Милоје Стевановић, отворено писмо патријарху Иринеју

Архиепископу пећком,
митрополиту  београдско- карловачком
и патријарху србском Г. Иринеју Гавриловићу
Краља Петра бр. 5, Београд

Господине,

Милоје Стевановић

Ових дана се навршава пет година од како, из средстава информисања, сазнадох да сам, Пресудом Великог црквеног суда СПЦ бр. 42/11, екскомунициран из Цркве мојих ђедова и мојих унука. До сада сам 6 (и словима: шест) пута томе Суду слао замолнице да ми достави наведену пресуду, али моје судије остадоше срца каменога.

Моје судије су, поред осталих, били господа Амфилохије Радовић и Иринеј Буловић који су, у време доношења поменуте Пресуде, били носиоци папиног прстења и папиних напрснијех крстова као сигурне потврде да папа у њима види „законите епископе“,  као што их „види у својим бискупима“[sic].^[1] Дакле, моју маленкост из Цркве Светог Саве екскомуницирали су законити папини  епископи.

Кад сам већ код папиних прстеноносаца, господе Радовића и Буловића, користим се приликом да Вас обавестим да су њих двојица кришом од народа били и код новог „светог“ им (тамо њима) оца у Ватикану, у суботу пред Крстовдан 2016.^[2] Претпостављам да Ви то нисте сазнали, као што не знате ни за папину посету Србији.^[3] Ово није први пут да ова два папина вереника исказују своје идолопоклонство најпалијем у грех човеку у историји људског рода који се „несвесно изједначује са ђаволом“, како веле Свети Оци.^[4]

Елем, после нашег сусрета на 60. Међународном сајму књига у Београду, послао сам Вам писмо које сам, као што обећах, објавио у књизи Изгубљено јагње^,[5] у којем рекох да ћу Вас послушати: да се осамим, да се преиспитам, да се исповедим  и да се покајем за све што нађем да је нечисто у мојим мислима, речима и делима. Тада сам обећао и да ћу Вам дотурити оно што крију од Вас они који, правећи Вам лажну и лицемерну  слику, незаслужено уживају у благостању и преобиљу земаљскога царства.

 И, ето, одржах реч: књигу сам Вам донео у Партијаршију, а од онда до данас не објавих ни један једини текст. Осамио сам се и преиспитујем се. И исповедам се.

Иако живим на територији Ваше Епархије, не тражим никакву привилегију за себе без обзира што су ме горе поменуте судије осудиле зато што не послушах њих него Јеванђеље о страшном суду (Мт 25, 31-46); и зато што се не молих Богу са јеретицима, као они што чињаху, него са „поштеним и честитим Артемијем“ – како Ви називате његово преосвештенство владику Артемија у потоњих пет-шест година.^[6] Такође, не тражим никакву привилегију за моје пријатеље са којима се Богу молим и другујем по катакомбним светињама, него Вас молим, сагласно речи Господњој (Лк 6, 27-28), за моје прогонитеље да им помогнете, пошто им моје нејаке молитве не помогоше. Они су, јадници, у големој невољи јер отпадоше од свог духовног оца, Светог Јустина Ћелијског, који их учаше једно, а они, погазивши његово учење, упадоше у бездан непослушности због чега их, ако се не покају, чекају паклене муке као „ђавоље синове.“^[7]

А њихов духовни отац Ава Јустин овако записа:

„Правило 45. Светих Апостола громогласно заповеда: Епископ, или презвитер, или ђакон, који се буде са јеретиком само и молио, нека се одлучи; ако им пак допусти као клирицима, да исто раде, нека се свргне.“

И додаје: „Ова је заповест јасна и за комарачку савест!“

Па каже: „Правило 64. Светих Апостола наређује: Ако који клирик, или световњак пође у синагогу јудејску, да се моли, нека буде и свргнут и одлучен.“

И констатује: „И ово је јасно и за најпримитивнију свест!“

И још пише: „Правило 46. Светих Апостола: Наређујемо, да се свргне епископ, или презвитер који призна крштење, или жртву јеретика. Јер, како се слаже Христос с велијаром? Или какав удел има верни са неверником?“

И виче слепцима: „Очигледно и за оне без очију: ова заповест императивно наређује – не признавати јеретицима никакве свете тајне и сматрати их за неважеће и безблагодатне.“^[8]

Дакле: Очигледно и за оне без очију (вели Ава – што ће рећи очигледно и за слепце): ова заповест императивно наређује – не признавати јеретицима никакве свете тајне и сматрати их за неважеће и безблагодатне!

