Немци страхују: Све нам узимају, падамо им у руке

Да ли ће званични Берлин дозволити да кинеске компаније редом купују велике немачке фирме? И шта се против тога уопште може? То се пита немачка штампа пред сусрет влада двеју земаља у Пекингу.

Канцеларка Ангела Меркел итекако има шта да поприча са својим кинеским колегом Ли Кећангом. У недељу немачка делегација почиње посету Пекингу, најпре ће бити пригодне атмосфере јер ће Меркелова добити почасни докторат пекиншког Универзитета Нанђинг. Онда следе четврте по реду међувладине консултације две најјаче извозне силе света.

Ту би Меркелова могла да проговори о слободи медија или чињеници да је комунистичка власт недавно законом прогласила 7.000 страних невладиних организација у Кини предметом присмотре службе за националну безбедност. Али питање је колико ће Меркелова смети да нервира домаћине овим осетљивим питањима.

Јер, пре свега се ради о економији. Немачки привредници жале се на бројне препреке које имају приликом пословања у Кини. С друге стране, кинеске фирме су последњих месеци кренуле у шопинг у Европу. Последњи случај који дели немачку јавност и стручњаке јесте намера кинеског произвођача кућних апарата „Мидее“ да за 4,5 милијарде евра купи немачку фирму за производњу робота „Кука“.

Та фирма је светли пример немачке роботике и запошљава 12.300 радника. Вицеканцелар и министар привреде Зигмар Габријел већ се изјаснио против продаје јер се плаши да ће кинеска индустрија однети немачко знање, патенте и идеје у своју земљу. Један инсајдер из аутомобилске индустрије рекао је за Ханделсблат да сви немачки произвођачи возила користе технику „Куке“, и да би Кинези куповином те фирме сазнали све о процесу производње у немачких фабрикама аутомобила.

Таблоид Билд пише да је канцеларка Меркел – која се до сада није изјашњавала о „Куки“ – у великој дилеми:

„Извозни див Немачка сам највише профитира од отворених тржишта. До сада је 8.200 немачких предузетника инвестирало у Кини – додуше, често уз наметнуто партнерство са тамошњим фирмама. Насупрот томе, тек је 1.300 кинеских инвеститора дошло у Немачку, где су купили између осталог произвођача специјалних машина Краус Мафај (925 милиона), произвођача пумпи за бетон Пуцмајстер (525 милиона) или Кикерт, највећег светског произвођача брава за аутомобиле.“

Лист додаје да је дилема при продаји немачких фирми тим већа јер су Кинези „светски прваци пиратерије“. „Они препишу од конкуренције све што им недостаје или им се допада. Према извештају царине, скоро 54 одсто фалшираних производа који су прошле године заплењени у Немачкој дошли су из Кине. Чак и нови Мерцедес ЦЛА могао се добити у Пекингу и пре него што је званично почела продаја – до детаља га је ископирала Гвангжу аутомобилска група, шести највећи произвођач у Кини“ .

Лист Рајнише пост (Диселдорф) пише да је кинеска привреда посрнула, да јој предстоје велике структурне промене за које су потребни партнери.

„Зато канцеларка Ангела Меркел током посете Кини има велику шансу да заступа привредне интересе своје земље самоувереније и офанзивније него икад. Недопустиво је да немачки и европски предузетници у Кини и даље могу да купе само 50 одсто акција неке фирме, док кинески инвеститори у Немачкој могу да посегну и за стратешки важним фирмама попут произвођача робота Куке. Овде Меркелова мора да инсистира на једнаким условима за инвестиције. У супротном, Кука не сме пасти у кинеске руке.“

Другачије ствари тумачи келнски Штат-анцајгер који хвали што се Меркелова, за разлику од свог вицеканцелара, до сада уздржавала од коментара по питању куповине водећег немачког произвођача робота.

„Претесна сарадња с Кином није баш популарна у становништву. С друге стране, да се испречила продаји Куке, Меркелова би гурнула прст у око домаћину Ли Кећангу. Уз то је Немачка сама један од највећих светских инвеститора и упућена на отворена тржишта – и у Кини.“

Има и нешто што Пекинг хоће од Берлина и што је комунистичким вођама хитно потребно – да Немачка у Бриселу подржи сврставање Кине у „тржишне привреде“. Јер, уколико нека земља није схваћена као тржишна економија, онда државе ЕУ имају право да се од њених производа „бране“ заштитним царинама, због чега бројни кинески производи нису конкурентни. На ту карту иде лист Бадише нојесте нахрихтен:

„У једној функционалној тржишној привреди попут немачке, не може влада да уведе некакав леx Кука и тако једноставно забрани инвестицију. Али може да тражи једнаке услове. Све док Кина нема статус тржишне привреде, Европа ће моћи да се брани од увоза јефтиних производа заштитним царинама. То је, ако хоћете, један вид протекционизма који, за разлику од Кине, није државно наметнут него је рођен из нужде.“

У листу Ноје оснабрикер цајтунг нису оптимисти, иако пишу да је до сада кабинет Меркелове спретно корачао по жици између захтева за политичким слободама у Кини и потребом да са оваквом Кином привредно сарађује. „Хармоничним временима прети крај. Разлози су пре свега у Кини: њена привреда мање расте, а властодршци у Пекингу се ничега тако не плаше као незадовољних маса. Утолико се јаче обрачунавају с критичким гласовима у земљи. Утолико више при привредној сарадњи пазе да Кина извуче већу корист. То немачки предузетници добро осећају.“

Извор: Б92