Осврт на “саопштење за јавност из Јоханесбурга” – Архимандрит Пантелејмон

Покушај анестезирања православне свести и атак на српску интелигенцију, здрав разум и достојанство

Нисам мислио да ћу се више бавити оваквим темама и људима јер знам да мој народ тешко живи, да је већина нас притиснута тешкоћама и неправдама, да смо сви жељни љубави, доброте, достојанственог живота и  чезнемо за лепим и добрим вестима, светим примерима и племенитим делима. Не дају духовни душмани, а не дозвољава ни исконски корен вере, истинољубља и правдољубља у српској православној души. Нека не буде како ја хоћу него како Господ хоће. Здравомислећи и слободоумни Срби су последњих година већ научили на “Стејт Департмент саопштења” инфо-спин службе узурпиране СПЦ. Јуче су на свом екуменистичком порталу спц.рс поставили следеће саопштење из Јоханесбурга: http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_crkvenoshkolske_opshtine_svetoga_save_pri_hramu_svetoga_apostola_tome_u_johan

Патријарх ИринејНаша Светосавска Српска Црква не само што је тренутно окупирана од стране уцењених издајника и кваритеља вере на челу са п. Иринејем, већ тако изнурена и измучена гаји високе афинитете да спиновањем и гебелсовском пропагандом окупира и зароби ум, срце и саму душу српског народа. Обично се користе суптилном и перфидном тактиком да се поводом своје издаје Православља, незаконитог и противканонског деловања, гажењем свега духовног и светоотачког, упропашћавања свега доброг и душекорисног и урушавања угледа Цркве:

  1. или не оглашавају уопште (чекајући да време прође и учињена недела се предају забораву),
  2. или се оглашавају у ноћним сатима и у последњем тренутку (када рачунају да нема више времена да се евентуално реагује и изврши притисак верног народа и црквеног клира),
  3. или као поводом мајских Сабора и најновије срамоте у вези одласка на Критски сабор обмањују и збуњују народ дајући више контрадикторних изјава и помешаних саопштења (тако да се превара коју су закували не може лако прозрети),
  4. или, као сада из Јоханесбурга, дрско, “у белим рукавицама” се огласе генерално и уопштено, потпуно прескачући и заобилазећи главне теме, да се осврну на конкретне догађаје и дела за која их српски народ позива на одговорност и да их, уколико имају са чим, аргументовано демантују, вероватно рачунајући на то да су довољно одмакли са својим послом успављивања и анестезирања савести и здравог разума код људи.

Ови невешти јоханесбуршки следбеници екуменистичко-новотарског клана из Београда, замислише да ће најефектнији и најуспешнији у превари бити ако у саопштењу буду сажети, таксативно и полицијски наброје медије и датуме у којима су се храбри и истинољубиви новинари “дрзнули” да пишу о скандалима и злоделима у парохији у Јоханесбургу, затим зачине и убаце вешто склепану обмањивачку паролу о “бившем архимандриту и артемијевој секти” којом варају оне несигурне, умно и духовно заробљене, насамарене и неупућене и онда ефектно у стилу ЦК и Политбироа заврше запомагањем и сентименталном кукњавом “да све то има за циљ да се дестабилизује рад и укаља углед наше Црквено-школске општине  и нашег свештеника Исајла Марковића”(можда су у брзини писања пропустили да још ефектније заврше речима: ”сина наших народа и народности”). То саопштење је сасвим довољно за све кратковиде, превртљиве, непоштене и недобронамерне…. Али шта је са већином? Са љубитељима истине, честитим, савесним, правдољубивим Србима? За њих нема ништа. На њих се у овом саопштењу није мислило. Као да не постоје такви у српском народу. За лажног патријарха Мирослава, лажног свештеника Исајла и неверујуће чланове ЦО. у Јоханесбургу – тако заиста и јесте.

