАТО пакт за последњих 20 година. Добровољна предаја по Бриселском споразуму дела територије земље, обилазећи важећу Резолуцију СБ ОУН, сопствени Устав, само зарад тога што то желе наднационалне структуре (што се прикрива неопходношћу “евроинтеграција”, иако у стварности, европске бирократе нису биране него постављене за извршење конкретних задатака и нису у стању не само да реше, него чак ни да схвате дубину процеса) – представља вапијуће правно безакоње које демонстрира сама српска власт.

[1] http://www.nspm.rs/hronika/isa-mustafa-zajednicu-srpskih-opstina-treba-osnovati-jer-je-deo-pravnog-poretka-kosova.html

[2] http://www.nspm.rs/hronika/patriotski-blok-kim-sve-vuciceve-fantomke-–-od-razbijanja-glasackih-kutija-na-kosovu-do-savamale.html

[3] http://www.nspm.rs/hronika/njujork-tajms-kako-saudijska-arabija-vec-10-godina-siri-vehabizam-na-kosovu.html

[4] http://www.nspm.rs/hronika/edita-tahiri-zajednicu-srpskih-opstina-ce-formirati-vlada-kosova.html

[5] http://fakti.org/globotpor/siptari/tahiri-uskoro-na-sever-kosova-stizu-nasa-23-ministarstva-i-agencije

[6] http://www.pravda.rs/2016/03/10/mekejn-pohvalio-vucic-se-odlicno-odupire-rusiji-pomoci-cemo-mu-da-tako-i-nastavi/

[7] http://www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=241419

[8] http://www.politika.rs/scc/clanak/32678/Dzon-Mekejn-naoruzavao-OVK

[9] https://www.youtube.com/watch?v=GAGP9rPMjzU

[10] http://www.iri.org/who-we-are/bod/us-senator-john-mccain

[11] https://russian.rt.com/inotv/2014-02-03/Kissindzher-Russkie-ne-mogut-bezrazlichno

[12] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/567273/Pristina-zida-granicne-prelaze-Srbija-cuti


Извор: Фонд стратешке културе