Ако верујете, као што говорите, да је Свети Јустин био исповедник Христове вере; ако Црква којом начелствујете још увек признаје апостоле и њихова Правила, можда ћете закључити да су ме, као Вашег епархиота, из Цркве екскомуницирали људи које су пре тога Апостоли, својим Правилима, „свргли“ и „одлучили“, само што им то још нико није и званично обзнанио.

Ја не морам да знадем да ли су моје судије блудни синови који су у расколу са Светим Јустином и Апостолима. Не морам да знадем ни да ли су они „без очију“ (слепци). Ни да ли им је „савест комарачка“. Ни да ли им је „свест најпримитивнија“. Али Ви, Ви сте дужни то знати, јер будући на трону Светог Саве имате обавезу да стражите! Потоњи је час да се умешате у свој посао. На то Вас и Устав Србске православне цркве обавезује.

Оно што ја знадем, то је да за таквима нећу. Нећу, нипошто! Јер су ми тако заповедили Свети Оци!^[9] А, изгледа ми, да ни народ неће за таквима. Не зато што народ чине „пробисвети“, „секташи“, „парасинагога“, „дозлабога срамне пропалице“ [sic],  како бацајући љагу љубвеобилно врагоугађа  г. Атанасије Јевтић, него зато што је тај лаос (= народ) Божји препознао у њима лажне пастире, вукове у јагњећој кожи и зато што зна за ону апостолску: Али ако вам ми сами, или анђео с неба јави Еванђеље друкчије него што вам га ми јависмо, проклет да буде! (Гал 1, 8). И још зато што народ не слуша ружење и светогрђе бесомучних, него слуша речи светоотачја:

– „Јер и народу је Бог дао да зна прави пут и кроз савест и кроз проповед Божје речи, те народ не би требало да слепо следује својим слепим вођама, када га ови воде путевима лажним и удаљују од Бога и Божјег закона“ (Владика Николај, Пролог, 6. мај);

– „Немојмо да се деси да тај још верујући народ Божји једнога часа дође до тога да данашње епископе не признаје више за носиоце и чуваре апостолско-светоотачке вере, како је то знао чинити православни народ много пута у својој крстоносној историји“ (Свети Јустин Ћелијски);

– „Бежите, дакле, од њих, браћо, и од сваког општења са њима. Такви су лажни апостоли, лукави посленици прерушени у апостоле Христове, што није чудо јер се и сам сатана прерушава у анђела светлости“ (Св Марко Ефески);

– „Налажем свом народу Божјем… који сте истинска деца Цркве, да бежите главом без обзира од свештеника који су пали у латинску обману и да не залазите у њихове цркве, нити да благослов из њихових руку случајно примате“ (Св. Герман Нови).

Да ли је Патријаршија остала „без очију“, да ли је спала на „савест комарачку“, да ли јој је „свест најпримитивнија“, ја не морам знати (за разлику од Вас коме је то дужност) – али поуздано знадем да у Символу вере и у Јеванђељу (Јов 15, 26) не стоји онако како то исповеда разуларено и осионо духовно чадо још осионијег клеветника Атанасија – Григорије који се самопрогласио бискупом, који Символу вере додаде филиокве, који љуби папи руку, који клечи по католичким катедралама, који  уводи жене у олтаре, руши иконостасе и чини којекаква светогрђа, саблажњавајући малу браћу Господњу.^[10]  Да сте Ви осудили и зауставили његово, па браничевског  Игњатија и њима подобнијех безакоње, не би их довели у позицију да им вешање воденичких точкова о вратове буде бољи избор (Мт 18, 6). Уместо тога, Ви се саглашавате са прогоном „поштених и честитих“ [sic] чувара вере светоотачке и тиме, из потаје,  извршавате дата обећања онима који раде о глави србском народу.^[11]

O tempora! O mores!

Најзад, схвативши да за моје судије не постоје правила, сем оних која они измишљају по сопственом надахнућу, од њих више нећу ни тражити оно што су били дужни да ми пошаљу, па Вас

п о д с е ћ а м

на дужност и обавезу да наложите Вашим подређенима да ми доставе Пресуду, уколико и они нису правила и каноне „окачили мачку о реп“ по угледању на оцрњивача  Атанасија.^[12]

А што се Вашег савета тиче: Покај се, Милоје – кајем се.