Не поменуше ни једним словом шта то они својим саопштењем демантују. Шта их је толико узнемирило и погодило? О чему су писале новине и интернет портали? Шта их је покренуло на ово невешто саопшење? То несхватљиво и дрско игнорисање истине и чињеница у саопштењу је због тога да би се све што пре прекрило велом заборава и законом ћутања. Тај стил приличи мафији и они то на неки начин и јесу. Зато се у народу све чешће и одомаћује израз црквена мафија…. Наравно, ни помена никада нигде, ни сада ни раније о погибији српског младића на црквеном имању. За њих је људски живот неважан. Важне су само паре и ратни (парохијски плен). Ко носи на савести душу младог Србина који у далеком свету није стигао да заснује ни своју породицу? Чија је одговорност пред Богом и народом? Ко носи на својој души тежак и вапијући грех пред Богом скрнављења Светосавске светиње у Јоханесбургу проливањем људске крви, а онда после неколико дана Иродијадином песмом и игром запечати злочин на том истом месту трагедије? Зна Бог, зна народ и знају сви они. То у саопштењу попа и ЦО. из Јоханесбурга нећете прочитати. Нека се ова безбожна дружина не брине. Биће на крају свега истинито и непристрасно Божије саопштење – онога Бога који све види и прозире људска срца, који је Алфа и Омега, Почетак и Свршетак.

Ја ћу се фокусирати на догађаје и дела, због чега се и пише и сведочи истина и због чега је српски народ у Јоханесбургу разочаран, обрукан и узнемирен. Дакле, користим прилику да опет подсетим о чему се то писало и какве су информације стизале о скандалима и нечувеној срамоти у српској парохији у Јужној Африци и шта то новотарска Исајлова секта из Јоханесбурга демантује својим саопштењем (уједно користим прилику и да их позовем да аргументовано демантују све ово што је наведено у мом скромном одговору на њихово саопштење):

  1. Tragicno postradali N.C.Мистериозна смрт и трагична погибијa српског младића Ненада Цвејића на црквеном имању у Јоханесбургу на други дан Божића, под још увек неразјашњеним околностима (зна се само да је несрећног Ненада ангажовао поп Исајло да му буде телохранитељ”, индоктринирао га, заједно са попадијом лечио таблетама сумњивог садржаја, а последњи документ недавно откривен сведочи о тајној љубавној вези попадије и покојника (о овоме ће се објавити засебна прича са доказима и надом да ће помоћи да се решавање овог злочина покрене са мртве тачке и расветле све околности које се лукаво заташкавају, јер то заслужују сви они који су честити Срби и чији је углед такође пољуљан овом трагедијом која се догодила у њиховој цркви). Затим и нечувени скандал када је поп Исајло са ЦО. на истом том месту, само пет дана после трагедије организовао прославу Нове године – забаву са музиком, песмом, игром, храном и алкохолом (тако су се понашали комунисти и усташе који би играли коло – крвави пир око својих жртава које су претходно убијали на најсвирепији начин – да ли случајно или не али међу члановима тог ЦО. и помоћницима лажног попа Исајла налазе се заиста и потомци комунистичких народних хероја и потомци хрватских емиграната)
  2. Још једна незапамћена трагедија у којој су два рођена брата извршила самоубиства непосредно пошто је једног од њих крстио Исајло
  3. Sveštenik Isajlo i učiteljica VioletaНова пракса коју су такође увели Исајло и чланови ЦО. је да као криминалци буду тужени јужноафричком Суду за упорна, груба и несавесна кршења јужноафричких Закона (радничка права, закидање исплате и незаконити бизнис на црквеном имању). Први судски спор су изгубили. Исајло се није појављивао на судским рочиштима. Адвокат супротне стране је немилосрдно претучен у току процеса (мафијашко деловање у пракси). Пресуђено је да плате одштету. До данас, већ више од годину дана вешто и лукаво избегавају да спроведу ту судску одлуку. Припрема се друга тужба за потпуно нови случај. Овога пута ће поп и ЦО. имати мало тврђи орах против себе – Градску власт Јоханесбурга. Дакле, још једном подсећам да мећу читаоцима не буде забуне или неверице: да, добро сте прочитали, не пишем о неким тајкунима, политичарима или криминалцима, него о свештенику СПЦ у Јоханесбургу и члановима Црквеног одбора
  4. Заташкавање од стране попа Исајла, ЦО. и појединих запослених у МСП случаја незаконитог трошења финансијских средстава МСП-а Управе за дијаспору (пробијање законског рока по коме је онај који је узео паре од тог Министарства из Србије и на том конкурсу дужан да их врати до последњег динара и да сноси кривичну одговорност
  5. Илегално и противзаконито шпијунирање приватне електронске поште (учесници у овом криминалном делу су поп, попадија и председник ЦО. С. М. – стручњак за компјутере) и ово (не)дело такође повлачи са собом кривично-материјалну одговорност по Законима Јужне Африке (није ми познато како Закон у Србији третира ову врсту кривичног дела)
  6. Туче, застрашивања, претње, физичка малтретирања и ношења ватреног оружја на црквеном имању (постоји сасвим довољан број сведока који потврђују ову бруку)
  7. Несхватљиво немаран однос попа Исајла према светињама и гажење светих канона Православне Цркве: просипање светог причешћа по поду, причешћивање народа и деце без заштитног убруса и без икакве припреме која је неопходна за ту свету тајну, причешћивање некрштених, крштавања без икаве духовне припреме па и оне елементарне, опела и парастоса такође противканонски које служи некрштенима и самоубицама, исмевање свете вере и ругање светом Православљу и српској духовној традицији кроз благосиљања славских колача и жита и крсних слава које се славе у току поста, а на којима домаћини неразумно служе мрсну храну, печење…. (Никољдан….)
  8. На претходној парохији у Аргентини (где се веома кратко задржао) приликом организовања нечувеног бега без знања, благослова и сагласности епископа који га је рукоположио и ту поставио за свештеника – опљачкао црквени инвентар (сведок је други српски свештеник из Аргентине). Овај случај ни до данас није истражен и нико није покренуо никакав црквено-судски поступак против лажног попа Исајла због овог криминала, ни надлежни епископ који га је рукоположио, ни патријарх (узгред у Јоханесбург је стигао потпуно неканонски и незаконито кршећи благослов, Устав и прописе свете СПЦ, званично као клирик Шумадијске епархије кога шаље Архиепископ Београдско-карловачки у Јоханесбург који са шумадијском епархијом нема никакве везе. Ово ће бити потпуно јасно онима који су боље упућени у црквене прописе и каноне Православне Цркве. То није ништа друго него криминал у Цркви. Недопустиво је да било који епископ узима свештеника или монаха из туђе епархије и шаље на неко сасвим треће место, а да претходно тај свештеник није канонски прешао у епархију епископа који га негде даље шаље…. Наравно, за ово, као ни за много теже духовне злочине, изгледа да за сада неће одговарати ни п. Иринеј ни Јован шумадијски, бар не овде на земљи и у овом пролазном животу)….

