Иза посете државног секретара САД Џона Керија Монголији, до које је дошло пре пар недеља, јасно се осећају намере Сједињених Држава да чврсто закораче на једну од стратешки корисних тачака Евроазије – тамо где се сударају кинески пројекат „Нови пут свиле“ и монголски пројекат „Пут кроз степу“ који треба да допринесе значају Монголије као транзитне државе тамо где се сударају Кина и Русија. У оквиру пројекта „Нови пут свиле“ планира се формирање гигантског јединственог економског појаса у коме би се нашли инфраструктурни објекти многих земаља. Нови пут свиле ће ићи Централном Азијом, Русијом, Белорусијом, Европом. Осим сувоземног коридора пројекат предвиђа да има и поморски пут од обала Кине преко Суецког канала ка обалама Средоземног мора и Африке.
У овој или оној мери у пројекту „Новог пута свиле“ спремни су да учествују и Казахстан, Узбекистан, Туркменија, Иран. Разматра се и могућност да се у пројекат укључи и маршрута Северног поморског пута (најкраћа поморска комуникација међу европским делом Русије и Далеког Истока). При реализацији „Пута кроз степу“ Улан-Батор намерава да у експлоатацију уведе мрежу аутопутева за велике брзине и железничких артерија, да прошири мрежу гасовода и нафтовода, тако што ће их затворити Кином и Русијом. У 2015.години државни министар М.Енхсајхан је изјављивао да је Азијска банка за инфраструктурне инвестиције (Монголија спада у њене осниваче) спремна да подржи пројекат за који су потребне инвестиције од 50 милијарди долара. При том Улан-Батор не намерава да се одрекне геополитичке формуле „трећег суседа“. Суштина формуле је у тражењу партнера са којима би односи помагали да се сачува равнотежа односа у троуглу Кина – Монголија – Русија.
Монголи, не затварајући се Русијом или Кином, активно развијају сарадњу са земљама Азије и Европе. Прошле године Монголију су посетили председник Немачке Јоахим Гаук и јапански премијер Синдзо Абе, а 2016. – председник сената Италије Пјетро Грасо. Јачају односи Монголије и са Корејском Народном Демократском Републиком, Републиком Корејом, Тајландом, Вијетнамом.
И сад се одједном појављују Американци!
Уопште није тешко да се погоди да САД желе да постану једини „трећи сусед“ Монголије мада, јасно је, званичне изјаве о томе се никада неће појавити. Пошто је 5.јуна стигао у Улан-Батор Кери је изјавио да САД не позивају Монголију да изабере „између Кине и Русије или још некога“, али није прескочио да констатује да Кина и Русија на Монголију врше „велики притисак“ и да зато, ето, Монголи морају да се „боре за сопствени идентитет“. Из контекста његових изјава је јасно да су САД потпуно спремне да се појаве у улози заштитника монголског идентитета.
Да би поласкао домаћинима из Улан-Батора Кери је Монголију назвао „оазом демократије“ мада је колико прошле године Стејт департмент критиковао ту земљу због недовољне транспарентности у сфери поштовања људских права и започео је пројекат USAID којим се повећава степен „учествовања монголског становништва у демократским и политичким процесима“ како би се побољшала „државна управа“. Неопходан елемент концепције „трећег суседа“ представља принцип сталне неутралности, који је ојачан Уставом Монголије: ни са једном државом Монголија не сарађује против друге државе ни у ратно, ни у мирно доба. Међутим, то Вашингтон не задовољава. „Монголија има врло и врло оштар комшилук, и нама [Американцима – В.Г.] није ни мало једноставно да делујемо», цитирао је неименовани извор из Дтејт департмента САД Channel News Asia уочи посете Керија Улан-Батору. Тај извор сматра да није пожељно (за Сједињене Државе) да Монголија са 3/4 зависи од руске нафте и са 90% од извоза у Кину. Притом амерички медији не крију ни да је Вашингтон заинтересован да му се омогући приступ монголским природним добрима (волфрам, злато, калај, молибден, бакар), као ни антикинеске позадине Керијеве посете Монголији. «Ми желимо да постанемо, у извесном смислу, ваш трећи сусед», – обратио се Кери монголској страни пошто је изговорио да постоји «провокативни и дестабилизујући» карактер планова Пекинга да формира идентификациону зону за противваздушну одбрану у Јужно-кинеском мору. Формирање зоне противваздушне одбране Пекинг сматра за одговор на поступке САД у региону који прети и суверенитету НР Кине. Значајно је да је до појаве Керија у Улан-Батору дошло само дан пре његове посете Пекингу где је учествовао у новој рунди стратешког и економског дијалога САД – Кина.
Монголија је за Сједињене Државе интересантна још због једног: она се граничи са Синцзјан-Ујгурском аутономном покрајином НР Кине који углавном насељавају ујгури – муслимани. То је најнемирнија територија Кине и покушаји Пекинга да изађу на крај са ујгурским сепаратизмом (који штити Вашингтон) имају делимичан успех. Очигледно је да неутрални статус Монголије није по вољи Американцима.