Како се кајем?

Онако како верујем.

А не верујем као Арије; ни као Григорије Дурић; ни као Амфилохије Радовић; ни као Иринеј Каранушић–Буловић; ни као Атанасије Јевтић; ни као Игњатије Мидић; ни као…

Зашто?

Шта год да кажем, моји острашћени џелати и њихови полтрони, који  су умислили да су они „црква“, гракнуће: Он је екскомунициран, његову реч не треба слушати, тј. не треба му давати легитимитет [sic].^[13]

Зато ћу Вам дошапнути речи уваженог академика Предрага Пипера и тако Вам, посредно, одговорити зашто не верујем онако како „верују“ многи којима је на главу, на несрећу србског рода, залутала митра:^[14]

„Ако сви српски светитељи од Светог Саве до Светог Јустина Ћелијског говоре о латинској јереси, ко данас сматра да може њихове речи одбацити као лажне, а своје прогласити за истините. Ко сме рећи да су сви српски светитељи живели и у заблуди говорећи о латинској јереси, а да смо ми данас бољи и паметнији од њих ако тврдимо супротно. Јесмо ли достојни да се назовемо наследницима својих највећих предака? То се најбоље види када дође тренутак да не погрешимо ни када треба рећи ДА ни када треба рећи НЕ, верујући да нас неће оставити саме Онај који нам је у срце ставио разликовање добра од зла, истине од лажи“. ^[15]

Мени је Бог учинио милост да пре тридесет и три године, разазнам шта је добро, а шта зло, шта је истина а шта лаж. И да схватим да сам био слеп код очију идући за слепцима и да одлучим да више никад  за таквима не идем.

Дакле, како се кајем?

Онако како научих од Светог владике Николаја:^[16] Кајем за све што згреших и Реч Божју прекрших, што јавно исповедих^[17]  и што исповедих свом духовном Оцу. Кајем се за безбројне грехове своје, знане и незнане, вољне и безвољне, било словом или делом или помишљу, било јавне или тајне, кајем се и молим Бога да ми опрости и да због мене никог не казни. Скрушено се кајем, опрости ми, Господе! И буди милостив мени грешном.

Потом, кајем се за све грехе оних духовника, свештеника (и првосвештеника!) који у чему год згрешише пред Господом Богом и Светим Савом, било да малаксаше у вери или у страху Божјем; било да небрижљиви бише у делу Господњем или да ослабише у љубави братској. Уколико се они не кају, кајем се ја за све што је зло пред Богом у срцу, на језику или у владању њиховом. Скрушено се кајем, опрости им, Господе!…

Изгледа да моје судије не чују глас вапијућих из пустиње који, за Светим Николајем, довикују: Не тим путем, људи! Тај пут води у Земљу Недођију!^[18] Ти прогнани правде ради се придружише хору Божјих угодника говорећи: Вратите се, дакле, са свог пута злог, поправите путове своје и дела своја.^[19]

Хоће ли осиљене судије екскомуницирати тај силни  народ који им је окренуо леђа и спасеније своје тражи бежећи од њих и молећи се по пустињама?^[20] Или ће се сетити да ничија до зоре није горела и да црквено јерархијска власт кад одступи од Правила губи сва своја права? [21]

И још нешто: моје судије и њихови саучесници нису само протерали мог духовног оца – владику Артемија и његову духовну децу из Цркве, већ су са Богословског факултета протерали и Светог Јустина Ћелијског, односно његову Догматику. Зато се намеће питање: Хоће ли ти острвљени прогонитељи прогласити блаженопочившег патријарха србског Павла, Светог Јустина Ћелијског и Светог Григорија Паламу за расколнике, с обзиром на то да се овај први позива на овог другог који цитира овог трећег говорећи: „Но, одвоје ли се (очи цркве, тј. епископи) од учитељства, они губе не само своје учитељство, него и само својство хришћанина и њихове анатеме немају никакву вредност“?^[22]

Рече Господ: Ко има уши да чује, нека чује (Мт 13, 9).