И ово је довољно јер ако бих наводио комплетан списак и помињао сва злодела ових нељуди из Јоханесбурга (сценарио и монтажа пљачке у црквеној кући, најава пожара у светом храму од стране лажног попа Исајла, претње телефоном и преко интернета, лагање на Суду, лажне пријаве и лажна сведочења по полицијским станицама и привођење у једну од њих на информативни разговор јер је нарушио углед и част неколико српских породица у Јоханесбургу, уношење незапамћеног раздора и неслоге у српску заједницу својим сплеткама, оговарањима и хушкањем, пријављивање наших Срба Имиграционој Служби ЈАР које он схвата као своје непријатеље, илегална и незаконита продаја алкохола у црквеној сали, служење божићне литургије на католички дан Божића у српском храму у Јоханесбургу, клеветање појединих породичних и честитих парохијана да продају дрогу и преношење клевета у Амбасаду Србије, тајно снимање и сликање, праћење и прислушкивање, лажни извештаји и лажне информације које редовно шаље својим претпостављенима, непрестане неистине којима обмањује јавност и заводи парохијане…) и много других непочинстава, овај одговор на спин-саопштење из Јоханесбурга би се одужио у недоглед.

Потребно је слободно мислити, писати и говорити. Иако можда није увек учтиво, ствари треба називати правим именом нарочито ако се ради о одбрани вере, истине и правде. Тренутни узурпатори Београдске патријаршије (екуменистичко-новотарско-тајкунска секта) неуморно наставља са праксом потцењивачког обмањивања српског народа, било у отаџбини или расејању, рачунајући ваљда (као и њихови најблискији сарадници и претпостављени из Брисела, Вашингтона и “домаће Службе Безбедности”), да су Срби кратковид, ограничен и забораван народ који се може лако заводити и обмањивати у складу са њиховим дневно-политичким и интересно-финансијским жељама и потребама. Варају се. Нису читали житија светих и историју српског народа. Игноришу и Св. Саву, Лазара, Милоша, Милутина, Василија, Николаја, Јустина, Југовиће, Карађорђа, Солунце, Равногорце, Теслу, Пупина, Андрића… Требало би да нас не потцењују и да знају да им никада нећемо допустити да своје дугове разноразним Службама и тајкунско-политичким центрима моћи намирују преко наших леђа.

