Демони међу нама – било у држави или у цркви

– (текст др Десанке Крстић доступан је и у форми видео записа: видео прилог 1, видео прилог 2)

***

„Шта значи Слободна Црква?“,

пита се патријарх, да не кажем српски, јер је то понајмање, Господин Иринеј у интервјуу који је дао за дневни лист “Вести“ осмог матра, 2016 године у Аустралији, и одмах даје недвосмислен одговор: “Они који су ван Цркве су одсечена грана, осуђена да се осуши и да иде у огањ.“

Ето, тако суморно и мрачно предсказање даје патријарх творевини коју су сами створили шездесетих година у дослуху са комунистима, по речима самог патријарх Германа. У књизи “Комунисти и ја“ патријарх Герман признаје да су комунисти вукли конце у свему па и у расколу 1963 године.

„За амерички раскол, једну од непреболних рана Српске православне цркве, криви су комунисти и њихова држава. Рано сам увидео да ће комунисти направити раскол међу Србима. Комунисти су нам рушили кућу коју смо вековима градили“.

Зар патријарх Герман и њему подобне владике нису били у расколу са светосавском СПЦ кад су следили и спроводи екуменистичку, комунистичку и сатанистичку политику савеза комуниста? Кад су одгурнули и покушали да административно избаце из цркве најверније и најоданије синове отаџбине и тако се придружили комунистичко -католичком прогону српских родољуба?. Они су сами ушли у раскол и изишли из СПЦ јер су прихатили ту демонску политику за коју се ни до данашњег дана нису извинили верницима Слободне Српске Цркве или таржили да им се опрости, као што је то урадила Румунска Православна Црква за “грешке“ почињене за време Чеушеског.

И, да помогнем патријарху господину Иринеју у дефиницији Слободне Српске Цркве – то су били они верни синови који су остали одани изворном Православљу и Светосављу а који нису хтели да им комунистичка партија влада у цркви. Бити у Православној Цркви значи бити поборник слободе и Истине. Јер, Истина ће вас ослободити, рече Спаситељ.

И, само да потсетим патријарха господина Иринеја да је та творевина – Слободна Српска Црква, можда на његову жалост, призната од судова надлежних држава.

Прихватити комунистичке идеје значи бити у расколу са СПЦ

Ми који смо остали привржени Православној вери и Светосављу а хтели да будемо слободни од комунистичке доминације у цркви, ми смо у расколу? Значи ми смо ван цркве и та “одсечена грана, осуђена да се осуши и да иде у огањ.“по извитопереној логици патријарха Иринеја? По тој логици, да смо сарађивали са комунистима, као што су они , онда би били у српској цркви?

Какав је то морални и теолошки апсурд?

Ми смо у расколу са екуменистичко – папистичком оријентацијом администрације београдске Патријаршије која није ни Православна ни Светосавска. Они нису у Српској Цркви.

Ево како је гледао о. Јустин на Слободну Српску Цркву и шта о прогоњеном родољубу и рашчињеном владики Дионисију каже Свети о. Јустин у посвети у на два тома Житија Светих: “Врло ми драгом у Господу и светом владици Дионисију на бесмртно молитвено сећање. Отац Јустин… о Божићу 1976. манастир Ћелије“. Сличну посвету је написао је о. Јустин и 1977. године.

Да ли је у раколу Свети Јустин Поповић или патријарси Герман Ђорић или Иринеј Гавриловћ?

Не треба изгубити из вида да је СПЦ са патријархом Германом закорачила не само у раскол већ и у јерес, што је још горе од раскола, оног тренутка кад је он постао председник Светског Савета Цркава . Потсетимо се да је патријарх Герман већ 1968 године постао један од шест председника Светског Савета Цркава, као главног заговорника екуменизма, и на том положају остао 6 година. Иако је патријарх Герман, за оне који су га критиковали, то правдао “мудрошћу“ да се “дрво на дрво наслања а човек на човека“ – 1962 године изјавио је у Чачку:

“Ми треба искрено да прихватимо Екуменизам. Дух екуменизма треба да се зацари у свима нама и у целом свету!