У Београду, на Благовести, 2016. године Господње

С доброжељењем,
Милоје Стевановић

Теразије 29
Београд

Напомене:

[1] Бивши епископ г. Атанасије Јефтић ме је у Чачку,  о  Савиндану 2014. године, назвао лажовом тврдећи да поменуте судије, г. Амфилохије Радовић и г. Иринеј Буловић, нису никад примили од папе прстенове и напрсне крстове (https://www.youtube.com/watch?v=DDzPL58TCrs). Та његова тврдња је, заиста Вам кажем, била лаж. Управо онај ко лаж изговара требало би себи, а не мени, да припише титулу лажова. А да нисам лажов ја, него онај који каза, ево доказа: Г. Иринеј, некад Каранушић, сада Буловић, некад ревнитељ православља, сада његов гробар, изговорио је, у вези са „дарежљивошћу“ папе, ове речи: „То је показао поклоновиши нам и епископски крст који даје римокатоличким бискупима и један од његових блиских сарадника нам је касније рекао, једноставно, братски, с љубављу: Немојте мислити, да је то само куртоазија. Да је куртоазија, добили бисте нешто друго, можда, на поклон књигу или нешто пригодно. Али, пошто сте добили крст и прстен то вам је порука да у Вама види законите епископе цркве Христове као што види у својим бискупима. Нас је тај чин још више гануо… То је такође било дирљиво и за владику Амфилохија и за мене“. Да су ово ваистину речи г. Буловића сведочи „Данас“, 7. октобар 2003, стр. 13.

[2] Ево доказа: https://www.youtube.com/watch?v=kergyG7v45M –  под насловом: Бирајте, Срби.

[3] Patrijarh Irinej za „Blic“ 17.3.1016: Prvi put čujem za papinu posetu Srbiji:  Ja prvi put čujem da je poseta pape Franje Srbiji bila planirana za 21. i 22. maj. Srpska pravoslavna crkva nema takvu informaciju – izjavio je starešina SPC… Вiskup Nemet: Papina poseta bila je planirana za maj, ali je otkazana jer je premijer Aleksandar Vučić objavio izbore  – подвукао М.С.

[4] Архимандрит Јустин Поповић, Православна црква и екуменизам, треће издање, Манастир Хиландар, 2009, стр. 117.  До човеколатрије је својевремено г. Атанасије Јевтић „воздигао“ г. Амфилохија за кога је, у поређењу са Светим Петром Цетињским и Његошем, рекао: „… у нечему их је (Амфилохије) достизао, у нечему није, док их је у нечему превазишао. Он је јунак и слободар, али и богословар, по чему је надмашио Светог Петра и Његоша“. (В.  Група аутора, Тајна безакоња, Треће издање, Ниш, 2012, стр. 77).  Тако је г. Атанасије свог пријатеља уздигао до нивоа малог папе, чиме га је срозао, односно „несвесно изједначио с ђаволом“.

[5]  Књиге Изгубљено јагње и Тајна дедине фиоке сам Вам лично донео у Патријаршију пред Божић 2015/2016, а поменуто писмо је објављено на стр. 224-227. првог издања књиге Изгубљено јагње.

[6] „Артемије је поштен, Артемије је честит човек“ – чуло се из уста србског патријарха на Сретење 2010 – што се може видети овде: https://www.youtube.com/watch?v=1iYOSdowDmM   и прочитати у бројним новинама, као нпр.  Blic: Ž. Jevtić, 17.2.2010. Ове речи ће г. Атанасије Јевтић допунити речима: „Dobri, radni, vredni i čestiti vladika Artemije“  Blic: Dragan Galić, 20.2.2010. Своју тврдњу Патријарх понавља и након непуних шест година на 60. Међународном сајму књига. В. Политика, 20.12.2015. Гвозден Оташевић: Да ли је могуће помирење у СПЦ.        

[7] Очигледно је да су судије – прогонитељи отказали послушност своме старцу Светом Јустину Ћелијском. А кроз послушност старцу, како учи старац Јефрем, задобија се живот вечни. У супротном: „ваш крај ће бити паклене муке… Међутим, онај ко не учини оно што му саветује старац, нема његов благослов ни овде ни на другом свету. Свако ко ниподаштава оно што он (старац) заповеда, свако ко не сматра за закон оно што он саветује и због надмености не ревнује да то изврши, мора разумети да ће га сустићи паклене муке… Немој га жалостити да не би ражалостио Духа Светог, који га је помазао као апостолског прејемника (наследника). Духовници су њихови последњи наследници (прејемници) и кроз Светог Духа заузимају то место у јерархији. Према томе, онај ко њих жалости, жалости и Светог Духа… јер ће се, према апостолу Павлу, за сваки преступ и непослушност примити заслужена казна (Јевр. 2;2). Плаши се казне за непослушност. Свако, ко је непослушан, подсећа на непослушне Адама и Лучоношу: они су се побунили против Бога и несрећно отпали од Њега. Ава Варсануфије каже да је ученик (послушник) који је непослушан свом старцу »син ђавола«“ В. Старац Јефрем: О послушању, непослушности и одсецању самовоље (http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/Ocinske

