СПОМЕН ЧУДОТВОРНЕ ИКОНЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ „ВЛАДИМИРСКЕ“

Године 1480. незнабожни цар татарски Ахмат са великом војском слеже се на реку Угру, да зарати са великим кнезом Јованом Васиљевичем. Москви је претила опсада. Тада велики кнез, наоружавши се молитвом и благословом митрополита сверуског Геронтија, и свога духовника Васијана, архиепископа ростовског, изиђе против Татара ка реци Угри. Оба архијереја усрдно замолише великог кнеза да се јуначки бори са незнабошцима за православну веру. Дуго време војске стајаху једна према другој, не приступајући одлучујућој бици. Најзад, посредништвом Пресвете Богородице догоди се дивно чудо: страх одједном спопаде Татаре, и они, бојећи се један другог, разбегоше се никим не гоњени.
Тако свемилостиви Бог, ради молитава Пресвете Богородице, дарова хришћанима сјајну победу над непријатељима без проливања крви, поштедевши достојање Своје – град Москву и сву Русију. Кад се велики кнез Јован Васиљевич заједно са својим сином великим кнезом Јованом и са свом војском врати у Москву, сви се људи обрадоваше великом радошћу, славећи Бога и Пресвету Богородицу за славно избављење. Од тога доба у богоспасаваном граду Москви би установљен нови празник у част иконе Пресвете Богородице, зване Владимирска, пред којом се народ молио за спас од Татара. Тај празник се празнује 23. јуна, и врше се литије, у славу и благодарност Спаситељу целога света – Христу Богу нашем, и Његовој Пречистој Богоматери.
Ова света икона Пресвете Богородице, коју је по предању насликао Св. Апостол Лука, донета је из Цариграда у Русију, у Кијев, за време великог кнеза Јурија Владимировича Долгоруког (1144-1155. г.), а одатле је 1160. године пренета у град Владимир, због чега се и назива „Владимирска“. Од 1395. године ова чудотворна икона Богородице налази се у Москви. Њен спомен празнује се још и 26. августа и 21. маја.

Извор: Светосавље