Реаговање: Влада Димитријевић је скинуо све маске и стао раме уз раме са свим српским екуменистима

Док убица потеже нож иза ваших леђа, неко се сетио (или добио налог?) да стане испред вас, потпуно свестан шта се спрема иза ваших леђа, како би вам певао успаванку за лаку ноћ – „Мирно спавај, одмори се, не ради ништа, слушај мене, и када се пробудиш све ће бити бајно и сјајно, и сви бесови који кидишу на тебе тамо негде око куће нестаће, зато што ЈА тако кажем!“.

Е па, тај неко је данас у односу на СПЦ вернике нико други до Влада Димитријевић, који је својим последњим текстом скинуо све маске и стао раме уз раме са свим српским екуменистима који галопирају ка критском паклу издаје православља.

***

Коментар:
ФБ страница ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ, 1.6.2016.

Цео текст му се имплицитно заснива на две големе лажи:

1) да се владика Артемије „одвојио од званичне Цркве“ тако што је створио „паралелну јерархију“,
2) да су наши патријарси и владике увек падали у јерес и екуменизам, али да се нико није одвајао од њих.

Димитријевић би имао право у вези првог, само ако би истовремено могао да нам каже:
Где се та наша „паралелна јерархија“ налази? Да ли је владика Артемије направио нови Синод, Сабор, новог патријарха или своју Епархију прогласио неком „новом“ или „истинском СПЦ“? Да ли је владика Артемије икада негирао благодат осталом делу СПЦ, нарочито епископима који до сада никада нису јавно пали у јерес?

Ништа од тога. Епархија је остала једна од епархија СПЦ са својим епископом Артемијем који је у складу са канонима изабрао себи хорепископе. С друге стране, Димитријевић СПЦ разуме као комунистичку партију – патријарх и синодалци, докле год силом прилика седе у Патријаршији на тим канабеима, они ће бити то што јесу ма шта радили – исповедали јереси, кршили каноне дан и ноћ, гањали православље на разбојничким саборима…

У нашој православној традицији и предању, сваки клирик, па и највиши, који би јавно исповедао јерес би сам себе изопштавао од Цркве, или „званичне Цркве“, како је несрећно казује Димитријевић, барем док се не покаје за исповеђену јерес. Према томе, боље да гледа како да патријарха и синодалце врати у крило СПЦ, уместо што се бакће нама.

Друго, његове тврдње да је патријарх Димитрије пре сто година причешћивао јеретике-протестанте, да је вл. Николај давао наше храмове јеретицима на коришћење и да је учествовао на екуменистичким скуповима су гнусне лажи. То причају и сви најгори екуменисти из СПЦ попут Буловића и Амфилохија, али када о томе причају, по обичају, не дају никакве доказе за своје тврдње – документ, писмо, цитат из књиге где бисмо могли да видимо признање самих актера уз пожељну фотографију. Деценијама су екуменисти лагали да је патријаршијску капелу нашу англиканцима на коришћење дао вл. Николај, да бисмо недавно из уста викарног еп. Арсенија у емисији код Веље на Студију Б и у једном чланку из Политике могли да сазнамо да је ту капелу предао јеретицима екумениста Герман, позивајући се притом на услуге које су они пружили св. Николају у виду студентске собе док је он био у Енглеској! (видети у чланку овде –  СПЦ и англиканци – век пријатељства).

Каква трампа – студентска соба за православни олтар и то у туђе име! На тако нешто могу да пристану само Герман и ево, Влада Димитријевић! Остали наши патријарси до несрећног Иринеја нису падали у јерес као Герман, тако да нико није ни имао права да се одељује од њих, али се св. ава Јустин Ћелијски оделио од патријарха Германа. Сви у Цркви знају да он са Германом није хтео да се сретне када би он долазио у манастир, а камоли да саслужује са њим! То је најочигледнији доказ да је ава Јустин био ван општења са Германом. Да није и ава Јустин расколник по Димитријевићу?!

Његова тврдња да авино одбијање сусрета и служења са Германом који је упао у јерес екуменизма немају ефекта, јер је ава помињао Јована Велимировића на служби, док је Велимировић помињао Германа је чисто расколничка и старокалендарска, преузета од неуког и безбожног Атанасија. Том логиком су грчки расколници увек оправдавали свој раскол – аха, ено га тамо један епископ од њих 50 који је упао у јерес, то аутоматски значи да је из дотичне Цркве нестала благодат! Те, следствено, онај који не жели да буде јеретик, мора да се одвоји од свих 50 епископа и да одрекне свима благодат и целој Цркви и да прогласи неку нову „цркву“ и дода јој неки префикс типа “истинска“ или слично.

