Још једна нова влада
На европској политичкој карти- нова оставка. Ради се о влади Републике Српске, која улази у састав Босне и Херцеговине. Председник Републике Милорад Додик је у интервјуу за AFP објаснио овај корак неопходношћу да се влади „дода више енергије“.
Босанска економија пролази кроз тежак период. Ниво незапослености радно способног становништва је 42%, а скромни економски раст који је био забележен током 2010-2011, заменила је рецесија.
Парафразирајући класика руске литературе Лава Толстоја- може се рећи да је свака несрећна влада, несрећна на свој начин. Са ове тачке гледишта, премијер Републике Српске, који је управо добио отказ, боље је прошао од својих колега. И не случајно, Милош Шолаја, директор Центра за међународне односе, професор Факултета политичких наука Универзитета у Бања Луци, у разговору за „Глас Русије“ сматра да не би требало драмтизовати догађаје у БиХ:
У једној другој бившој југословенској републици- Словенији, „доајен политике“ Јанез Јанша је отишао под теретом корупционих скандала. Током неколико недеља коалициона влада се полако распадала, и током ноћи на четвртак 28.фебруара, парламент ове државе је објавио формирање новог кабинета Аленке Братушек.
Што се тиче Бугарске, и тамо лоше иде владајућој елити. Оставка кабинета Бојка Борисова се догодила након масовних анти-владиних демонстрација. Овим елитама, њихови бирачи много тога замерају, од некомпетентности до корупције- приметио је за „Глас Русије“ Дмитриј Данилов, шеф одељења европске безбедности Институа Европе при РАН:
По мом мишљењу, европске државе као и раније имају тај раздор међу друштвом и влашћу. Становништво, цивилно друштво наставља да се са неповерењем односи према власти. Становништво очекује, да ће елите наставити да примењују ефикасне и дугорочне рецепте за спречавање социјално- економских проблема. А власт то не може да учини због своје некомпетентности, корумпираности, неодлучности итд..
Последње тенденције развоја ситуације у земљама Централне и Источне Европе неодвојиви су од ширих опште-европских процеса. Финансијска криза у ЕУ већ поприма политичке оквире. А то, је, дозволите, опасније од колебања курса евра или дивиденди државних облигација.
Петар Искендеров / Глас Русије