Кривотворе српску цркву и првог српског светитеља!

Из манастира првог српског светитеља Јована Владимира из места Шин Ђон  код Елбасана

Пише Зоран Влашковић

На дан када се износе мошти првог српског светитеља Јована Владимира посетили смо 3. јуна, Шин Ђон код Елбасана  и цркву посвећену Светоме међу краљевима, великомученику Јовану Владимиру, знамењетворцу, мироточцу и чудотворцу.

Путоказ код Елбасана за цркву светог Јована Владимира

Но, Албанија  и Албанци су ову српску цркву превели под албанску православну цркву и поодавно о њој говоре као таквој и да нема никакве везе са српском црквом?

Грчки натпис је сада изнад улаза.

Црну плочу изнад главног улаза у цркву,  на којој је било написано  ћирилицом ко је оснивач и ктитор светиње су скинули 2006. додине и на њено место  поставили белу плочу  са грчким натписом.  Скинута плоча са српским натписом данас се истина чува у једном музеју у Тирани!? Преостали Срби из овог места тумаче овај потез Албаније и албанске православне цркве тиме да им је наводно ближе грчко писмо и да све српске написе избацују!?

Такође, икону на главном улазу унутра су заменили из разлога што је на њој ћирилицом било написано име светог Јована Владимира. Сада на замењеној икони је латиницом написано Shen Joan Vladimiri?

Не иде, српски светитељ да се пише латиницом.

У дану када смо посетили светињу било је Срба из Обреновца, Београда, са Косова и Метохије,  Бара, Херцег Новог…

Свете мошти светог Христовог мученика, праведног краља српског Јована Владимира, бише после два века (око 1215. г.), у време благоверног српског краља Стевана Првовенчаног, пренесене најпре у град Драч, због чега се светитељ слави и као заштитник Драча, а нешто касније бише пренесене у његов манастир Светог Јована (албански: Шин-Ђон) код града Елбасана у средњој Албанији. Од тада се у овом манастиру, посвећеном светом краљу Мученику (а по предању ту је сам свети Краљ још за живота подигао био задужбину-цркву посвећену Пресветој Богородици),

Црква Светог Јована Владимира у Шин Ђону код Елбасана

Сваке године о његовом празнику окупљала маса верног народа, и на молитве Светитељеве многа исцељења и благодатне даре добијала. И сав народ православни, и српски и грчки и арбанашки, називали су светог Мученика чудотворцем и мироточцем. Цркву у којој почивају мошти Светитељеве из темеља је обновио 1381. године албански кнез Карло Топија.

Поред цркве још има необновљених полусрушених објеката.