Потези БПЦ и Антиохијске патријаршије – ребус за РПЦ

Како је изјавио председник Одељења за спољне односе Руске Православне Цркве, митрополит Иларион Волоколамски, 7. јуна 2016. год. за РИА Новости, Руска Православна Црква ће одржати хитан састанак Синода, како би дефинисала своју позицију у новонасталој ситуацији у којој су неке од аутокефалних православних цркава одбиле да учествују у раду Свеправославног сабора.

У вези са недавним изјавама Синода Антиохијске Православне Цркве и Синода Бугарске Православне Цркве да одбијају да учествују на Свеправославном сабору, Руска Православна Црква позвала је помесне православне цркве да сазову хитан предсаборни састанак у вези са „ургентном ситуацијом“ која је настала уочи самог Сабора.

„Мислим да ћемо морати да одржимо још један састанак Синода како бисмо дефинисали наше потезе у оваквој ситуацији, јер се принципијелне позиције које смо заступали током предсаборног процеса сада фактички игноришу. Морамо дати одговор на новонасталу ситуацију“ – рекао је митрополит Иларион.

У исто време, Цариградска патријаршија наводи да „нико од институционалне структуре не може да измени већ започет саборски процес“. Она одбија да ревидира датуме Великог Свеправославног сабора, као и то да се одржи ванредна Свеправославна конференција зарад уклањања противречности у вези са докуменатима припремљеним за Свети и Велики Свеправославни сабор, који је заказан за јун (19-26.06. 2016. године).

Отац Андреј Новиков, старешина московске Цркве Свете Тројице на Воробљевској гори, оптужује Константинопољску патријаршију да уништава јединство православног света и да је одржавање Свеправославног сабора због тога под знаком питања.

Свештеник Новиков, члан Библијско-богословске комисије Синода Руске Православне Цркве, каже да Бугарска Православна Црква, објавивши своје планове да не учествује на Сабору није једина помесна црква источног православља која је исказала своје примедбе у вези са документима који су припремљени за Сабор.

„Епископи, монаси и лаици у различитим помесним црквама изражавају врло озбиљне замерке на ове документе“, рекао је свештеник Новиков и додао да су приговоре исказале и Грчка, Антиохијска и Руска Црква.

Након најаве Бугарске Цркве и њене одлуке да се држи подаље од Сабора услед неслагања са одредбама нацрта документа о јединству хришћана, Московска патријаршија је предложила да се сазове хитна Свеправославна конференција, најкасније до 10. јуна.

Међутим, у понедељак је начелник Секретаријата Васељенске патријаршије издао саопштење рекавши да датум почетка Сабора не може бити ревидиран (што је Бугарска црква предложила – у циљу добијања више времена за бољу припрему) те да институционални оквир и процедура која је већ већ у току неће бити промењени.

У међувремену, одлука најмање једне од помесних цркава да се уздржи од учешћа у раду Сабора лишила је наступајући Сабор статуса „Свеправославни“.

„Заиста сам запањен понашањем Цариградске патријаршије“, рекао је свештеник Новиков. „Бојим се да ова одлука доводи у питање сазив Сабора.“

„Постоји осећај, и то не само у РПЦ, да оно што сада видимо је у стварииспољавање тзв. источног папства“, рекао је он. „Константинопољска патријаршија види Сабор као инструмент за подизање свог престижа, као изговор за стицање неке врсте посебних овлашћења над православним светом.“

„Став Цариградске патријаршије према екуменизму, извртањем канонских граница Цркве, везан  је не само за тренутну ситуацију, него исто тако приказује бизарну мисију, коју ова патријаршија покушава да испуни у оквиру православне цркве, уништавајући је на тај начин“, наставља свештеник Новиков.

Он предлаже да се сазове Сабор који ће одговорити на горуће проблеме са којима се суочава Православна Црква, који ће показати црквено јединство, догматски утврђен, меродаван и духом доследан Светим васељенским саборима и Помесним саборима.

Сматра да надмоћ коју Цариградска патријаршија покушава да наметне над целим православнимм светом није одржива у пракси. То је жудња за нечим већим што се сматра конвенционалном супериорношћу положаја административне власти.

„Бојим се да овaj тешко диктаторски положај значи покушај да наметне своје мишљење другима и да ужива неограничену власт у православном свету“, рекао је он.

Неки сматрају да је недавна одлука Синода РПЦ у ствари први „корак уназад“, са ивице погубног деловања РПЦ, екуменистичком политиком патријарха Кирила, и да није могла да остане без одговора и процене оних који су још пре четири месеца, изнели свој став по питању тзв. „Свеправославног“ сабора на Криту, назвавши припремне документе бескорисним, а да ће ако се Сабор уопште и одржи исти бити без постизања одговарајућег консензуса свих помесних православних цркава.