Гледају све кроз призму својих повластица и овоземаљских уживања, власти и моћи. Не знају за вечни непристрасни суд и Божију правду. То презиру. Против сопствене савести се истрајно боре. Исмејавају је, потискују и закопавају. Сизифов је то посао јер се глас Божији не може убити ни закопати. Ријалити Држава, Влада, Парламент, па ријалити и патријаршија, патријарх, црквени одбор и поп у Јоханесбургу. Ова укалупљена зомбирана саопштења која нам долазе из инфо службе окупиране Б. патријаршије вређају интелигенцију и одишу сатанском хладноћом и заједљивим подсмехом. Потпуно су у духу агресивног медијског испирања мозга у режији српских властодржаца и господара људских судбина. Дакле, ако читате српске новине (изјаве премијера,председника, министара и рачунице актуелних политичара на власти) или гледате вести на српској тв – имаћете утисак да Срби у Србији живе срећно, безбедно, ситуирано и веома лепо и пристојно, а ако ту и тамо постоји неки проблем – ту је крив народ (читај: гладан, обесправљен, понижен и опљачкан) који неће да слуша и да ради што му налажу партијски функционери – месије.

По свом опробаном рецепту (којим се користе од тренутка упокојења Патријарха Павла и доласка на чело Б. патријаршије компромитованог и уцењеног издајника вере п. Иринеја), прво клеветама, сплеткама и притисцима унесу раздор и пустош, сруше и разоре ред и поредак, благослов Божији и духовни напредак, да би на крају пилатовски прали руке и представљали се као чисти и невини (не кажу залуд Срби за такве: ”да се правиш Енглези”), по узору на своје налогодавце. Тај погубни и за српско православно биће разарујући дух, верно се пресликао и на парохију СПЦ у Јоханесбургу. До недавно ову веома угледну и напредну Црквену општину, новотарци су опустошили, бацили на колена и потпуно духовно разорили. Унели хаос какав се не памти. Завели безакоње. Постоји много тежи грех од било ког другог греха. То је када се грех прикрива и оправдава. Ту нема ни покајања, ни елементарне свести и савести. Ту нема Бога.

Поручујем свима који су узели активног учешћа у разарању и уништавању нашег духовног драгуља – српске цркве у Јоханесбургу – до недавно једне од најлепших светиња и најузорнијих парохија у српском расејању, да ни небо ни земља, ни Бог ни народ неће жмурети и ћутати, ни заборавити истину, ни бахате кривце за овај духовни злочин: п. Иринеја са суфлерима и полтронима, попа Исајла и његову попадију, чланове црквеног одбора, школске раднике, бившег амбасадора и радника Службе Горана Вујичића и све оне који од самог почетка до данас помажу финансијски и на друге начине ову душепогубну и разарајућу групу, посећују тамошњу екуменистичко-новотарску секту на чијем је челу на локалном нивоу поп Исајло, а нити се кају, нити поправљају, нити мењају, који су потпуно умртвили своју савест и не осврћу се ни на правду ни на истину ни на елементарну људску потребу за образом и поштењем, ако не због себе, онда бар због својих породица и своје деце. Одговорни су пред њима да им не ускраћују благослов Божији за живот.

Свакако да пред Богом огромну одговорност имају и сви они који су годинама долазили у нашу светињу, учили о нашој светој вери Православној и уживали у напретку своје светиње и црквеном реду и поретку који је ту владао, били непосредни сведоци свега честитог и миломе Богу приступачног, а затим и сведоци свега наопаког што се дешавало, пометње, смутње, неправде, лажи, сплетки, лукавства, препредености и криминала, а онда преко ноћи игнорисали и правду и истину Божију и благослов Божији и приклонили се црквеној мафији. Све их позивам на покајање, благослов Божији, одазивање својој савести, правди и истини. Нека све нас кроз живот руководи Господ Бог, Његова вечна правда и истина, Његова света наука и заповести и његова нелажна обећања о Другом доласку, праведном и непристрасном Суду и вечном спасењу.

Архимандрит Пантелејмон (Јовановић)
Парохија СПЦ ЕРП у егзилу у оснивању у Јоханесбургу – Јужна Африка