ЛИТЛ БИГ ХОРН 140 ГОДИНА КАСНИЈЕ

Прије тачно 140 година догодила се битка код Литл Биг Хорна у данашњој америчкој савезној држави Монтани. Генерал Џорџ Кастер повео је 25. 6. 1876. свој чувени 7 коњички пук на Индијанце , који су пружали отпор терору.

Кастер је већ био чувен као најгори официр у својој класи на Вест Поинту, па по лудачки јуришима коњице на јужњачку артиљерију у грађанском рату(1861-1865.),потом по неконвенционалном облачењу дугој коси ,брковима и брадици, чудном понашању и војној неспособности уз мржњу према индијанцима. Због злочина над индијанским цивилима јединица му је била распуштена на двије године, али због ,,Златне грознице,, и отимања Црних Брда свете индијанске територије поново је оформљен ,,легендарни,, 7.коњички пук.

Кастер је мимо наређења претпостављених сам исхитрено кренуо на индијанце, који су се први и задњи пут у историји ујединили у велику борбену групу. Шест индијанских племена предвођених Сијуксима и Чејенима са преко 15 000 људи. Пошто је добио тачне информације од извиђача о позицији и броју непријатеља, генерал Кастер надмено и потцјењивачки наређује исхитрени напад на дивљаке, дјелећи свој коњички пук на три дијела. Мајора Рено са 115 коњаника и капетана Бентина са 125 људи шаље на другу страну, док Кастер предводи већи дио пука у броју од 265 војника право на индијански логор. Индијанци су такође од својих извидника били обавјештени о доласку, броју и кретању непријатеља. С тим што главни поглавица Бик који сједи одлично процјењује ситуацију и издаје практична наређења за напад.

Луди Коњ предводи највећу групу ратника 2500-3000 људи директно на Кастера, а Усамљени Вук мање групе предводи на Бентина и Рена, које је опколио и одсјекао од Кастера. Након стратешког јуриша и опкољавања Кастерових коњаника, Бик који сједи наређује постепену елиминацију противника. ,,Плаве Блузе,, су биле малобројније , али са много бољим оружјем и опремом, а и са погрешном тактиком и лудим командантом. Битка је завршена масакром Кастерове групе и извлачењем већине војника мајора Реноа и капетана Бентина.

Индијански тријумф био је стварно неоспоран уз мале губитке и понижавајуће уништење 7.Коњичког пука.

На бојном пољу су остала гола и углавном не скалпирана тијела Кастера и његових војника, а сам Кастер је имао двије ране, једну на грудима и другу на глави. Индијанци су након битке узимали плијен од побијеђеног и мртвог противника, а већину мртвих нису скалпирали, јер су се Кастерови војници убијали метком у главу, због страха током индијанских напада.
Јенкији су су искористили овај срамни пораз своје коњице, као разлог за уништење скоро уништених Индијанаца, а од Кастера и његове разбојничке банде створили мит и легенду.

Такозвани храбри генерал Џорџ Кастер ( Дуга Коса или Тврда стражњица ) након битке остао је да лежи поражен, мртав и не скалпиран.

Игор Војиновић
25.6.2016. год.