Експертски тим НАТО-а доћи ће у Београд следећег месеца како би проверио како Србија примењује Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП), споразум са овим војним савезом који је Влада Србије усвојила 15. јануара 2015, најавила је јуче Дијана Иванчић, начелница Одељења за НАТО и Партнерство за мир у Министарству спољних послова Србије. Београд је био у обавези да сачини извештај о примени ИПАП-а – што највиши облик сарадње са НАТО-ом неке земље која није његова чланица – за прошлу годину и у марту је тај извештај поднет секретаријату НАТО-а. Иванчићева је, како је рекла, задовољна темпом спровођења онога што је договорено и очекује да ће бити задовољни и представници алијансе.
„Мислим да су резултати врло позитивни – имајући у виду да је то наш први ИПАП, да смо почетници у томе – јер је 63 одсто активности завршено. Три одсто нисмо урадили, али ту спадају пројекти попут ’Јужног тока’, тако да је јасно зашто нисмо, а остале активности су на добром путу да буду реализоване”, рекла је Иванчићева на јучерашњој конференцији посвећеној стратегији јавног информисања из серијала „Отворено о ИПАП-у”, који организује Атлантски савет Србије уз подршку Амбасаде САД у Београду и Одељења за јавну дипломатију НАТО-а.
Коментаришући долазак представника НАТО-а у Београд, начелник Управе за односе с јавношћу Министарства одбране Србије, пуковник Петар Бошковић рекао је да не очекује никакве примедбе на примену ИПАП-а, те да се „нада даљем продужетку ове изузетно добре и плодне сарадње”. Говорећи о томе како српски медији извештавају о ИПАП-у и уопште сарадњи Србије са овим војним савезом, Бошковић је имао више замерки на рачун новинара, оценивши да се ради површно, да се текстови често не темеље на пуним информацијама, него на оним које се „покупе са улице”.
„Да не говоримо о истраживачком новинарству које готово више ни не постоји. Без обзира на то што имате комплетне уговоре на сајту, новинар то једноставно неће да чита, он ће да покупи информацију на улици и, ако је ви не пласирате на прави начин, изгубићете много времена”, рекао је Бошковић образлажући свој став да су медији пуни предрасуда када извештавају о сарадњи Србије и НАТО-а.
„Оног момента када кажете Партнерство за мир, они то повезују са НАТО-ом, директно са НАТО-ом, што није баш тако, јер се у Партнерству за мир налази и Русија, а она није у НАТО-у”, рекао је Бошковић.
Председник Атлантског савеза Србије Владан Живуловић рекао је да су се, након што је председник Србије Томислав Николић потписао споразум између Србије и Организације НАТО за подршку и набавку, „у одређеним медијима јавиле дезинформације да Србија тиме губи суверенитет, да је малтене окупирана земља”. „Врло ретко смо у медијима могли да сазнамо прави циљ и прави смисао тог споразума, који је врло користан за државу Србију”, рекао је Живуловић и додао да је Србија од НАТО-а „од 2003. до данас примила 20 милиона евра донација за уништење убојних средстава, која немају никакву сврху и која могу да изазову велику опасност, а за чије уништавање ми пара немамо”.
Миленовићева: Због „удављених” медија мало знамо о Партнерству за мир
Фото З. Кршљанин
Великих замерки на медије имала је и Мирослава Миленовић, чланица Управног одбора Атлантског савета Србије. Према њеним речима, у „удављеним” медијима нећемо, нажалост, много чути о томе шта је Србија заправо потписала.
„Знамо ли шта је Партнерство за мир, знамо ли шта значи неутралност, је ли она могућа у овом моменту, је ли то политичка или маркетиншка одлука или јасно спроведена и рационална одлука? У медијима о томе, нажалост, нећемо много чути”, рекла је Миленовићева, која је и чланица Савета за борбу против корупције и, како стоји на фејсбук профилу покрета „Доста је било” – „први сарадник и десна рука Саше Радуловића у Министарству привреде”.
Власт у Србији, како је рекла, контролише медије и медији су у Србији „све само не слободни”, док су новинари „јако цензурисани и аутоцензурисани”. Са друге стране, оценила је, таблоидизација је у великом замаху.
„Ако све то узмемо и ако пропратимо новац који финансира те медије и власничку структуру која је у највећем броју случајева нетранспарентна и квазитранспарнетна, онда можемо да закључимо да је политичка воља којим путем ће се кренути примарна. У овом моменту само политичка елита саопштава одређена своја хтења, жеље или одлуке на један или други начин кроз удављене медије. Власничка структура медија је показала да је огроман и јак утицај, пре свега, буџетског новца и да је то начин на који се медији држе поприлично у вазалном положају. Последња приватизација медија је показала да ми имамо квазиприватизоване медије, да за чак одређене медије у дивном спектру ружичастих боја можемо рећи да су то наши медији јер су са дугом који имају према пореским органима и према буџету они у власништву свих нас, а не људи који се приказују као власници”, рекла је Миленовићева и додала да је приватизација показала да држава није одрадила шта је требало и одредила шта је важно за државу, а то је који медији не би требало да буду приватизовани.
