ЗЛОЧИН КОЈИ НЕ СМИЈЕ БИТИ ЗАБОРАВЉЕН: Смрт 12 беба – непролазна бол

У Бањалуци ће данас бити обиљежене 24 године од страдања 12 бањалучких беба, а неприхватљиво је што за овај стравичан злочин нико није кажњен, нити је сносио одговорност, истиче секретар Удружења „12 беба“ Жељка Тубић.

Тубићева не губи наду да ће се стећи услови за подношење тужбе, прво против Савјета безбједности УН, који 1992. године због уведених санкција није авионима дозволио летове изнад територије Републике Српске.

„Захваљујући подршци предсједника Републике Српске Милорада Додика и залагању Владе Републике Српске, ми мајке успјеле смо бар колико толико да изађемо из анонимности и да се мало више зна о том догађају“, наводи Тубићева за Срну.

Она сматра да успјех представља и чињеница да је 22. мај сврстан у значајне датуме историје Републике Српске, те поручује да није добро што се овај датум помиње само једном годишње.

„Требало би бар у мају и јуну, када се трагедија одигравала, да наставници организују да ђаци пишу саставе о тој теми, те да забиљеже своја запажања о томе“, сматра Тубићева.

То је историјска чињеница, напомиње она, која, можда, неће бити забиљежена у уџбеницима, али треба да буде запамћена, како се не би поновила нигдје у свијету.

Тубићева наглашава да чувању од заборава ове историјске трагедије доприноси и документарни филм снимљен у продукцији Радио-телевизије Републике Српске „Дах живота“.

„Овај филм, заједно са књигом Радомира Радовића `Пој славуја`, јесте документ, који доприноси сјећању на овај догађај“, наводи Тубићева.

Министар породице, омладине и спорта Републике Српске Јасмина Давидовић истиче да се овакав злочин никада и никоме више не смије догодити.

„Бол због губитка 12 недужних беба је непролазна, и баш зато је веома битно да достојанствено обиљежавамо тужних 24 године од овог страдања и пошаљемо снажну поруку да овакав злочин нећемо и не смијемо заборавити“, изјавила је Давидовићева Срни.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић каже да је смрт 12 недужних беба злочин таквог карактера какав није забиљежен у прошлом рату, те да су мале жртве биле ускраћене за било какво разумијевање.

„За разлику од снајперисте, који своју циљану мету, можда, и промаши, у овом случају тачно се знало шта ће се десити, али је свијет тих мјесец дана једноставно био глув за ту трауму“, изјавио је Срни Митровић.

Породицама је, напомиње он, остало сјећање на ову несрећу, за коју нико још није одговарао.

Као знак сјећања на 12 беба, у центру Бањалуке изграђена је скулптура „Живот“, која као подсјетник представља помен за сву дјецу која су страдала у протеклом рату.

Смрт 12 беба била је посљедица недостатка кисеоника у бањалучкој болници, 1992. године када је Бањалука била оцијепљена од источне Републике Српске и Србије, те за бањалучко породилиште није могао бити допремљен кисик.

У том периоду на снази је била забрана Савјета безбједности УН за летове изнад БиХ.

Иако је апеловано да буде одобрен лет и допремљен потребни кисик молба је одбијена, а резултат је страдање 12 беба у времену од 22. маја до 19. јуна 1992. године.

Прва беба умрла је 22. маја, након чега је услиједила агонија и смрт осталих беба, док је „тринаеста звјездица“ Слађана Кобас умрла 13 година послије. Преживјела четрнаеста беба живи са тешким физичким и менталним оштећењима.

Агонија је прекинута пробојем коридора и спајањем бањалучке регије са осталим дијеловима Српске и Србије.

Извор: Искра