Задатак антиекуменистичког покрета, односно Округлог стола „Антиекуменистички покрет и „Свеправославни“ сабор: резултати и перспектива“, који је одржан 7. јуна 2016. у Мермерној сали Московског дома новинара је да да процену новонастале ситуације и проблема који произилазе из тога.

Учесници су били: протојереј Всеволод Чаплин, портпарол Организационог одбора Владимир Хомаков, председник „Фонда Василија Великог“ Василиј Бојко-Велики, познати православни писац Владимир Семенко, ветеран православног покрета Владимир Осипов, игуман Кирил (Сахаров), протојереј Анатолиј Цибриц (Молдавија), ђакон Иља Маслов, адвокат Ирина Чепурина.

Уопштено говорећи, контекст је следећи: учесници Округлог стола цене одлуку Синода и сматрају је свакако кораком у правом смеру. Иако је реч о изнуђеном кораку, направљеном под притиском руске православне заједнице, и због великог броја јасних и снажних протеста од стране свештенства, лаика, епископа и целих помесних православних цркава против јереси екуменизма изнетих на трибинама, где је назначено флагрантно кршење бројних канонских и догматских основа православља. Наравно, одлучујући фактор било је одбијање Бугарске и Антиохијске цркве да учествују у раду „Свеправославног сабора“ (чиме је лишен свеправославног статуса и доспео у ћорсокак), као и оштрог одбацивања екуменског курса светогорских манастира.

На округлом столу је усвојен став да је потребно да се повећа социјална активност православних, укључујући и већ покренут „Покрет верних“ под вођством Организационог комитета јавне расправе од 31. марта.

Наглашено је да „Покрет верних” у наредном периоду пред себе ставља следеће задатке:

1. Излазак Руске Православне Цркве из „Светског савета цркава“.
2. Подржати кључну улогу у односу на „Свеправославни“ сабор – антиекуменистички и принципијелни став Бугарске православне цркве, који је сада изложен нападима.
3. Тражити од Архијерејског САБОРА:
   • потврду о неприхватању јереси екуменизма .
   • да прогласи неважећим све документе Свеправославног сабора који су изазвали талас критика и састављање нових, узимајући у обзир ставове свих помесних православних цркава.
   • забранити препознате супротности Символу вере по питању шта је „црква“, а понајвише – јеретичку заједницу „сестринских цркава“, без заједничких молитви са инославнима, чиме би се Ватикан онемогућио да теолошки образује и обучава кадар РПЦ.
   • Иницирање и спровођење у свим регионима Русије, и епархијама РПЦ у иностранству, отворених теолошких конференција са информацијама у погледу саборности Цркве, као одговор на низ недавних акција руководства Московске патријаршије у вези са канонским и догматским основама православља.
4. Обратити се политичком руководству Руске Федерације и затражити детаљни увид у природу и изворе финансирања верских организација које нису повезане са својим „традиционалним религијама“, за активности у Русији. Дати јавну оцену њихових активности, да ли су те активности у интересу наше земље и, на основу тога, да се одлучи о њиховој даљој судбини. Сличну проверу спровести и за односе РПЦ и јавних фондација.
5. Да се у РПЦ успостави опет принцип Саборности, у комбинацији са хијерархијом, како би се спречила њена даља дегенерација и како њоме не би лично управљала једна особа из Ватикана.
6. Појачати активности за сазивање Помесног Сабора, као јединог који је у стању да формулише и легитимише саборне одлуке Цркве о свим овим питањима.

Учесници округлог стола су нагласили да осуђују маргинализоване заједнице, недавно вештачки створене у намери да дискредитују антиекуменистички покрет, које покушавају и данас, користећи масовно незадовољство деловањем патријарха Кирила и акцијама црквене бирократије да поделе РПЦ. Очување јединства Цркве остаје главни приоритет антиекуменистичког покрета (укључујући стварање „Покрета верних“): „Нећемо напустити нашу цркву. У крајњем случају – нека оду епископи, који делују у супротности са основама православља и изазивају поделе, и желе да успоставе јерес екуменизма.“

Онај који хоће и покушава да ми одбацимо ову веру и уведемо другу, новију, макар он био и анђео с неба — нека буде анатема, и нек исчезне сваки спомен о њему и пред Богом и пред људима. Нека нико не господари у нашој вери — ни цар, ни епископ, ни лажни сабор, нити ико други, него само — једини Бог Који нам је и Сам и кроз Своје Ученике предао тачну веру.

Св. Марко Ефески, посланица  игуману  Ватопеда 

Извор: Православље живот вечни