PoukeStaracJefremFilotejski/OcinskePoukeStaracJefremFilotejski10.htm – подвукао М.С)

[8] Архимандрит Јустин Поповић, Православна црква и екуменизам, треће издање, Манастир Хиландар, 2009, стр. 127.

[9] „Анархија свуда представља зло, она је корен многих невоља и узрок нереда и смутње. Није мање зло непотчињавање старешинама. Међутим, можда ће нам неко рећи да постоји треће зло – када је сам старешина зао… Ово зло није мало, оно је далеко горе од анархије. Јер боље је не налазити се ни под каквим началством, него потчињавати се злу. Наиме, у првом случају човек се често спасава и често се налази у опасности, а у другом увек у опасности, зато што иде у погибију… Ако је човеку опасно да ћути док га други излажу порузи, зар не заслужује сваку казну онај ко ћути и заклања поглед од оглушавања о законе Господње?“ (Св. Јован Златоуст). „Када неко доспевши у познање и тачно истину познавши, настоји да је сакрије, свакојаке начине за то измишљајући, те не говори одважно, отворено и гласно; када се неко о часним и божанственим Канонима не стара, не чува Правила дата нам од Светих славних Отаца, он подлеже не мањој казни од оних што су их нарушили… Неправедно је, недопустиво, ружно од људи благочестивих да ћуте када се дрско нарушавају закони Господњи, када се настоји да се образложи (=оправда) обмана и зла прелест… Тада прећутати значи исто што и сложити се и одобрити… Боље је сукобити се са онима што мисле зло и наопако, него им следити и добровољно се у неправди са њима саглашавати, занавек се разлучивши од Бога, а са таквима се сјединивши.“ (Св. Мелетије Исповедник). В. Патријарх  србски  Павле, Нека литургијска питања, Друго, исправљено и допуњено издање, „Законоправило“, „Лио“, „Духовни луг“, Чачак, Горњи Милановац, Крагујевац, 2009, стр.11-12 – подвукао М.С.

[10] http://www.kurir.rs/preobrazenje-vladika-grigorije-postao-biskup-clanak-620531;

http://www.vaseljenska.com/video/episkop-grigorije-ispoveda-jereticki-latinski-simvol-vere/

http://borbazaveru.info/content/view/6754/1/ Григорије оскрвнитељ.

[11]  Подсетићу Вас на обећање које сте 2010. дали г-ђи Ворлик, амбасадору САД – државе која је предводила бомбардовање нашег отачаства, убијање наше деце, разарање наших фабрика и мостова… О том Вашем обећању (а обећасте: помирење с Ватиканом, санкционисање еп. Артемија…) она је оставила сведочанство за вјеки вјеков у својој депеши [10BELGRADE248]  В. Група аутора, Чувари вере предачке, Ниш, 2014, стр. 367.

[12] Г. Атанасије није само бацач љаге и оцрњивач владике Артемија, његове духовне деце и правоверног народа; он је и препредени фалсификатор Истине, који се узалудно упиње да и Свете Оце, међу којима и Светог Јустина, угура у службу „својих реформаторских и екуменистичких богословских скретања“ не бирајући средства обмане, чиме, по ко зна који пут, сам себи противречи, негирајући своје раније исказане тврдње. Укратко: нико г. Атанасија није обрукао, за сва времена, до мере којом је он сам себи то учинио сместивши се тако у музеј јалових контроверзних фразера који потврђују апостолску мисао: Говорећи да су мудри, полудеше (Рим 1, 22). И нико уз  његово узалудно вишегодишње батргање да докаже да је и његов духовни отац Свети Јустин био екумениста (што би значило, Боже прости, јеретик) није прислонио несаломиво зашиљено бодило као што је то учинио архимандрит Никодим Богосављевић књигом Хуманизам, екуменизам, пацифизам, Рибница, 2015. Горе подвучене речи су преузете из те књиге о. Никодима. (В. опширније о томе на стр. 109–125. те књиге). Том и другим својим књигама, о. Никодим је коначно спутао и укротио разулареног одступника Атанасија. За утеху нек му је потоња титула, јер му заиста и доликује да буде (ч)емеритус на обезбоженом Богословском факултету – који су, по речима др Миодрага Петровића, претворили у радионицу зла из којег је протерана Догматика Светог Јустина и на којем се трују млади богослови са намером да сеју јеретичко семе кукоља по светосавској србској православној њиви. На срећу иде час и већ је настао када ће се кукољ почупати, везати у снопље и сажећи. Друга утеха бив. епископу Атанасију за његову непослушност свом духовном оцу – Ави Јустину је његово духовно чадо  Григорје (и не само он) који ће узалуд покушати да испуни речи: Где ја стадох ти продужи, настављајући рушилачко бесомучје у светосавском врту. На нашу срећу и њихову бруку, само дотле докле им Господ допусти.