У исто време ава Јустин за екуменизам има само једно име: СВЕЈЕРЕС и пита тадашње архијереје: ‘’Колико дуго ћемо обесвећивати наше Свето Православље и нашу Светосавску цркву са вашим кукавним и ужасним ставом према екуменизму и Светском савету цркава који је директно супротан Светом Предању?’’

Кога треба да следимо: о.Јустина кога ви канонизовасте за светитеља или патријархе Германа Ђорића или Иринеја Гавриловића? Није тешко дати одговор на ово питање?

“Дрво се на дрво наслања а човек на човека“, теши се патријарх Герман? Боље би било патријарху Герману да се наслонио на Бога а не на човека јер је речено: “проклет човек који се узда у човека“.

Каква иронија! Патријарха Германа, као “црвеног патријарха“ наслеђује тзв. “црвени владика“, Господин Иринеј који продужава Германову политику и отворено се декларише и ради као екумениста, значи јеретик?! Не заборавимо да је патријарх Иринеј , по казивањима неких, био члан комунистичке партије у време кад се раскалуђерио и радио у Експорт Импорту па се поново закалуђерио и онда постао владика Нишки или “црвени владика“.

Уосталом, његова биографија и “активности“ које му не служе на част емитовани су на српском програму радио Чикага прошле несеље.

Зар је његово мишљење онда уопште меродавно у овом случају?

Јерес у СПЦ не почиње са патријархом Иринејом већ датира много раније, од пактирања са комунистима и патријарха Гемана када је постао председник те јеретичке творевине, Светског Савета Цркава.

Може ли господин Иринеј да буде патријарх Српске Цркве као јеретик? Да ли му положај патријарха дозвољава да даје неодговорне изјаве? “Стражарите код језика свога“, речено је а он не стражари. Да му бар мало проради савест?! Из тих изјава провејава велика безочност.

Друго се није могло ни очекивати од епископа који је важио за црвеног владику тј. црвеног патријарха када Патријаршија наставља политику савеза комуниста и претставља њихово последње уточиште, по казивањеима многих а и по њиховим делима.

Цинизам патријарха Иринеја не престаје са том брзоплетом, извитопереном, нелогичном дефиницијом Слободне Српске цркве! У свом цинизму он иде даље па каже да не може да се састане са верницима Слободне Цркве у манасиру Каленићу тј, манастиру посвећеном Св. Саве већ на било коме другом месту. Наравно, у томе га подржава сатрап митрополит Амфилохије. Да се не боје да оскрнаве своју “светост“?

Па они се састају са јеретицима по јеретичким црквама а испод слике тзв.“блаженог“, кардинала Степинца, служе са јеретицима, а смета им манастир који су градили српски родољуби одани својој вери и Св. Сави у борби за опстанак и очување своје душе?!

Да не говоримо о паљењу свећа у јеврејској синагоги и другим преступима?!

Какво је то фарисејство?

Св. Сава је давао пример свима нама и мирио своју браћу? Далеко су они од Св. Саве и његовог учења! Избледео је лик Св. Саве у њима! Жалосно је да не увиђају шта је боље!?

Патријарх каже да је брука и срамота да се црквени проблеми решавају по државним судовима. Патријарх прећуткује чињеницу да је то њихова устаљена пракса од 1963 године па наовамо, до данашњих дана. Шездесетих година су чак позвали католичког кардинала Кодија који је сведочио за “мајку цркву“. Милиони су се потрошили на судове, као што се и сада троше и у Америци и Аустралији. Како су могли себи да дозволе да се милиони народних пара троше на судове а не у далеко хуманије сврхе и дела милосрђа? Тадашња искуства нису им користила у данашњим данима јер се устаљена пракса само наставља несмањеном жестином.

Они не раде тако само са нама у дијаспори већ и у земљи. Шта мисле? …Докле ће народ то да толерише?

