Србија за сада одолева продору ГМО

БЕОГРАД – Афера са афлатоксином поново је отворила причу о деловању у Србији „ГМО лобиста“, који се залажу за улазак генетски модификоване (ГМ) хране и семена на домаће тржиште.

Добар део научне јавности се томе противи и упозорава на несагледиве последице по здравље људи и еколошку средину, а министар пољопривреде Горан Кнежевић је изјавио да је афера са афлатоксином фабрикована да би се нанела штета сточарима и увезла ГМ храна, али да влада неће дозволити да се српски произвођачи баце на колена.

Светску и домаћу јавност шокирали су недавно објављени резултати француских истраживача према којима су пацови, који су храњени генетски модификованим кукурузом, много брже оболевали и имали великих здравствених проблема.

Саветник у Привредној комори Србије Милан Простран изјавио је данас Тањугу да је увек било покушаја да се илегално унесу неке количине ГМ семена у Србију, пре свега соје, и то из суседних земаља – Румуније и Мађарске.
„Држава се обрачунавала са тим покушајима, заоравањем или уништавањем тих усева… вероватно ће увек бити неких покушаја, али се за сада углавном успешно бранимо“, истакао је Простран.

ПКС се још од 2006. залаже да се Србија прогласи територијом без ГМО, подсетио је Простран, додајући да су се и неке земље, попут Аустрије избориле за такав статус у ЕУ, па „зашто не бисмо имали и ми сличан статус“.

Према његовим речима, Србија не треба да жури и “ трчи као ждребе пред руду“, и никако не треба да иде испред онога што ради ЕУ.
„Ми још нисмо чланица ЕУ, ни Светске трговинске организације (СТО), према томе, не морамо да журимо“, поновио је Простран, додајући да се треба трудити да уђемо у СТО, али не треба подлећи условљавањима и притисцима, јер је реч о националном стратешком односу према томе.

Професор пољопривредног факултета Миладин Шеварлић, на чији је предлог Скупштина града Чачка прва у Србији усвојила декларацију против промета и употребе генетски модификованих организама, сматра да се негативне последице коришћења ГМО могу појавити за 75 до 100 година.

Шеварлић, који је покретач иницијативе за забрану ГМО у Србији, заговара расписивање референдума на коме би грађани одлучили да ли треба дозволити улазак таквих производа на тржиште Србије.

Према његовом мишљењу, проблем са генетски модификованом храном је што имамо укрштање гена једне врсте са генима биљке и животиња друге врсте, а можда и са човеком, а то може да буде врло лоше, јер се у природи нешто тако никада не дешава.

Шеварлић је рекао да не види разлога зашто би Србија са пет милиона хектара пољопривредних површина, односно четири милиона хектара обрадивих површина, и са седам милиона становника, себи дозволила уцене да гаји ГМО.

Према његовим прорачунима за милион и 200 хиљада хектара површина под кукурузом, а Србија је 10. извозник кукуруза у свету, ми бисмо морали годишње да дајемо 100 милиона евра само за набавку семена ГМ кукуруза.

Директор Управе за заштиту биља у Министарству пољопривреде Јан Боћански изјавио је раније Тањугу да у тој управи постоје припремљене варијанте за измену Закона о ГМО, али да од Владе Србије још није добио зелено светло да их проследи у даљу процедуру.

У Мисији ЕУ у Србији је Тањугу потврђено да се та решења већ налазе на евалуацији у Бриселу и да би ускоро требало да буду враћена са коментарима.

Помоћница министра трговине Бојана Тодоровић објашњава да у СТО постоје државе које на либералнији или рестриктивњи начин третирају ГМО, али да општа забрана промета не постоји ни у једној од 159 земаља. „Узгајање и производња уопште не дотиче СТО, тако да ми и даље можемо имати забрану узгоја и то уопште није предмет разговора, ни са ЕУ, ни СТО“, изјавила је Тодоровић Тањугу.

Важно је да донесемо закон који не забрањује експлицитно забрану спољнотрговинског промета, с тим што можемо да уведемо рестриктивне режиме контроле, једностепене, двостепене или какве већ сматрамо да су потребни, и то се може уредити законом или подзконским актима“, објаснила је Тодоровић.

Србији није потребна храна произведена од ГМО, већ здрава, органска храна, чија би производња класичним агро методама могла да се повећа за око 40 одсто и да се извози, речено је раније на конференцији „Генетски модификована храна-да или не“.

ГМО није будућност Србије, већ производња органске хране чија цена расте, рекла је председник одбора за заштиту животне средине у Скупштини Србије Милица Војић-Марковић и истакла да о томе не треба ни да размишљамо.

Србија је 2009. године донела закон о ГМО који је рестриктиван и брани и производњу и промет ГМО у комерцијалне сврхе у нашој земљи, рекла је Војић-Марковић и истакла да тај закон не би требало мењати, ни дозволити да се ГМО нађе на српском тржишту, пре свега, јер су здрава храна и вода стратешко питање за Србију.

Правни саветник Зелених Србије Игор Пантелић нагласио је да ће та партија инститирати на апсолутном мораторијуму за ГМО, јер ако би Србија дозволила увоз ГМО, због непошловања прописа и нерегуларности у пракси не може да се гарантује да се ти производи не би нерегуларно пласирали на тржиште.

Професор са Института за биолошка истраживања Алексеј Тарасјев рекао је да је Србији потребан избалансиран приступ када је реч о ГМО којим би се сагледали и користи и ризици од те хране. Он је рекао да је неопходна промена закона о ГМО у Србији који је рестриктиван, јер су могући проблеми у прикључењу СТО.

Представница Амбасаде САД у Србији је поручила крајем децембра да је неопходна измена тог закона, јер би могли бити обустављени преговори о чланству Србије у СТО, оцењујући да такав закон кошта и српске произвођаче и потрошаче и утиче лоше на сточни фонд.

Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) је водила преговоре са компанијом Монстанто, највећим произвођачем ГМО семена, о новом облику финансирања фармера у Србији, али су ти преговори прекинути.

Директор те међународне финансијске институције за Србију Матео Патроне казао је Тањугу да је циљ преговора био да се фармерима обезбеди нови облик финансирања, како би се олакшао њихов положај, „али су на крају закључили да није могуће наћи финансијски модел који би задовољио обе стране, због чега смо одлучили да преговоре обуставимо, и тако ће остати у догледној будућности“.

ТАНЈУГ