Не смирују се синдикални протести у Француској

Не смирују се синдикални прортести у Француској. Из дана у дан све су масовнији и прете да потпуно паралишу земљу. А све више присталица добија иједан грађански покрет – група под називом „Сву ноћ“ тражи обрачун са постојећим системом.

Несташица бензина, поремећен железнички саобраћај, блокаде на путевима. Хаос се из дана у дан шири Француском. Полиција све чешће користи силу и сузавац у сузбијању протеста.

„Што више полиције ангажују, то је већа шанса за нереде. Учествовао сам на десетинама протеста и када полиција са свих страна блокира поворке и баци сузавац, настане хаос“, каже синдикалац Ксавијер Матје.

Француски премијер Мануел Валс рекао је да спорне реформе неће бити повучене, али да су могуће измене „на боље“. И председник Оланд је поручио да протести неће зауставити реформе.

„Када морамо да спроведемо реформе, ми од тога не одустајемо. Не доносимо их због тога што смо приморани, нико на самиту Г7 није тражио од мене да спроведем реформе“, поручио је Оланд.

Аналитичари покушавају да овај бунт у Француској објасне као сукоб запослених, који имају привилегије и армије незапослених, који у реформи виде начин да дођу до посла. Тешко је, међутим, отети се утиску да управо држава каналише незадовољству грађана све дужим редовима на пумпама, због блокада рафинерија.

Многи грађани покушавају да напуне резервоаре у суседној Белгији, али и тамо се шире протести. После побуне затворских чувара, штрајк железничара паралисао је други дан за редом транспорт у овој земљи. И овде се радници буне због продужења радне радне недеље.

„Постајем уморан већ од овога. Путници су увек жртве. Нема других опција. Колима би ми до Брисела требало више сати“.

У доба благостања и Француска и Белгија су повећавале социјална давања, смањиле радну недељу на 35 сати и продужили одмор на 30 дана. У Енглеској или Немачкој запослени никада нису имали такву заштиту. Зато ова побуна не наилази на одобравање у остатку ЕУ.

Извор: Н1