Тако сазнајемо да је свештник Томислав Живковић тужио владику Никанора цивилном суду и “добио га“ на суду, како јавља штампа.

Тужили су такође владику Артемија да је, Боже опрости, “покрао“ неке грдне милионе а новац ставио у банке. Тако, онај несрећни бивши ученик о. Јустина, владика Атанасије безочно тврди да зна “сто посто“ да владика Артемије има 12 милиона долара у Грчкој банци а 14 милиона евра у комерцијалној банци у Србији. Поред свих тих милиона владика Артемије живи у бившем сладишту Хиландара у собици 2х3, док они живе у луксузним дворовима са луксузним намештајем.

Какав ли је грех тог несрећног владике Атанасија да овако говори о свом доскорашњем пријарељу и брату у Христу?

И, сва та фрка око “крађе“ или злоупотрбе новца никако да се докаже на суду. Сад су се “прешалтовали“ на други колосек па га туже све владике на чијим епархијама има катакомбне манастире. А толеришу религиозне установе других деноминација и многе ђаволске секте широм земље али најдоследнијег ученика о. Јустина, владику Артемија, не само рашчинише већ и из цркве избацише?

Из које “цркве“? Владика Артемије тој екуменистичкој “цркви“ којој они припадају и не припада.

Али, да се вратим на њихове судове у Америци и Аустралији. Митрополит Амфилохије у посети Аустралији “проклиње“ оне који отимају туђу имовину.

Опет још један цинизам у низу многих?!

Проклетство пада на њихове главе јер су они увек били иницијатори судова и поред њима добро познате опомене “мирите се, не судите се“!

Тако су, после 1963. године све цркве судским процесима, који су много коштали, а и захваљујући и кардиналу Кодију, одузете верницима Слободне цркве и они, избачени из цркве, нашли су се на улуци.

Великим трудом и одрицањем, верници Слободне Цркве саградили су исто толико црква и манастира колико им је било одузето и створили Слободну Српску Цркву. И, да не би доживели исту судбину као 1963 године, имовину су ставили у Корпорације, да их штити закон државе у којој су и да им се никаквим декретом та имовина не може одузети.

Кад је, после 30 година дошло до духовног помирења обећали су у Предлогу о Помирењу да нас “неће реорганизовати, укинути нити у ма ком погледу променити административно устројство Новограчаничке митрополије или њене три епархије без сагласности са Епископским саветом Грачаничке митрополије, архијереја и сабора дотичне епархије“

“Црквено-школске општине и парохије под јурисдикцијом епархија Новограчаничке митрополије остају под директном јурисдикцијом јерархиских и административних власти Новограчаничке митрополије.“

Свечано су прокламовали: “Нећемо ваше него вас!“

Нажалост, та проклација није била дугог века па су само после пар година, кад је први пут обнародован заједнички Устав на сабору 1998, којим је требало остварити иадминистративно уједињење рекли:

Ко хоће да остане у заједници са црквом и црквеним законом мора прихватити заједнички Устав СПЦ по којем су сва имања власништво СПЦ и она њима управља.

Наравно, тиме су показали да их не интересују наше душе већ наша имовина која је била велика. Манастир Грачаница коштао је милионе. Само добровољних прилога на сабору 1998 године било је 3 милиона, поред других прихода. Нин је писао 1998 да Слободна црква само у фондовима има 50 милиона долара.Поред пропалих Језда и Дафина, то је био повелики залогај кога нису хтели да се одрекну.

Тим заједничким Уставом којим је требало постићи и административно уједињење а који је претстављен на сабору 1998 године у манстиру Грачаница порекли су све што су претходно обећали.

Устав укида Слободну Српску Цркву, Новограчаничку митрополију а њене парохије арондира, дели “сестринским парохијама“.

Укида корпорације.

Смањује број лаика као делегата сабора.

Сву власт- и административну и духовну даје вадики.

Више се не зове црквено-народни већ само црквени сабор.

