Речи Божије су као огањ живи

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

Ви очекујете од мене реч. Чију реч?

Пазимо да се не преваримо и ја и ви. Ја ћу се преварити ако вам предложим моју реч а не Божју. Ви ћете се преварити ако очекујете од мене моју реч а не Божју.

Шта је човек да би његова реч вредила? Као цвет што ниче па се откида. Бјежи као сјенка и не остаје (Јов. 14, 1), каже се у Светом Писму. Па кад је човек по себи такво ништавило, како ли је тек реч његова. Кад је трска јевтина, како ли тек шуштање трске. Ако сам ја слуга Господњи, онда оно што ја предлажем не предлажем од себе него од свог господара. И ако нешто говорим, говорим не од себе, јер сам слуга, него од свог господара.

Неразумно би било заиста од вас да од мене очекујете моје речи, а лудо од мене да вам ја говорим моје речи.

Овако је објавио Господ преко пророка о сили своје речи: Није ли ријеч моја као огањ, говори Господ, и као маљ који разбија камен у комаде?! (Јер. 23, 29) Заиста је таква реч Божја. Реч је људска као дим и као паучина, а реч је Божја као огањ и као маљ. И то се показало у свету много пута. По молитви светога Илије пао је огањ с неба и спалио жртву постављену у води. По речи Божјој кроз Мојсеја расцепи се стена и потече вода из стене.

Олако је узело наше поколење реч Божју, због тога је грозно пострадало, огњем жежено и маљем бијено. И ако се не покаје, још ће га већи огањ жећи и маљ тући. Јер није се шалити створењима са Творцем, ни деци са Родитељем, ни слугама са Царем својим. Нити је се шалити путницима са угоститељем ни гостима са домаћином својим. Међутим, у модерном времену људи су узели Бога као шалу и речи Христове као дечју играчку. Тако је чинио стари Израиљ, тако у наше време чини Европа. Стари Израиљ је одбацио речи Божје а прихватио речи својих самозваних мудраца. Презрео је Израиљ речи Господње речене преко праведних отаца и славних пророка старозаветних, забацио Стари завет Божји а ставио пред своје лице Талмуд и Кабалу, збирке басни и маштарија људских не од Бога. Стопу у стопу пошла је модерна Европа путем старог Израиља, ама стопу у стопу. Одбацила је и Стари и Нови завет и ухватила се за басне и маштарије својих песника и философа. Одбацила је речи које су као огањ и као маљ, а прихватила је речи које су као дим и паучина. Праву истину одбацила, а привидну истину пригрлила. Од Бога је права истина, од људи привидна истина. А привидна истина је лаж у оделу истине, вук у овчијој кожи. Последњи европски проповедници привидне истине сишли су с ума и помрли у лудници. Па чак ни тај ужасни догађај није могао побудити Европу да одбаци привидне истине и лажне речи тих философа својих. Због тога је Господ Саваот прибегао последњем средству: пустио је мач и огањ и глад на земљу, и потресао је сву васиону на колосеку њеном. Да се позна ко је Бог а ко човек. Да се очигледује величанство Бога над звездама и ништавило људи у пепелу.

Европа у својој поноћи безумља викала је: Мир, мир! Створићу мир у свету помоћу новина и биоскопа и конференција. Мир свима и на све стране. Створићу мир без Бога и без Христа. И тек што је те речи изговорила ушла је у рат. Откуд ова недоследност? Отуда што је Бог рекао: Нема мира безбожницима. И још кад буду викали: Мир, мир, појешће их мач. Јер мир као и киша зависи од Бога и долази од Бога. И као што се људи морају молити Богу за кишу тако и за мир. Не тако Европа, не тако. Него је она ковала злобу у срцу против Христа, заједно са Јеврејима, а мислила створити мир у свету помоћу пропаганде. Зашто није низвела бар једну кишу помоћу пропаганде? Заиста разбогатила се Европа помоћу Христа, па је онда одбацила Христа. Угојила се и одебљала, па јој се вид смањио, и слух стеснио, и срце одрвенило. Све исто као и стари Израиљ, и све као по рецепту Кајафином.

Ево сведоџбе о Израиљу какав је дао Мојсеј човек Божји: Али се Израиљ угоји па се стаде ритати, одебља и засали те остави Бога који га је створио и презре стијену спасенија својега… Приносише жртве ђаволима а не Богу (V Мојс. 32, 15). Мојсеј није знао за Европу, али је овим речима нехотично фотографисао будућу Европу на хиљаде година пре Христа. Какав стари Израиљ, такав и нови.

Због тога се и јавила страшна мржња Европејаца према Јеврејима. Јер, свако мрзи своје пороке у другима. Европа дише духом јеврејштине зато гони Јевреје. Та нису Јевреји ни потребни више Европи. Они су свршили своје дело у Европи. Европско човечанство ће их достојно заменити у богоборству и христоборству.

А ти, српски роде куда си залутао? Бежи са лађе која тоне. Враћај се од јеврејске Европе својој Цркви и историји. Одбаци речи људске, тражи речи Божје које су као огањ живи и као маљ што разбија стену у комаде. Прослави Христа да би Христос спасао и прославио тебе као и оце твоје на век века. Амин.

Извор: Православље живот вечни