Први дани Сабора на Криту- Бојим се Данајаца и када дарове носе

20. јуна 2016. почео је са радом тзв. „Свети и Велики Сабор православне цркве“, привлачећи пажњу свих православних хришћана који са нестрпљењем чекају његове резултате. Следи ли овај Сабор Свете оце наше Цркве, да ли ће бити сматран природним наставком претходних Васељенских сабора, и какав ће бити његов исход?

Дан пре почетка заседања Сабора (19.06.2016.), новинари познате грчке агенције црквених новости „Ромфеа“, напустили су „Свеправославни сабор“ на Криту, и ако су били активни заговорници одржавања Сабора. По речима речима руководиоца агенције Емилијаноса Полигениса, агенција је пратила све догађаје из живота Цркве, преносећи ставове и заступника и противника овог великог догађаја за Православље, али да силом прилика напуштају Колимвари. Као разлог навели су мере обезбеђења које су веома строге (новинари и фотографи нису у могућности да приђу месту одржавања Сабора, већ само лутају са беџевима), и то што се информације „деле на кашичицу“, а приступ свему имају само званични фотографи поглавара присутних Цркава.

Дан први

Како су звучали извештаји? Како су се свету обратили организатори и учесници Сабора?

Васељенски патријарх Вартоломеј: Након кратког поздрава присутним предстојатељима Помесних цркава и епископима – члановима Сабора, патријарх Вартоломеј је истакао да је велика заинтересованост за овај Сабор и то не само у православних хришћана, већ и припадникa других верских учења и међународних организација, као што је Светски савет цркава, које имаjу своје представнике на Сабору: „Од данас, очи, не само православних већ и многих других хришћана и нехришћана, и међународних организација су упрте у Крит, и надгледаће наш рад. Рекао бих, са посебним интересовањем.“

Током свог говора, патријарх Вартоломеј позвао све цркве на једнодушност: „Ми смо једна Црква, тако да не смемо себи дозволити да се понашамо као федерација цркава“.

У 7. минуту свога обраћања патријарх Вартоломеј је изразио искрену захвалност архијеретику папи на молитвама за успех Сабора: „Његова Светост Папа се јуче током уобичајене и подневне молитве помолио за успех нашег рада… и изражавамо му због тога нашу дубоку захвалност.“

Даље, цариградски патријарх упутио је строге речи речи на адресу оних који су одбили да учествују у раду Сабора. Он је подсетио на случајеве из историје Цркве, рекавши да „они који нису нису прихватали одлуке Сабора, су се самоизоловали и јеретици постали“ и окаректерисао „непријатним изненађењем то што су у последњем тренутку, одједном повукли своје потписе ( у односу на споразум).

Патријарх Вартоломеј је изразио наду да ће се Цркве које не учествују у раду Сабора сложити са одлукама које ће бити донете током његовог рада и да ће то својим потписом и потврдити .

Архиепископ Кипра Хризостом: нагласио у свом говору посебну улогу патријарха Вартоломеја у организацији Сабора: „Патријарх је дао облик и подесио смернице излажући се вишегодишњим напорима, са спаситељским тенденцијама. У мозаику припреме и сазива Великог Сабора, сваки епископ и свака Црква имају своје место, али у центру овог великог мозаика доминира личност Његове Светости Патријарха Вартоломеја. То је велики човек у великом историјском тренутку! Захваљујемо Вам, Ваша Светости.“

Архиепископ Кипра Хризостом је рекао да разлог одсуства делегација неких Помесних Цркава није садржај предсаборских докумената, него су у питању „интерни разлози“ и проблеми у односима између Цркава: „Сазив Светог и Великог сабора Православне Цркве, без обзира колико је то мало вероватно изгледало, је реалност! Одсуство неких Помесних Цркава не умањује значај Светог и Великог сабора. Као што је већ речено, теме и текстови докумената Сабора једногласно су усвојени од стране званичних представника Помесних православних цркава и предстојатеља. Исто важи и за сазив Сабора“.

Поред тога, архиепископ кипарски Хризостом осудио је активности свих теолога, епископа и осталих који су критиковали предсаборске документе и предлагали извесне измене и допуне ових докумената јер по њима противрече Светоотачком учењу Цркве, називајући их „фундаменталистима“ и „фанатицима“, наглашавајући да не треба да имамо илузије, него да су исти јеретици и отпадници. “Поље Цркве и коров рађа, који је посејао сам враг“- додао је он.

Након првог дана заседања и изјава епископа, закључујемо следеће:

1. Треба да будемо захвални добротвору папи Франциску (по речима патријарха Вартоломеја), јер се помолио за успешан рад Сабора

2. Интересовање за рад Сабора не постоји само у православних хришћана, него и код представника других религија и Светског савета цркава;

3. Непријатељи и противници Сабора су сви православни архијереји и теолози који критикују предсаборске документе и захтевају измену докумената у складу са учењем Светих Отаца наше Цркве.

Већ првог дана рада саборовања одобрен је текст документа „Мисија Православне Цркве у савременом свету“. По првобитним информацијама грчке агенције Ромфеа, амандмане на овај документ у име Грчке Цркве уложио је грчки митрополит Нафпактоса Јеротеј. Након жустре расправе, између осталихмитрополита Нафпактоса Јеротеја и митрополита пергамског Јована Зизјуласа, екуменистичка већина је изгласала одбацивање уложених амандмана. Патријарх Вартоломеј је изигравао миротворца у овој расправи хвалећи теолошко знање обојице, а нажалост дебата се завршила салвом аплауза којом је пропраћена изјава александријског патријарха: „Учесници Сабора нису студенти да се уче теологији“. Нешто касније потврђена је информација да је текст овог документа одобрен, са малим изменама јер су усвојена два амандмана а да трећи амандман остаје и даље отворен за дискусију (шта год то у овом тренутку значило).

Према информацијама агенције РИА Новости, Српска Православна Црква неће напустити сабор који се, под председништвом контантинопољског патријарха Вартоломеја, одржава на Криту, наводећи изјаву неименованог учесника сабора дату новинарима: „Питање о томе да ли ће Српска Црква напустити сабор се не поставља. Нема разлога за то. Представници Српске Православне Цркве су задовољни како тече сабор, и како теку дискусије“, – рекао је један од епископа.

„Треба бити искрен: у понашању представника Цариградске Патријаршије последњих деценија осећа се исти онај нездрави немир и болесно духовно настројење које је Цркву у 15. веку довело до Флорентијског издајства и срама.“

Свети Јустин Ћелијски

Извор: Православље живот вечни