Верници Слободне Цркве никад тај заједнички Устав нису прихвазили ни на Сабору 1998 године ни на следећим саборима што јерархији Београдске патријаршије није сметало да га једнострано прихвате на мајском сабору у Београду 2007 године и направе “карамбол“.

Може ли се један правни акт који се тиче две стране једнострано прихватити? Не треба да неко буде правник да одговори на ово питање.!

По Уставу СПЦ, кад је патријарх болестан, као што је био патријарх Павле, не доносе се никакве важне одлуке.

Све су они то “прескочили“ и нас у Торонту, цркву Св. Архангела Михаила , нелегално припојили канадској епархији, као и многе друге парохије. Ми, у цркви Св. Архангела Михаила смо потрошили више од пола милиона долара да докажемо нелегалност поступка судом који нисмо иницирали. Суд у Америци је такође донео одлуку да су им поступци били нелегални а на суду је било 17 ЦШО.

Мислим да говорим у име многих верника Слободне Цркве кад кажем да ми не можемо нити хоћемо да узалуд трошимо великим трудом стечени новац на судове са “мајком црквом“ која није мајка већ маћеха кад се тако безобрирно понаша према своме стаду.

Верници Слободне Цркве у Аустралији и црква Св. Архангела Михаила у Торонту нашла је уточиште у старокалендарској грчкој цркви под чијим окриљем, без икаквог притиска или “дажбина“ чува и обслужује своју Православну веру и традицију.Услов је био да очувамо стари каледдар, не прихватимо екуменизам нити римског папу као првог у цркви већ као јеретика, што је нама итекако одговарало.

Верници у Србији, одани Православљу и Светосављу, нашли су уточиште у катакомбној цркви владике Артемија.

Зар то није жалосно да код браће Грка тражимо заштиту коју немамо у својој цркви?

Зар није жалосно да се ствара катакомбна црква у Србији а и у дијаспори, која се увек јавља тамо где је вера у опасности као што је било за време прогона Хришћана у Риму или катакомбна црква у Русији за време бољшевика? А сви знамо какве су улоге одиграле катакомбе у очување Православља!

Ми од “мајке цркве“ више не бранимо само имовину већ и наше душе.

Екуменистичко, папистичка, јеретичка оријентација “мајке цркве“ нема ништа заједничко ни са Православљем ни са учењем Светих Отаца, Светог Саве, Светог владике Николаја, Светог Јустина Поповића, Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског ни осталих српских Светитеља. “Реформа Литургије, отворене двери, укањање олтара, молитве са јеретицима, ношење бискупских прстенова и напрсних крстова добијених од “непогешивог“ наследника Христовог и безброј других “комромиса“ нису наше духовно и верско наслеђе светитеља Православља.

Они и не претстављају и не говоре у име Православне, Светосавске цркве већ у име неке екуменистичке цркве.

А речено је: “Свако дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца“ Мат.3- 10.

И, да потсетим патријарха Господина Иринеја и његове истомишљенике у Београдској патријаршији да је речено: “Њему је лопата у руци Његовој па ће отребити гумно своје; и скупиће пшеницу своју у житницу, а плеву ће сажећи огњем вечним“ Мат- 3-12

Они су у великој опасности да изгубе своје душе а камоли да спасу наше!
“Слепац слепца ако води обадва ће у јаму пасти“, речено је.

Ово је време великог поста које налаже оптимизам и наду у спасење свих Божијих створења ако се има у виду да је Спаситељ на Крсту победио зло… да је почео своје царство са покајаним разбојником… да су некадашње проститутке постајале светице… да су прогонитељи Хришћанства постали велики апостоли и проповедници вере Христове… као апостол Павле. Од свег срца би се радовала таквом једном препороду београдске јерархије…

Ипак, скептик живи у мени и не могу а да не поновим Његошеву мисао: “Ко се црним (ил’ црвеним, моја пр.) задоји ђаволом, обешта (обећа) се њему довијека…..

Др Десанка Крстић
Младенци, 22 март 2016. Торонто

Извор: Исток православни