Митрополит пергамски Јован Зизијулас (у средини). Са његове десне стране владика Игнатије Мидић; кардинал Кох и јерменски епископ са његове леве стране
На фотографији у прилогу, видимо Његово Преосвештенство Епископа пожаревачког и браничевског Г.Г. др Игнатија (члана делегације СПЦ на Свеправославном сабору), са кардиналом Кохом, Митрополитом пергамским Јованом Зизијуласом и јерменским епископом, у молитвеном општењу, на Педесетницу, у Православној академији Крита.
Да ли је непходно напоменути да су заједничке молитве с јеретицима забрањене канонима, биле оне јавне или приватне. Одбијањем да се моле са јеретицима, православни сведоче да су они заблудели и да се налазе у опасности, јер су изван Цркве, што значи и ван спасења.
10. правило Св. Апостола
Који се заједно са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се одлучи.
45. правило Св. Апостола
Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.
33. правило Лаодикијског Сабора
С јеретицима или расколницима не сме се заједно молити.
Мало подсећање о томе ко су „браћа“ владике Игнатија:
Швајцарски кардинал Курт Кох, председник Папског већа за унапређивање јединства хришћана, је приликом једне од посета Србији изјавио да његова посета треба да продуби пријатељство Римокатоличке и Српске православне цркве и потврдио да ће у том „поверљивом“ разговору двеју цркава једна од главних тема бити канонизација хрватског кардинала Степинца.
Говорећи о екуменизму, он се сложио да екуменски покрет има више димензија, али је додао да је крајњи циљ јединства између цркава – „јединство у вери, у светим тајнама, у богослужењу“.
„То је наша визија екуменизма. Исус је хтео једну цркву, а не мноштво цркава. У Јеванђељу по Јовану Исус се моли да сви буду једно“, рекао је кардинал Кох.
Осврћући се на неповерење дела верника када чују синтагму „јединство цркава“, он је истакао да је екуменизам неодвојив од суштине цркве.
„Сматра се да екуменизам захтева одредјене промене у исповедању вере, али он не мења идентитет неке цркве. Може само да је продуби, јер екуменизам није опасност, већ обогаћивање односа измедју различитих цркава“, рекао је Кох и истакао: „Мислим да је екуменизам обогаћивање, а не претња по цркву“.
Митрополит пергамски Јован Зизијулас– познати теолог модерниста, активни члан екуменистичког покрета, председник православног дела Мешовите комисије за богословски дијалог између Православне Цркве и римокатолика. Једини од архијереја Православне Цркве, који је подржао 1999 године, НАТО бомбардовање Србије и рекао, да ће Европска Унија спасити Балкан од православног национализма.
Митрополит без митрополије, који је љубећи руку папи признао његов ауторитет, власт и положај. Кршитељ свештених канона и утврђених догматских истина од стране Васељенских сабора, а чија се догматика на православним факултетима учи од оног момента када је избачена догматика Светог Јустина Ћелијског.
Учење које Јермени исповедају је осуђено од православних као јерес монофизитства на 4. васељенском сабору. Себе називају православнима или миафизитима, служе углавном по новом григоријанском календару, уместо квасног користе бесквасни хлеб као и римокатолици. Одбацују учење о двема природама Христовим како учи Православље – божанској и човечанској, о двема вољама, о двема деловањима. Монофизити држе да је Христос само Бог, а не да је и прави Бог и прави човек. Због тога се и називају монофизитима (1 природа Христа – μόνος — «један, једини» + φύσις — «природа»).
И данас јермени славе као светога Диоскора који се у Житијима Светих св. Јустина Ћелијског назива „човеком врло рђавим, необично препреденим, и непобожним“, против чије јереси су се борили светитељи Православне Цркве -св. Лав Римски, св. Флавијан Цариградски и још многи други. Светог Флавијана је Диоскор и убио са својим истомишљеницима. Монофизити су убили и православног светитеља Протерија Александријског због његовог исповедања православља.
Света Јефимија се празнује у Православној Цркви и поводом спомена чуда које се десило на њеним моштима. Када су учесници Четвртог васељенског сабора положили монофизитско и православно учење у ковчег са моштима св. Јефимије и отворили гроб, видели су православно вероисповедање у десној руци светитељке, а јеретичко под њеним ногама.
„Несторију, Евтиху и Диоскору анатема! (Света) Тројица је избацила тројицу!“ (Речи којима се обзнањује анатема на јерес монофизитства на 4. васељенском сабору.)
Да ли су престали да имају право Свети Оци, велики Свети Сава Српски, нови Светитељи Николај Охридски и Јустин, који Папизам карактеришу као јерес? Шта се десило и шта се променило да оно што је претходно било неприхватљиво за сваког православног, сада буде прихватљиво?