[13] Један од „позваних“ да мојој маленкости одузима или даје „легитимитет“ је игуман студенички Тихон (В. овде: https://www.youtube.com/watch?v=dwM8NsnZnks), иначе човек који је постао „ДР“ на Богословском факултету којим начелствује папин прстеноносац Иринеј Буловић. Плод његовог „научног“ рада су порушен иконостас у Студеници и друга бројна безакоња.

[14] http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Biografije/PiperPredrag.pdf

[15] В. http://borbazaveru.info/content/view/8554/1/

[16] В. Свети Владика Николај: Акатисти, канони, службе, молитве – Молитва свенародног покајања, Лио, Горњи Милановац, 2015, стр. 319.

[17] Грешни Милоје, Казивања, Ниш, ⁴2012, стр. 19–41.

[18] Свети Владика Николај, Земља Недођија, Глас Цркве 2003, стр. 22-23.  Тај упозоравајући глас лаоса (= народа) Божјег, између осталог, садржан је и у посланицама  Црквенонародних сабора у Лозници код Чачка, 2013, 2014 и 2015. г. В. опширније:  Група аутора, Чувари вере предачке, Ниш, 2014, стр. 371-396.

[19] Јер 18, 11.

[20] В. фотогалерију иза напомена.

[21] „…Црквенојерархијска власт има своју потпуну и закониту снагу само онда када она делује у границама законом установљенима и кад вршиоци те власти у строгој се потчињености налазе законима и науци Цркве Православне – дочим напротив, чим одступи од тих закона и пријеђе строго установљене законске границе, власт та губи сва своја права.“  (Из тумачења 1. Правила 3. васељенског сабора  одржаног у Ефесу 431, Епископ Никодим Милаш Далматински, Правила Православне Цркве с тумачењим., књига I, Наклада књижаре А. Пајевића, Нови Сад, 1895 – подвукао М.С).

[22] „И мада, по Преп. Јустину Ћелијском стубовима Цркве могу се сматрати сви »служитељи божанске тајне« Богочовечанског тела Цркве, тј. Апостоли, Учитељи, Пророци и сви Свети Оци, највећа похвала ипак припада онима који у телу Цркве »заузимају место очију«, а то су епископи. »У правом смислу они се називају очима Цркве, ако непрестано гледају на Сунце правде, никада не кварећи вид мрачним делима… Примивши власт у цркви, епископ има успеха у духовном животу, ако се бави духовним стварима. А такав живот се изграђује благодаћу Духа Светога.  Стога овим очима Цркве – епископима припада највећа похвала, ако је њихов живот у складу са благодаћу Светога Духа«. И даље Преподобни Авва објашњава: »Св. Григорије Палама апостолски благовести: грех нас несумњиво одваја од Цркве и једино нас покајање измирује са Њом, а грех против истине је тежак свима. Па и сами епископи, овлашћени учитељи истине, не изузимају се од овог правила: ако остану верни Предању и раде у сагласности са васцелом Црквом, ако остају у својим епархијама, тада су они у истини. Но, одвоје ли се од учитељства, они губе не само своје учитељство, него и само својство хришћанина и њихове анатеме немају никакву вредност«“. В. Патријарх  српски  Павле, Нека литургијска питања, Друго, исправљено и допуњено издање, „Законоправило“, „Лио“, „Духовни луг“, Чачак, Горњи Милановац, Крагујевац, 2009, стр. 23-24 – подвукао М.С.

П.С. Уколико се оглушите о ово моје мољење, односно уколико не одговорите, писмо ћу објавити као отворено писмо.