Народ србски добио је власт по мери свога живота

“Великаши, проклете им душе,
на комате раздробише царство,
српске силе грдно сатријеше;
великаши, траг им се утро,
распре сјеме посијаше грко,
те с њим племе српско отроваше;
великаши, грдне кукавице,
постадоше рода издајице.“[1]

      Прођоше још једни избори од којих је већина очајних и понижених Срба, своје наде полагала у људе који су се одрекли образа и части због власти. Велика излазност на изборима, показала је да су Срби заиста у великој заблуди, када верују да ће у окупираној земљи, избори донети промене. На велику жалост народа србског, после избора сви су добили оно за шта су се борили, осим самог народа. Евроунијатски режим господара Вучића, утврдио је своју власт и тако у наредне четири године може да доврши своју издају, да по налогу Вашингтона, Брисела и Ватикана стави тачку на уништење државе Србије уз, наравно, невиђену помоћ екумениста из “београдске патријаршије“. Такозвана опозиција, било евроунијатска или “патриотска“, прешла је изборни цензус и тако је обезбедила себи привилегије и погодности које нуди учешће у власти преко својих посланика у скупштини, а што је и био њихов циљ. Народ србски једино је добио власт по мери свога живота. Шта то значи, најбоље показује оно што је доживео наш брат у Христу, дан пред изборе.

Отишао је он са својом породицом код кума на славу. Како и доликује, тамо их дочека упаљена крсна свећа, послужише их житом и вином и, то је било све што подсећа на традицију народа србског која нас је сачувала од заборава у најтежим временима. Испод славске иконе, уместо кандила, упаљен је огроман плазма телевизор, на којем дефилују разврат, блуд и сви они греси који одликују данашње Србе. Гости, како који дођу, пошто се послуже житом и вином, одмах ваде свој телефон и питају домаћина за шифру, како би могли користити бежични интернет. Док се играју својим скупоценим љубимцима, мобилним телефонима последње генерације, повремено бацајући поглед на телевизор ради инспирације, прича се о свему и свачему, само се не помиње Бог и слава због које су се састали. И тако, у мору мука и проблема с једне стране, а с друге свет Великог брата, пун забаве и илузија, устројен по старој римској подмуклој методи “хлеба и игара“, народ не примећује да се одрекао слободе од Бога му дате, и да је постао роб својих страсти и похота, и марионета којом управљају господари овог палог света преко политичара. Тај грехопад народа србског, који је свету традицију заменио либералним менталитетом, заснованом на земаљским задовољствима, најбоље одсликавају Његошеви стихови из Горског вијенца:

…у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.

Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено…“

        Срби, подигните свој поглед са мобилних телефона, телевизора и рачунара, скините са очију екуменистичко-глобалистичку паучину и погледајте овај свет очима светосавским и схватићете да се  једино можемо спасти од пропасти у коју срљамо, ако се народ пробуди, покаје, очисти, достојно причести и сабере под један светосавски барјак у одбрану своје Православне вере и отаџбине. Тај светосавски барјак данас је подигао једини архијереј[2] у СПЦ који се супротставио издаји Бога и отаџбине од стране духовне и световне власти, а то је преосвећени владика Артемије. Он је високо подигао светосавски барјак, да га сви виде, позивајући србски народ да му се придружи у борби за православну веру и Србију по благослову Господа и Светих предака. Владика Артемије данас је Богом дани вођа, око кога треба да се саберу Срби, као што су то увек чинили у најтежим временима у својој историји, да би опстали и остали. 

Како радили, тако нам Господ помогао!
Уз Божију помоћ, догодине у Призрену!

 Дана 13/26.04.2016. године.

Свесрпска народна организација
“СРБИ НА ОКУП“
месни одбор Шабац – Мачва

[1] Стихови из књиге “Горски вијенац“.

[2] Богу хвала, добили смо још двојицу архијереја верних Богу и роду, а то су духовна чеда владике Артемија и то хорепископ старорашки и лознички Николај и хорепископ новобрдски и панонски Максим.