Напротив, ми знамо да увек можемо бити у општењу са неким епископом који није сам исповедио јерес (а такав је био Јован Велимировић), без обзира да ли је он у општењу или није са неким епископом православне Цркве који је исповедио јерес. По Димитријевићевој и Атанасијевој логици да нам је џаба било шта да радимо – ако онај епископ кога ми помињемо помиње неког другог, који пак, помиње неког трећег епископа палог у јерес, дошли бисмо у ситуацију да све епископе у православној васељени оптужимо за јерес и губитак благодати, ако имамо у виду да је финска аутономна православна црква променила начин рачунања Васкрса што је директна хула на Први васељенски сабор. Има ли Димитријевић храборсти да консеквентно одбрани своју тезу? Тешко, јер би сам за себе тврдио да је јеретик.

На крају, његов текст обилује фактичким грешкама без навођења било којих црквено-историјских извора. Па тако он каже:

„Свети Максим Исповедник је, борећи се против монотелитства, био сам на Истоку, али је имао подршку Светог папе Мартина Исповедника и православног Рима“.

Димитријевић заборавља да је, како и сам св. Јустин Ћелијски пише у својим Житијима, св. Максим Исповедник током 640. године сам бранио веру од јереси. Тада ниједан папа није столовао у Риму, већ је истина да су се так касније папе православне придружиле њему у борби, укључујући и св. Мартина.

„Свети Григорије Палама се борио против латиноумног патријарха Јована Калеке, али је имао подршку православног епископата“.

Неће бити. Паламу је анатемисао Синод (Сабор свих епископа) на челу са Калеком. Идентично као у случају владике Артемија, јер је св. Палама прекинуо општење са Калеком само зато што је овај почео да хвали варламизам, који још није био чак ни саборно осуђен као јерес. Тако и вл. Артемије према Иринеју који је исповедио екуменизам.

„Свети Марко Ефески, иако гоњен од унијата, никада није правио паралелну јерархију, него је чекао Бога да благослови победу православних“.

Није св. Марко (само) чекао Бога, тј. легао на траву росну, молио се и постио. Он је прекинуо општење са свим осталим епископима који су потписали унију у Фиренци и окупио народ око себе. Видећемо да ли ће неки епископ наш осим вл. Артемија након критске јереси поступити тако или ће само лицемерно чекати Бога, без да уради на делу и један гест чиме би Богу показао дбору вољу, а не лицемерје.

„…старац Пајсије је недвосмислено одбацивао екуменизам као кривотворину (…) Али – ниједан од њих није престао да молитвено помиње своје предстојатеље…“

Гнусна лаж. Старац Пајсије је познат по томе што је био један од првих монаха који су иницирали прекид општења са јеретиком Атинагором. Погледати овде на грчком:

„Για ένα διάστημα είχε διακόψει, μαζί με όλο σχεδόν το υπόλοιπο Άγιον Όρος, το μνημόσυνο του πατριάρχου Αθηναγόρα για τα επικίνδυνα ανοίγματά του προς τους Ρωμαιοκαθολικούς“ (http://www.impantokratoros.gr/33DC5EAF.el.aspx)

Дакле, сутра када се патријарх Иринеј врати са Крита, на коме ће издати православље, ако уради то што је најавио у Шамбезију, он неће бити православни патријарх пао у јерес, него јеретик главом и брадом. Влада Димитријевић ће да похрли да узме благослов од њега и причешће, иако је св. ава Јустин говорио да је причешће из руку јеретика смрт.

Ко ће од Срба за Владом Димитријевићем у смрт, а ко путем св. Саве, светитеља Јустина, Николаја и других?

***

С обзиром да је отприлике истовремено кад и наша претходна објава посвећена тексту В. Димитријевића у вези (не)прекидања општења са патријархом, на сајту који уређује Влада Димитријевић – Борба за Веру, објављен превод писма старца Пајсија из 1969. године од стране арх. Богосављевића, у којем се не препоручује прекид општења са патријархом Атинагором, принуђени смо да поново објавимо део наше претходне објаве који наглашава управо чињеницу да је свети Пајсије прекинуо општење са патријархом. Погледајмо најпре шта преводе Димитријевић и арх. Никодим у овом тексту –http://borbazaveru.info/content/view/8781/1/ :