ПОЛ је на медицински упут у Србији, за нешто мање од три године откако је ова процедура увршћена међу права на терет обавезног здравственог осигурања, променило 20 људи, а већина „заробљеника у туђем телу“, њих 15 „прешли“ су из „слабијег“ у „јачи“ пол.
Тренутно још четири осигураника чекају операције промене пола, које би требало да буду урађене до краја ове године.
– За операцију промене пола из медицинских разлога на терет средстава обавезног здравственог осигурања од 2013. до данас поднето је укупно 30 захтева – открива за „Новости“ др Верица Лазић, директор Републичког фонда за здравствено осигурање. – Њих 20 је оперисано, један осигураник није имао новца да плати партиципацију за промену пола, један је у међувремену лечење завршио о свом трошку, два осигураника су одустала из медицинских разлога, један захтев је одбијен, а осим њих четворо који чекају захвате до краја године, један осигураник из личних разлога засад још одлаже захват који му је одобрен.
Само од почетка ове године о трошку осигурања урађено је пет операција промене пола, од којих су четири биле из женског у мушко. Иако се, бар на основу досадашње статистике коју води РФЗО стиче утисак да већина ових који имају проблем полног идентитета, жели да побегне из свог „погрешног“, женског тела, стручњаци тврде да је на већем узорку број оних који желе да пређу у други пол отприлике изједначен.
– Код нас је од 1989. године, када је академик проф. др Саво Перовић, од кога смо гениталну хирургију учили др Мирослав Ђорђевић и ја, урадио прву операцију ове врсте, пол променило око 300 становника Србије. Код нас је оперисано и више од 1.000 странаца – каже др Саша Милошевић, уролог-хирург, члан тима за операције промене пола и стручне комисије РФЗО. – И сад овде на промену пола долазе и из најразвијенијих земаља. Нарочито је приметан пораст пацијената из САД, који се за хирурге у Србији одлучују не само због тога што су те операције овде бар пет пута јефтиније него у САД, него зато што наша генитална хирургија, захваљујући професору Перовићу, има велики углед у свету.
Према нашем закону, пол могу да промене само пунолетни грађани, било да сами финансирају операцију, или да се захват ради о трошку осигурања, док у Шпанији, Аустрији, Холандији и Немачкој пол може да се промени пре пунолетства.
До 2013, када смо се изменом Закона о здравственом осигурању и омогућавањем да се пол из медицинских разлога може променити о трошку осигурања, примакли стандарду права пацијената који нема ни већина богатих европских земаља, овакве захвате плаћали су пацијенти. Особе са проблемом полног идентитета, који се и званично сврстава у медицински поремећај, сад плаћају само партиципацију.
– Промена пола из медицинских разлога и то женско у мушко кошта 202.304,47 динара, а из мушког у женско 205.469,47 динара, а пацијенти, по Закону, и правилницима, плаћају партиципацију у висини 35 одсто цене захвата – каже др Верица Лазић.
Кандидатима за промену пола у Србији је омогућена скраћена процедура припреме, која траје око годину дана, и подразумева пре свега психијатријску анализу и одлуку, а затим укључивање ендокринолога и хормонску терапију. Др Милошевић, међутим, сматра да струка не треба да подлеже притисцима пацијената којима се жури да што пре промене пол.
– Хирург је последњи у ланцу промене пола, и он, евентуално, ако нешто не уради добро пацијенту може да направи компликације, а највећа одговорност у читавом процесу је на психијатру и ако он олако донесе закључак и погреши, грешка је озбиљна – говори др Милошевић.
Могуће грешке су главни разлог што је став др Милошевића, иако је члан стручне комисије која је одобрила скраћену процедуру, главни разлог што се залаже за то да сама припрема за промену пола траје најмање две године.
– Све до операције, процес промене пола може да се стопира – каже он. – У САД је рецимо пацијент који је хтео да женски пол промени у мушки и почео да пије хормоне пожелео да, ипак, буде отац, прекинуо терапију и постао отац.
„ПОПРАВНИ“ МОГУЋ, АЛИ НЕПОЖЕЉАН
– САДА имамо пацијента, човека нашег порекла који живи у Немачкој, који би да врати пол у којем је рођен. Он је мушки пол променио у женски, а сада жели да опет буде мушко. У таквом случају очигледна је грешка психијатра који није добро проценио пацијента. Нова операција биће тешка, а резултати у поновљеном, обрнутом захвату, никада не могу бити као кад се пол мења први пут, али урадиће се.
Извор: Вечерње новости
